Organizacije civilnog društva na Kosovu bez obzira iz koje zajednice dolaze imaju dobru saradnju u raznim oblastima delovanja, uprkos negativnim političkim problemima.
Govoreći o odnosima unutar civilnog društva može se reći da je protok vremena učinio svoje i da je civilno društvo već dovoljno dobro razvijeno, i ta komunikacija pogotovo na nivou srpskog i albanskog civilnog društva može se reći da postoji i da je ona umnogome iznad političkih i drugih negativnih dešavanja, kaže Miodrag Milićević direktor NVO „Aktiv“ iz severne Mitrovice i dodaje da to nije jedina saradnja.
„Saradnja se u poslednje vreme vezuje za mogućnost otvaranja ekonomskih pitanja unutar srpskog i albanskog društva. Medjutim, te odnose opterećuje ta podeljenost na etničkom nivou, potom jezička barijera. I tu i dalje postoje neke poteškoće u toj medjusobnoj komunikaciji. Umnogome zaista te odnose definiše napredak ili kriza u zavisnosti od vremenskog perioda. To ponekad ima negativne uticaje na medjusobno razumevanje. Neretki su naravno i primeri nevladinih organizacija koje dolaze i iz jedne i iz druge zajednice koje se bave političkim temama i postojećim dijalogom naravno. Medjutim, dometi takvih inicijativa, i moju a i svih kolega koji su bili uključeni u takve inicijative, su nažalost skromne i zaista zavisimo od političke volje, političkih nosilaca i političkih vlasti i u Beogradu i u Prištini kako bi ostvarilli daleko veći uticaj“, kaže Milićević.
NVO “Plejada” sa sedištem u Grnčaru kod Prizrena može se pohvaliti dobrom saradnjom sa drugim organizacijama, kazao je za Radio Astru predsednik ove organizacije Hermin Memiši.
‘’Usko sarađujemo sa svim zajednicama, srpskom, turskom, romskom, albanskom i goranskom zajednicom . Organizatori smo najvećeg multietničkog festivala pod nazivom “Balkan fest”, gde se godišnje sastajemo. Sarađujemo sa srpskom zajednicom, Slavicom Redžić iz Štpca, takođe iz turske zajednice, sarađujemo sa albanskim etno grupama, kao što je KUD “Mirdita” iz Tirane, pored svih zajednica imamo i saradnju na međunarodnom planu’’.
Prema njegovim rečima nema međuetničkih problema, jedini su problemu oko dodele grantova.
‘’Nikakvih međuetničkih problema nemamo, kad se sastanu sva ta različita društva na kulturnom planu stvaraju jednu multietničku sliku i međusobno uvažavanje. Jedini je problem prilikom apliciranja za dodelu granda je da nemamo zagarantovana sredstva , jer su to individualna sredstava koja se dobijaju putem javnog konkursa.’’
U Prizrenu funkcioniše romska organizacija “Durmiš Aslani”. Predstavnik ovog Civilnog društva Fatmir Menekši kaže za TV Prizreni da ovaj grad može biti primer ne samo saradnje civilnog sektora nego i u mnogim drugim sektorima.
“Možemo da uzmemo jedan konkretan primer kao rezultat uspeha gde su romske organizacije zajedno sa albanskim, bošnjačkim i turskim organizacijama u saradnji 4 do 5 meseci ostvarili da se dobije osnovno pravo na ono što je poricano od institucija godinama, a to je pitanje romskog jezika, poznavanje statusa romskog jezika ili romski jezik u zvaničnoj upotrebi. Zahvaljujući saradnji sa kojima smo imali sa više organizacija stvorili smo ad-hok veze, to jest postigli konačni rezultat i uspeh, a to je učinilo da se zivot romske zajednice poboljša i ostalih zajednica koje su marginalizovane, što se može reći da su kao primer kako se moze saradjivati, da se ostvari što bolja saradnja u ostvarivanju zajedničkih ciljeva, ne samo u Prizrenu nego i na celom Kosovu” kazao je Menekši.
Režo Kojić, član NVO “Mladi Volonteri” iz Vitmirice koja je skoro osnovana kaže da je ta saradnja između organizacija civilnih društva mnogo bolja posle pandemije Korona virusa.
“Saradnja između organizacija iz različitih zajednica je mnogo bolja od vremena pandemije to se konkretno pokazuje na nivo saradnje između organizacija iz albanske, srpske, bošnjačke, egipćanske zajednice. Takođe drastično se može primjetiti da se ove organizacije Ujedinjuju u saradnji za zajedničke ciljeve, posebno u pitanja koja se tiču njihovih zajednica i integralnih interesa kako ekonomskih tako i pravnih. Pozicija NVO organizacija iz različitih zajednica je mnogo bolja zato što je mogućnost za pristup pozivima mnogo transparentnije ali i lakše”, zaključio je Redžo Kojić.
