Kosovska vlada odlučila je danas da „Civilnu zaštitu“ – i „Severnu brigadu“ proglasi „terorističkim organizacijama“. Politički analitičar, Dušan Janjić, smatra da je reč o političkoj odluci, „najgorem mogućem odgovoru“, koji bi mogao da dovede do uredbe kojom bi se uvelo „specijalno policijsko stanje“ i isprovocira nove demonstracije i hapšenja Srba. Smatra da nedavni incidenti na Severu „teško mogu“ da se podvedu pod akt terorizma, ali i da EULEX i KFOR nisu podržali donošenje ovakve odluke kosovske vlade, te očekuje „žestok odgovor“. Od Beograda, sa druge strane, u dogovoru sa NATO-om počne da primenjuje mere deeskalacije koje su pod kontrolom Beograda, ali i angažuje advokata jer se „gađa da je ona teroriste poslala“.
Politički analitičar, Dušan Janjić, kaže da ga ne čudi odluka kosovske vlade o proglašenju „Civilne zaštite“ i Severne Brigade“ terorističkim organizacijama.
On, međutim tvrdi da je reč o političkoj odluci, te da ćemo tek videti „da li je moguće da se političke odluke pretvore u zakon“.
Naglašava da je ovo „veliki teret“ za kosovsku skupštinu i javnost Kosova.
Ako je želeo da sam sebe politički ubije, nije morao da uvlači i parlament
Janjić ukazuje na to da Kurti ne može da izmenu i dopunu zakona uradi bez skupštine.
Da bi se tako nešto dogodilo, nije dovoljno da se dve organizacije proglase za terorističke.
„Postoje druge norme oko borbe protiv terorizma – na primer, krivično delo terorizam, ali ovde se radi o dve posebne organizacije koje vlada proglašava terorističkim i to samo uredbom uz poziv na taj zakon“, objašnjava Janjić.
Kaže da bi razumeo da je Vlada u Prištini kazala da su „dve grupe delovale izvesno vreme i radile neke parapolicijske poslove“.
„To bi bila prava kvalifikacija. Ali, problem je to što to nije definisano zakonima Kosova – postojanje parapolicija, a drugo – što je vlada to tolerisala, ako su oni delovali, a znamo da su postojali i ranije. I to su najviše javno bili prisutni od 2022. godine, upravo od momenta kada ta vlada počinje famoznu politiku reciprociteta“, rekao je Janjić.
Janjić navodi da su SAD još 2022. najavile da će se rešavati „problem postojanja parapolicijskih struktura“.
„Tada niko nije navodio teroriste, čak ni kada su pominjali Vagnerovce, one koji su trenirali od Vagnera“, kazao je Janjić.
Od uredbe do uvođenja specijalnog policijskog stanja
Janjić napominje da u posebnim slučajevima vlada može da zloupotrebi ovlašćenja i donese uredbu.
„Ona može to da uradi, ali je to kršenje nekih međunarodnih standarda o proglašavanju nekoga za teroristu“, dodaje.
Podcrtava da bi ovakvom uredbom kosovska vlada u političkom i pravnom smislu jedino mogla da „uvede specijalno policijsko stanje“:
„Bez proglašavanja policijske uprave, davanjem velikih ovlašćenja specijalnih jedinica i ta uredba direktno ide na to da isprovocira nove demonstracije i hapšenja na strani srpske zajednice. Ti ljudi se vezuju za srpsku zajednicu i Srbiju“.
Janjić ukazuje posebno na to da da današnja odluka odluka kosovske vlade je „najgori mogući odgovor“, a s obzirom na to da dolazi u danu kada počinje Samit lidera zemalja EU, na kojem se očekuje osuda incidenata na Severu i poziv na deeskalaciju situacije.
Međunarodna zajednica to neće da podrži
Tvrdi da kosovska vlada sa ovakvom uredbom sigurno ne može da dobije verifikaciju, ali i saradnju međunarodnih organa u gonjenju terorizma.
„Valjda Kosovo ima neke veze sa EULEX-om, sa prisustvom NATO-a – KFOR-om. Apsolutno ne verujem da su te institucije, možda su bile obaveštene, ali da su podržale to – to nema“, smatra Janjić.
Podcrtava da ne vidi nijedan argument koji može da opravda ovakvu odluku.
„Sačekajmo, siguran sam odgovor će biti žestok. Što se tiče kredibiliteta NATO-a, KFOR-a i EULEX-a, ovo je direktan udarac na njih. Jer ovde je poruka da su dozvolili od 2017. postojanje terorističkih organizacija“, naveo je Janjić.
Sa druge strane, kosovski ministar unutrašnjih poslova danas je kazao da je u vezi sa ovom odlukom postojala koordinacija sa sa „međunarodnim partnerima“.
Napadi na KFOR teško se mogu podvesti pod akt terorizma
Sa druge strane, govoreći o Srbima koji su uhapšeni na Severu Kosova nakon izbijanja nove krize, a koji se terete za napade na pripadnike KFOR-a, policijske stanice, Janjić tvrdi da to ne može da spada pod akt terorizma.
Naglašava da će se oni procesuirati po kosovskim zakonima, odnosno za napad na službena lica, tj. ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom.
„To se teško može podvesti pod akt terorizma čak i da oni to legalizuju, jer ovde se radi o jednoj – maksimalno se može klasifikovati kao parapolicija“.
On kaže da kod kosovskog premijera ne vidi nameru da dođe do deeskalacije, spremnosti da razgovara, a, kako kaže, „morao bi da razgovara“.
„Ovo ne obećava mnogo, taj put da Kosovo inicira razgovor o policijskoj saradnji i uopšte saradnji u sektoru bezbednosti sa Srbijom, posredstvom međunarodnih organa, da predloži nove mehanizme, ako ovi ne rade, pa su već dozvolili postojanje te takozvane terorističke organizacije“.
Mislim da je ovo put legalizacije terorizma, ali pod drugim imenima
Janjić, sa druge strane, navodi da postoji međunarodni dogovor kojim se nalaže da Srbija treba da učestvuje aktivno u suđenjima kada je u pitanju snabdevanje podacima i pravno zastupanje.
Tvrdi da je primer primene dogovora viđen kada je nedavno šef Kancelarije za vezu na Kosovu obišao uhapšene Srbe, a šef Kancelije za vezu u Beogradu, uhapšene pripadnike Kosovske policije.
Šta Beograd može da uradi?
Janjić, sa druge strane, kaže da je Beograd u obavezi da obavesti Lajčaka i Borelja o odluci Prištine, o tome razgovara sa NATO-om i KFOR-om, te da se usaglase standardi terorizma koji su primenjeni.
Kaže i da Beograd ne bi trebalo da ne „upadne u provokaciju“:
„Da ne napravi grešku pa da i on proglasi neku albansku organizaciju na teritoriji Srbije terorističkom. Ne sme da upadne u tu zamku podsticanja terorizma. Onda bi to bilo podsticanje terorizma“.
Naglašava i da je ovo znak za Beograd da „treba da zanemari Kurtija“ i da u dogovoru sa NATO-om počne da primenjuje mere deeskalacije koje su pod kontrolom Beograda.
„Pod kontrolom Beograda su smanjivanje stepena pripravnosti policije i vojske na teritoriji Srbije, blizu administrativne linije i snabdevanje sa svim podacima koje ima“.
A da bi bi do toga došlo, potrebno je dogovoriti mehanizam i ovlastiti advokata.
„Ovde je Srbija pogođena, jer se gađa da je ona te teroriste poslala. Moraće Beograd to da uradi preko međunarodnih policijskih organizacija, ali i pre svega obaveštajnih i naravno političkih kakav jeste i NATO“, kazao je Janjić.
