’’Uvek možete računati da će Kurti biti protiv SAD’’

Predstavnici Samoopredeljenja postavljaju tablu na teritoriji Crne Gore 27 juna 2016 (Foto: Fejsbuk Samoopredeljenje)

Posle višegodišnje pauze, Evropska unija je sredinom jula 2020. ponovo pokrenula dijalog Beograda i Prištine sa mrtve tačke. Iako su, zvanično, poslednji prethodni razgovori dve strane održani 2018, suštinski dijalog nije postojao od kraja 2015. godine. Nastavak je usledio nakon formiranja nove vlasti u Prištini, popuštanja kosovske strane u vezi sa taksama na uvoz robe iz centralne Srbije i neuspelog pokušaja Vašingtona da oživi pregovore „na svom terenu“. Aljbin Kurti se protivio Hotijevoj „nelegalnoj“ vladi i insistirao na njenom obaranju.

Borel, Lajčak, Vučić i Hoti su prethodno održali video sastanak posle kojeg su saopštili da su postigli dogovor o ključnim elementima procesa dijaloga i o dnevnom redu predstojećeg susreta.

Predsednik Srbije je rekao da će dve glavne teme biti pitanje nestalih osoba i raseljenih lica i unapređenje ekonomske saradnje.

Premijer Kosova Avdulah Hoti je nakon sastanka koji je u Briselu 16. jula imao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predstavncima EU izjavio da je u okviru nastavka dijaloga „postignut napredak“.

„Napredovali smo po pitanju ekonomskog razvoja, a više detalja ćete saznati u narednim danima. Razgovaramo, ima napretka. Ovo su razgovori na političkom nivou, jer smo u završnoj fazi zaključenja konačnog sporazuma, a za to je potrebna volja i posvećenost obe strane“, kazao je Hoti.

„Zadovoljni smo što je Evropska unija organizovala susrete Srbije i Kosova i nudimo našu punu podršku“, saopšteno je nekoliko dana kasnije iz Stejt departmenta Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

„Naš cilj je sporazum koji će dve strane postići o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. Normalizacija je suštinska u obezbeđivanju stabilnosti, napretka i bezbednosti Zapadnog Balkana“, navedeno je.

Samoopredeljenje prikuplja potpise za obaranje Vlade Kosova

Nastavak leta koje je obeležio pad brojeva zaraženih od korona virusa (početkom avgusta na Kosovu su zabeležena 224 nova slučaja i devet preminulih, a u Srbiji 330 novozaraženih i takođe devet umrlih), za Aljbina Kurtija i Samoopredeljenje je značio nastavak rada na obaranju Vlade Kosova.

Poslanik te partije Redžep Seljimi je krajem prve nedelje avgusta saopštio da je otpočelo prikupljanje potpisa za predlog izglasavanja nepoverenja Hotijevoj vladi.

Njegova koleginica i poslanica Samoopredeljenja Arberije Nagavci, aktuelnu vladu je nazvala „neustavnom i ilegalnom“.

„Hotijeva vlada je pokazala i dokazala da je nesposobna da upravlja Kosovom. Svim građanima je potrebna vlada koja upravlja čistim rukama“, rekla je ona.

Samoopredeljenje je kritikovalo aktuelno rukovodstvo i zbog odnosa prema pandemiji korona virusa. Kako su naglasili, Kosovo se nalazilo „na ivici humanitarne katastrofe“.

Povodom najave najveće opozicione stranke na Kosovu da će pokrenuti inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi, ubrzo se oglasio i premijer Avdulah Hoti i poručio da Samoopredeljenje nema dovoljan broj glasova.

„Vladu nikada nije rušila opozicijia, ona se urušava iznutra. Opozicija nema glasova. Moramo se pozabaviti mnogim pitanjima unutar koalicije. Radimo na unutrašnjim sporazumima. Naš fokus je borba protiv pandemije i ekonomski oporavak“, poručio je on.

Slučaj Karačevo

Otprilike u isto vreme, poslanik Samoopredeljenja Mefailj Bajćinovci je objavio video snimak iz sela Karačeva kod Kamenice uz tvrdnju da je srpska žandarmerija navodno ušla u ovo mesto i pozvao kosovske bezbednosne institucije da „hitno reaguju u cilju zaštite građana, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova“.

Međutim, kosovske institucije, pre svega policija, nisu potvrdile ovaj događaj. Saopšteno je da provera terena nije rezultirala otkrivanjem prisustva srpske žandarmerije.

Inače, krajem aprila iste godine tadašnji kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti je saopštio da je otkazao „operacije specijalnih jedinica u Zubinom Potoku i Karačevu“. Akcije su prethodno zatražili bivši ministar policije Agim Veljiu i tadašnji zamenik premijera Avdulah Hoti. Obojica su smenjeni, najpre Veljiu, što je i bio neposredni povod da Hoti pokrene inicijativu za izglasavanje nepoverenja Kurtijevoj vladi. Nakon što je ono gotovo u ponoć izglasano, prvo što je Kurti uradio kao tehnički premijer krajem aprila, bilo je upravo potpisivanje odluke o smeni Avdulaha Hotija.

Kurti je tada napomenuo i da su policijske intervencije u Zubinom Potoku i Karačevu koje je on sprečio, iako predložene od strane Veljiua i Hotija, „u stvari bile igre Hašima Tačija“.

Selo Karačevo se, inače, nalazi u pograničnoj zoni između Kosova i centralne Srbije, u opštini Kosovska Kamenica, a pogranične linije u ovom delu su ranije regulisane između Srbije i Makedonije. Prema Kumanovskom sporazumu, ne nadzire ga Kosovska policija, već KFOR.

„Hoti sprovodi Vučićeve zahteve“

Pokret Samoopredeljenje je u avgustu izašao sa stavom da kosovski premijer Hoti sprovodi zahteve srpskog predsednika Aleksandra Vučića, što je, kako su naveli, pokazao prekidom radova na deonici puta Dečani – Plav.

„Prvo je ukinut reciprocitet, potom je zaustavljena diplomatska kampanja za međunarodno priznanje Kosova, a sada se zaustavljaju infrastrukturni projekti. Da li je ovo Vučiću podređena vlada ili šta? Kakav je stav onih koji se hvale patriotizmom, kada se ni njihovo izborno obećanje, put Dečani – Plav ne može izgraditi bez dozvole Srbije? Naravno, nemaju stav, jer su ih želja za moći i strah od izbora ugušili“, navedeno je u saopštenju objavljenom na Fejsbuk stranici te partije.

„Iako je manastir Visoki Dečani takođe važna verska institucija koju štite zakon i država, kosovske institucije moraju pronaći kompromis prihvatljiv za sve strane i nastaviti sa radom. Ova vlada mora izgraditi put za dobrobit stanovnika Dečana i Plava i za dobrobit Kosova“, dodali su.

Iz Samoopredeljnja su porućili i da „nema više vremena za gubljenje sa političarima i politikama starim 20 godina“, te da se „zemlja mora vratiti dobrom upravljanju i dostojanstvenom predstavljanju“.

Eparhija raško-prizrenska (ERP) je prethodno saopštila da su, uprkos zabrani gradnje magistralnih i tranzitnih puteva kroz specijalne zaštićene zone na Kosovu, nastavljeni radovi na magistralnom putu Dečani – Plav u blizini manastira Visoki Dečani. Radovi su izvođeni uz podršku opštine Dečani i kosovskih centralnih institucija, čemu su se monasi protivili punih šest godina jer je izgradnja puta povremeno nastavljana i prekidana. ERP je još jednom bila prinuđena da uputi apele za obustavu radova kod međunarodnih predstavnika i zvaničnog Beograda.

Kosovski premijer Avdulah Hoti je 16. avgusta zatražio da se obustave radovi na putu Dečani – Plav u delu koji posebno utiče na zaštićeno područje manastira Visoki Dečani.

Vašingtonski sporazum

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti su 4. septembra sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u Beloj kući potpisali sporazume o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine. Sporazumi Srbije i Kosova sa SAD imali su po 16 tačaka, prvih 15 je bilo isto u oba dokumenta, dok se tačka 16 razlikovala.

Dokumenti su se uglavnom odnosili na energetsku diverzifikaciju, regionalnu povezanost, primenu moratorijuma na prijavu Kosova za članstvo u međunarodnim organizacijama i obustavljanje kampanje za povlačenje priznanja njegove nezavisnosti, kao i pronalaženje i identifikovanje nestalih osoba, te preiznavanje diploma.

U sporazumu Srbije i SAD, tačka 16 je glasila: Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.

U sporazumu Kosova i SAD, ista tačka je glasila: Kosovo (Priština) i Izrael pristaju na međusobno priznanje.

Reakcije iz Prištine

Aljbin Kurti je sutradan prokomentarisao da je „nelegalni“ premijer Kosova Avdulah Hoti u Vašingtonu potpisao štetan sporazum za Kosovo.

On je ocenio da je moratorijum na pitanje članstva (Kosova u mešunarodnim organizacijama) i „propitivanje upotrebe Gazivoda ogroman neuspeh“.

„Koncesije u Ahtisarijevom planu za manastire i crkve nisu morale da se dodatno pogoršavaju u Vašingtonu, kao da Srbija nije dobila dovoljno. Albanci u Preševu, Medveđi i Bujanovcu nisu odbranjeni, pa čak ni rešeni njihovi problemi. Srbija je tražila pristup moru, uzela ga je, tražila finansije, tražila preusmeravanje železnice do Merdara, dobila ga je. Tražila Mini-Šengen, dobila ga. Dakle, nigde nije obećano uzajamno priznanje“, naveo je on.

Kurti je postavio pitanje: „Šta je ova delegacija donela na Kosovo u odnosu na Srbiju?“ i sam odgovorio na njega: „Štetu, sramotu i opasnost“.

Predsednica Skupštine Kosova Vjosa Osmani je dodala da „tim Prištine sporazumom koji je potpisan u Vašingtonu nije uspeo da donese ono što je obećao“.

„Odbijanje Mini-Šengena, nezadiranje u Ustav i proglašenje (nezavisnosti), konkretni rezultati za nestale, naknada za ratnu štetu, odgovornost Srbije za zločine počinjene na Kosovu, potpuno uklanjanje necarinskih barijera koje je Srbija nametnula Kosovu“, nabrojala je ona u objavi na Fejsbuku sva obećanja koja, po njenom mišljenju, prištinska delegacija nije ispunila.

Grenel: Uvek možete računati da će Kurti biti protiv SAD

Specijalni predstavnik Bele kuće za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel je saopštio „da se uvek može računati na to da će lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti biti protiv SAD“ u reakciji na Kurtijevu kritiku sporazuma potpisanog u Vašingtonu.

„On je bio protiv Obaminih ideja i protiv Bušovih ideja. Simbolizam ne plaća kiriju, već poslovi“, napisao je Grenel na Tviteru.

Kurti je prethodno na istoj društvenoj mreži objavio da obaveze koje je u Vašingtonu potpisivanjem sporazima preuzeo premijer Kosova Avdulah Hoti „ne obavezuju Samoopredeljenje kada se budu vratili u kabinet“.

„Njegov potpis ispod neskladnih i netransparentnih tekstova je protiv volje ljudi, demokratskog poretka i krši kosovski Ustav i zakone. Oni neće biti ratifikovani u našem parlamentu“, poručio je on.

Varnice na relaciji Vašingtona i lidera Samoopredeljenja trajale su još od nekadašnjih demonstracija u organizaciji te stranke u Prištini, prilikom kojih je bila ugrožena i ambasadorka SAD na Kosovu Trejsi En Džejkobson, posle čega je Filip Riker, prema nekim navodima, nazvao Aljbina Kurtija „klovnom koji želi da bude nasilan“.

Vjosa Osmani napušta DSK

Predsednica kosovske skupštine Vjosa Osmani je početkom septembra 2020. saopštila da je „prekinula saradnju“ sa Demokratskim savezom Kosova (DSK) i istakla da je prekasno da stranka Ise Mustafe traži podršku od nje u slučaju vanrednih izbora.

Osmanijeva je dodala da je to njen odgovor na odluku DSK-a od 20. juna iste godine kada je smenjena sa mesta potpredsednice te partije.

„Tu se sve završilo“, rekla je ona.

Vjosa Osmani je ostavila otvorenom mogućnost za saradnju sa predsednikom Pokreta Samoopredeljenje Aljbinom Kurtijem.

„U kontaktu smo i razgovaramo o raznim temama za saradnju, a kako će se ta saradnja konkretizovati u budućnosti – obavestiću vas kada sve bude i potvrđeno“, rekla je ona.

Novi nastavak analize političkog delovanja Aljbina Kurtija čitajte na portalu radiokim.net u rubrici „Analiza” u nedelju, 25. juna.