Kurti da povuče gradonačelnike i policiju iz opštinskih zgrada i da hitno krene sa razgovorima o formiranju ZSO – još jednom se začulo iz SAD-a. Zahtev je ponovio izaslanik za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar. Iako su SAD za Kurtija „nezamenljiv prijatelj“, on odbija da ispuni zahtev koji se odnosi na gradonačelnike, a povlačenje specijalnih jedinica uslovljava „odlaskom rulje u zatvor ili Srbiju“.
Osim što je ponovio zahteve SAD-a, Gabrijel Eskobar je za BBC kazao da je eskalacija situacije na Severu Kosova delom rezultat nespremnosti zvanične Prištine da sasluša međunarodnu zajednicu.
Precizira da su napori međunarodne zajednice da koordinira sa kosovskom vladom naišli na otpor.
Kaže da su ulaskom u opštinske zgrade uz upotrebu sile izazvane nove tenzije, da ovi objekti „nemaju stvarnu vrednost“, te da tako nešto nije bilo potrebno.
„Ko bi trebalo da bude u ovim zgradama ako ne gradonačelnici“, još jednom je, takođe za BBC, upitao kosovski premijer, Aljbin Kurti.
„Gradonačelnici su u svojim kancelarijama i tako bi trebalo da bude i ostane“, poručio je Kurti navodeći da su ove zgrade „suština Republike Kosovo“.
I dok Kurti tvrdi da su gradonačelnici u svojim kancelarijama, tokom cele nedelje stizali su izveštaji da, za razliku od gradonačelnika Leposavića, novi predsednici opština Zvečan i Zubin Potok, još od petka, odnosno nasilnog upada specijalnih jedinica, ne borave u njima.
Prištinski mediji su, međutim, juče nezvanično javili da je istog jutra i novi gradonačelnik Leposavića napustio opštinske prostorije, a posle 8 dana neprekidnog boravka u njima.
Govoreći o Privremenim organima opština Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, koje funkcionišu u srpskom sistemu, ali i u sklopu istih zgrada u kojima su i kosovske opštine, Kurti kaže da su „postojale paralelne sturkture“ da su one „ilegalne i da ih plaća Beograd koji hoće da destabilizuje Kosovo“.
I danas je optužio zvanični Beograd da želi da stvori „srpski svet“.
Sa druge strane, kaže da Priština želi „demokratsku Republiku“, te još jednom ponavlja svoj uslov za povlačenje specijalnih jedinica.
„U ovim zgradama mogli bismo da umanjimo policijske snage, ali prvo nasilna rulja koja je nanela povrede našim policajcima, novinarima, NATO vojnicima mora da ide u Srbiju ili u zatvor“.
Na konstataciju novinara BBC-ja da tako ne govori čovek koji je spreman na kompromis, Kurti poručuje da ne može da napravi kompromis s obzirom na to da je „premijer najdemokratskije zemlje na Zapadnom Balkanu, sa najprofesionalnijom policijom koja je zapadno orijentisana i obučena“.
Sa druge strane, optužuje srpskog predsednika da je autokrata, da ne dozvoljava Srbima na Kosovu da imaju više od jedne stranke, te da ne toleriše politički pluralizam.
Kosovski premijer je pre više dana izrazio spremnost da organizuje prevremene izbore na Severu Kosova, što se potom iskristalisalo kao jedan od zahteva međunarodne zajednice za deeskalaciju situacije.
Kurti ovog jutra nije odgovorio na pitanje novinara BBC zašto bi Srbi sa Severa učestvovali na novim izborima, ako nisu na aprilskim.
On priznaje da novi gradonačelnici imaju mali legitimitet zbog slabe izlaznosti birača, ali i kaže da:
„Drugi nemaju uopšte legitimitet“, te da se na Kosovu vlast zadobija kroz izbor.
Tvrdi da je upravo zbog toga „spreman da sasluša“ predloge za prevremene izbore, ali „nakon što se uspostavi vladavina prava“.
Govoreći o pritisku međunarodne zajednice na račun Prištine, a upitan da li ga to zabrinjava, Kurti poručuje da Zapad, prvenstveno SAD i EU predstavljaju „nezamenljive partnere i prijatelje kojima Kosovo mnogo duguje“, ali i ponavlja:
„Ne možemo da predamo demokratsku Republiku fašističkoj miliciji koju plaća autokrata iz Beograda koji je bio ministar propagande Slobodana Miloševića“.
Podcrtava da je situacija jasna, ali i da neki „mogu da je komplikuju“.
Kurti je u intervjuu za BBC ujedno kazao da neće da dozvoli podelu Kosova, tj:
„Neću da dozvolim nekome da podeli našu demokratsku Republiku“.