21.5 C
Pec
30. sep 2023

Iz LVV nastavljaju sa optužbama na račun posrednika EU: Pristrasni, u korist Srbije, obezvredili uloge

Izvor:KoSSev

Nastavlja se niz optužbi visokih zvaničnika Samoopredeljenja na račun Žozepa Borelja i Miroslava Lajčaka, u vezi sa susretom kosovskog premijera i srpskog predsednika u Briselu. Nakon navoda da su pristrasni, na strani Srbije, najnovija optužba je da su „obezvredili“ svoje uloge u procesu.

To smatra poslanik Samoopredeljenja, Armend Muja, koji je takođe kazao da pristup posrednika u dijalogu nije uravnotežen, odnosno da su više na strani Srbije.

Tvrdi da je Kosovo postalo strana koja se predstavlja kao neko ko blokira dijalog „jer se prvi put opire naporima da se naškodi nacionalnom interesu“.

Kaže i da posrednici moraju da shvate da ZSO sa izvršnim ovlašćenjima kao trećim nivoom vlasti ugrožava postojanje Kosova iznutra.

„To su crvene linije koje se ne mogu preći, ali vlada je spremna da sprovede sve zakonske i sprovodljive sporazume i sve obaveze koje ne utiču na Ustav i zakone“, rekao je.

Podsetimo, nova runda dijaloga na visokom nivou održana je u četvrtak u Briselu bez pozitivnog ishoda kada je reč o planu primene Evropskog sporazuma i deeskalaciji situacije na Severu Kosova.

Dve strane nisu uspele da prevaziđu razlike, poručio je nakon ovog sastanka visoki predstavnik EU, Žozep Borelj, navodeći da je Beogradu i Prištini predstavljen predlog kojim se od njih traži da paralelno ispunavaju po jednu obavezu.

Borelj je, međutim, kazao da kosovski premijer nije želeo da prihvati predlog, odnosno da nije bio spreman da krene sa procesom uspostavljanja ZSO, već da je umesto toga insistirao na defakto priznavanju, kao prvom koraku.

Visoki predstavnik EU je, sa druge strane, kazao da je Vučić prihvatio predlog koji je iznet, uprkos tome što je imao svoj.

Kosovski premijer je, međutim, nakon ovog sastanka izašao sa tvrdnjom da je on zapravo bio jedini koji je izneo konkretan predlog o redosledu primene tačaka sporazuma iz Ohrida, a da je Srbija, uz podršku EU, ispunjavanje bilo kakvih obaveza uslovljavala formiranjem ZSO, na šta on nije pristao.

I tako je ovog četvrtka krenula serija optužbi vladajuće stranke na račun Evropske unije, uz tvrdnju da je stala na stranu Srbije.

Da su evropski posrednici „stali na stranu Srbije“, odmah je kazala šefica poslaničke grupe Samoopredeljenje Mimoza Kusari-Ljilja.

„Koliko smo u ovom trenutku mogli da shvatimo, premijeru je predočen dokument na engleskom i srpskom jeziku i čini se da je ono što je iznela i tražila Srbija postalo stav posrednika, koji predstavlja da posrednik više nije neutralan – već pristalica jedne strane“, kazala je Kusari a preneo Klan Kosova.

Identične tvrdnje, izneo je i kosovski ministar finansija, Hekuran Murati.

On je Kurtijev predlog definisao kao „pravi“, te naveo da je Borelj stranama zapravo izneo jedan od zahteva Srbije „maskirajući ga kao kompromisni predlog koji dolazi iz EU“.

„Na koji predlog je Srbija, pogodili ste, rekla da. Borelj i Lajčak to više ni ne pokušavaju da sakriju“, napisao je Murati na Tviteru/X.

U međuvremenu je savetnik kosovskog premijera, Jeton Zuljfaj (Zulfaj), objavio dokument uz tvrdnju da je on predstavljen u Briselu od strane posrednika, te da je zapravo sačinjen pre šest meseci.

I on je konstatovao da su ga posrednici u dijalogu iskoristili kako bi „pokrili nedostatak učešća Srbije u nastojanjima da se napravi plan sekvenciranja“.

„Dokument je veoma koristan za razumevanje kako je Vučićev uslov postao stav EU“, tvrdi Zuljfaj.

Ovim dokumentom je predviđeno da Priština okonča pregovore o ZSO i završi uspostavljanje do oktobra ove godine, a da se potom odmah krene sa razgovorima i primenom Evropskog sporazuma.

I dok je vlast optuživala Evropsku uniju, opozicija je, nakon nove runde dijaloga, slala kritike na račun Kurtijeve vlade.

Tako je potpredsednica PDK, Vljora Čitaku, poručila da, nakon neuspelih pregovora – „Kosovo preuzima teret neuspeha“.

„Vi ste u Ohridu prihvatili jedan sporazum koji se zasniva na uzajamnom nepriznavanju, a u centru ne samo Asocijaciju, već i potencijalno političku autonomiju“, poručila je Čitaku.

Lider AAK, Ramuš Haradinaj, sa druge strane, još jednom je pozvao Kurtija da podnese ostavku.

„Mora da podnese ostavku i vrati mandat narodu, ovo treba da uradi čak iako misli da je na pravom putu. On je dužan da pita narod šta misli o njegovim postupcima. U demokratiji izbori su najbolji odgovor“, napisao je Haradinaj na Fejsbuku.

Reagovao je i nekadašnji kosovski ministar spoljnih poslova, Enver Hodžaj, kazavši da je Kurtijev nastup u dijalogu kao „klasična prevara“, dok je njegov predlog za normalizaciju odnosa sa Beogradom opisao  kao „bezvredan“.

Kritikama se pridružio i bivši kosovski ministar za evropske integracije, Bekim Čolaku, tvrdeći da je „Kurti ostvario ličnu pobedu na račun Kosova“.

„Sve se to radi na račun Kosova, jer umesto da se u Evropskoj uniji razgovara o ukidanju sankcija ili kaznenih mera koje su na snazi, sada možda može da se vodi i druga rasprava o preduzimanju dodatnih mera protiv Kosova“, rekao je Čolaku za Klan Kosova.

NAJNOVIJE

Više