Kako je i bilo najavljeno, pola sata nakon početka sastanka na visokopolitičkom nivou u Briselu, između kosovskog premijera Aljbina Kurtija i srpskog predsednika, Aleksandra Vučića, te evropskog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine – usvojena je Deklaracija o nestalima, potvrđeno je iz Evropske unije.
„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti danas su, uz posredovanje EU, potvrdili važnost rešavanja sudbine preostalih nestalih lica, kako bi se zatvorila patnja njihovih najmilijih i podstakla trajno pomirenje i mir“, saopštio je evropski šef diplomatije, Žozep Borelj.
Obe strane su, dodao je, prepoznale pitanje nestalih osoba kao humanitarno i istakle hitnu potrebu za dodatnim zajedničkim naporima na ublažavanju situacije pogođenih porodica i šire zajednice.
„Oni su odali priznanje za važan posao koji je obavila Radna grupa za nestala lica, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK). Kao znak njihove zajedničke rešenosti da obezbede punu implementaciju svojih obaveza u oblasti nestalih lica, oni su usvojili Deklaraciju o nestalim licima“.
Obavezali su se, precizira Borelj, i da će se dogovoriti o operativnim detaljima na sledećem sastanku Dijaloga o normalizaciji odnosa uz podršku EU, na nivou glavnih pregovarača.
Podsetio je da je od 6.065 slučajeva nestalih u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine – 1.621 ostalo nerešeno.
„Više od dvadeset godina kasnije, njihove porodice nastavljaju da žive u tuzi, ne znajući gde se nalaze njihovi najmiliji. Porodice imaju pravo da znaju sudbinu svojih rođaka kao i društvo u celini“.
Borelj je istakao da rešavanje pitanja nestalih nije samo humanitarna obaveza, već i:
„Ključni faktor za pomirenje i poverenje među ljudima“.
Hitno je potrebno, istakao je evropski šef diplomatije, obezbediti da se proces identifikacije mesta sahranjivanja završi što je pre moguće.
Sećanja blede, a pojedince, mesta i događaje je teže istražiti
„Zbog toga EU pozdravlja prihvatanje deklaracije od strane strana i očekuje da će strane postići opipljiv napredak u okončanju nerešenih slučajeva nestalih lica i ispunjavanju svojih obaveza prema porodicama“, dodao je Borelj.
Zajednički komitet za praćenje, kojim predsedava EU, koji nadgleda primenu Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije i njegovog Aneksa o primeni, dodao je, redovno će razmatrati postignuti napredak.
Tekst Deklaracije o nestalima utvrdili su prethodno, početkom aprila, glavni pregovarači u ovom dijalogu, Besnik Bisljimi iz Prištine i Petar Petković – glavni pregovarač Beograda.
Već tada je bilo najavljeno da će se Deklaracija naći na stolu ispred dvojice lidera, već na prvom narednom sastanku, odnosno danas.
Listom su utvrđivanje teksta Deklaracije pozdravljali međunarodni predstavnici, kao i sama Evropska unija, koja je potvrdila da će ga i podržati na sastanku na visokopolitičkom nivou.
Inače tekst Deklaracije je gotovo usaglašen još prošlog leta, kako su to posvedočili i u Beogradu i u Prištini, uključujući i samog Vučića. Međutim, strane tada nisu mogle da se usaglase oko termina kojim se definiše način na koji su lica nestala u ratu.
Srpskoj strani problematična je bila formulacija „prisilno nestali“ (forcibly disappeared), jer bi to podrazumevalo pravne posledice po Srbiju.
Dan nakon što su se strane usaglasile sa deklaracijom, predsednik komisije za nestala lica iz kosovske vlade, Andin Hoti, kazao je da više neće da se koristi samo termin „nestala lica“, već „lica nestala silom od strane srpske države“, dok je predsednik kosovske skupštine, Gljauk Konjufca, precizirao da će se u deklaraciji koristiti termin „prisilno nestali“.
Sastanak u Briselu je i dalje u toku. Iako bilateralni sastanci nisu bili na agendi koju je saopštila EU, Vučić i Kurti su pre trilateralnog sastanka održali i odvojene – sa američkim izasalnikom za Zapadni Balkan, Gabrijelom Eskobarom i šefom diplomatije EU, Žozepom Boreljom.
Vučić i Kurti danas su se sastali prvi put nakon što je u Ohridu potvrđen Osnovni sporazum o normalizaciji odnosa i usaglašen njegov implementacioni plan. Tako će se po prvi put dalja primena ovog sporazuma, razmatrati i na visoko-političkom nivou.
Osim što je na agendi sastanka bila Deklaracija o nestalima, danas je bilo najavljeno i predstavljanje i rasprava o prvom Nacrtu statuta Zajednice srpskih opština.
U Beogradu očekivanja nisu velika od novog sastanka, koji se održava desetak dana nakon izbora na Severu Kosova koje su Srbi bojkotovali.
Sa druge strane, iz Prištine stižu potvrde da je Upravljački tim, u kojem nema predstavnika Prištine i koji se oglušuje o pozive „svoje vlade“ da dođu na sastanke, sastavio nacrt statuta ZSO.
„Biće mi drago da vidim kakav su nacrt pripremili“, poručio je Kurti, koji je još juče otputovao za Brisel, uz potvrdu da mu ovaj nacrt nije prethodno dostavljen.
Najzad, izaslanik EU, Miroslav Lajčak, koji je sastanak najavio kao posebno važan, takođe je danas potvrdio da nije upoznat sa sadržajem nacrta Statuta za ZSO, ali uz napomenu da on mora biti prihvatljiv za obe strane, javili su mediji.