Pravo žene na materinstvo i poštovanje njenih radnih prava tokom trudnoće i perioda ranog materinstva, najbolje su uređeni i najviše poštovani u državnim institucijama, dok se ova prava u privatnom sektoru često krše. Nije bolja situacija ni u civilnom sektoru, pokazuje istraživanje „Radna prava trudnica i mladih majki na severu Kosova“ koje je obavila NVO Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC).
Rezultati ankete obavljene u okviru istraživanja, ukazuju na to da građanke na severu Kosova ne znaju koja prava imaju, ali znaju da su tudnoća i briga o maloj deci često prepreka za zaposlenje, te da je jako teško zadržati posao van državnih institucija, ukoliko se ode na porodiljsko bolovanje. Takođe, iskustvo ispitanica je takvo da smatraju da je sve pobrojano prepreka za napredak u karijeri, jer trudnoća i briga o deci utiču na poslodavčeve odluke.
Programski službenik u ACDC-u Ines Aljović Mihajlović naglasila je na današnjoj konferenciji održanoj u Kosovskoj Mitrovici, da kosovski Zakon o radu daje mogućnost trudnicama da odu na trudničko bolovanje u trajanju od 45 dana i za taj period će primiti punu platu. Prva tri meseca porodiljskog odsustva, primaju 70% plate, zatim pola godine imaju pravo na iznos u visini od 50% njihove plate a poslednja tri meseca proteći će im bez ikakvih prihoda, s tim što će se bez problema vratiti na svoje radno mesto po isteku tog perioda.
Međutim, istakla je Aljović Mihajović predstavljajući rezultate istraživanja, ovaj zakon se razlikuje u zavisnosti od toga da li u rukama imate zakon na albanskom ili srpskom jeziku. Aljkavost prevodilaca je i u ovom, kao i u mnogim drugima kosovskim zakonima, prisutna, pa dok u albanskoj verziji stoji da žena ima pravo na 70% “svoje plate”, u prevodu na srpski, žena ima pravo na 70% “prosečne plate”. Euleks je doneo odluku o tome da onaj koji se poziva na taj zakon, ima pravo da odabere varijantu koja u više odgovara.
Ipak, postoje pogodnosti koje su mladim majkama zagarantovane zakonom, a one često ni ne znaju za njih.
„Pored porodiljskog odsustva, majkama je obezbeđena i dodatna pauza u trajanju od dva sata za dojenje. To je pauza koja ide pride, pored one jednosatne koja je obavezna na svakom radnom mestu. Da napomenemo i to da je poslodavcu onemogućeno da trudnici odnosno ženi na porodiljskom odsustvu, menja položaj u organizaciji ili instituciji, dakle, njen status ne može da se promeni u tom periodu. I takođe, nemoguće je da joj da otkaz niti da je stavi u bilo kakav položaj koji bi mogao da ugrozi njeno ili zdravlje njenog deteta“ napominje Aljović Mihajlović.
I dok su žene sa radnim angažmanom u državnim institucijama koliko –toliko zbrinute, radnice u privatnom i civilnom sektoru su ostavljene na milost i nemilost poslodavaca, čak više zbog toga što preduzeća i nevladine organizacije nisu finansijski sposobne da izdrže finansiranje privremeno nedostupnog radnika, nego zato što njemaju dobru volju da izađu u susret ženi.
“Poslodavci su važni ali i uslovi koje oni imaju.Retko se desi da neki poslodavac bi šikanirao trudnicu, da ne bi ispoštovao zakon i isplatio sredstva, već je problem to oni nisu u mogućnosti da je plate. Nevladine organizacije ako imaju više projekata, mogu da nešto premoste i isplate trudnicu, ako nemaju, nisu u mogućnosti da je isplate” kaže panelistkinja Gordana Đorić, direktorica Udruženja poslovnih žena Avenija iz Gračanice.
Obe panelistkinje su se složile da bi zakon morao da se promeni gde bi se centralne institucije obavezale da novčano dotiraju ove organizacije kako bi one mogle da ispoštuju prava žena u periodu trudnoće i ranog materinstva.
Ipak, značajno veliki broj žena na severu Kosova svoja radna prava ostvaruje u institucijama koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije, a koji je daleko blagonakloniji prema ženi od kosovskog.
„Srpski zakon bi mogao da bude primer kosovskom Zakonu o radu kao i njihove dobre prakse. Žena prima platu tokom celog perioda porodiljskog bolovanja i poslodavac to mora – nije im ostavljena mogućnost izbora da li to oni hoće ili neće. Sa svakim sledećim detetom, to porodiljsko odsustvo se produžava i kada god da se ono završi, nju posao čeka, znači ne postoji opscija da je poslodavac zameni drugim radnikom“ napominje Aljović Mihajlović i dodaje da je srpski zakon bolje zaštitio i decu i porodilje, isplaćivanjem materinskog dodatka.
I dok srspki sistem nudi mogućnost da i očevi odu na jednogodišnje porodiljsko odsustvo, ukoliko bračni par proceni da im ta opcija više odgovara, kosovski sistem muškarcima dopušta odsustvo zbog rođenja deteta u trajanju od najviše pet dana.
Izmena Zakona o radu i Zakona o zaštiti na radu, uvođenje povlastica za poslodavce i uvođenje podsticajnih mera, načini su da se položaj trudnica i mladih majki podigne na viši nivo, preporučuju panelisti.
Istraživanje „Radna prava trudnica i mladih majki na severu Kosova“ urađeno je u okviru projekta „Zalaganje za bolji položaj trudnica i mladih majki“ koji finansira EU.