U srcu slikovitog sela Osojane kod Istoka, Hristina Dašić učenica OŠ “Radoš Tošić”, deli priču o svom malom selu, gde priroda i zajednica krase svaki korak. Uprkos izazovima koje donosi suša reke Kujavče, Hristina gaji ljubav prema svojoj zajednici, želi da unapredi uslove za mlade i sanja o budućnosti gde se selo Osojane oslanja na svoju tradiciju.
Svoju priču o povratničkom selu Osojane za Radio Goraždevac podelila je Hristina Dašić, učenica OŠ “Radoš Tošić”.
“Moje selo je Osojane, opština Istok. Imamo reku Kujavču koja u zadnje vreme nema vode, suši se. Naše selo nema puno naroda ali uspevamo da se okupljamo negde. Nema ni puno dece oko 7-8 pa se družimo zajedno na terenu. Kada su sunčani dani šetamo. Radnim danima idemo u školu i tu se nalazimo sa drugim đacima koji su iz obližnjih sela. Vikendom ima više dece jer su srednjoškolci, koji su upisali školu u Mitrovici, dolaze”, kazala je Hristina.
Hristina nam prenosi i svoje utiske o školi u Osojanu, težnjama za unapređenjem obrazovanja i vezama s porodičnim korenima.
“Ja idem u osnovnu školu Radoš Tošić. Imamo i gimnaziju Sveti Sava. Sedmi sam razred i odličan sam đak, planiram da upišem medicinu u Kosovskoj Mitrovici. To mi je blizu pa bih vikendom dolazila kući”, dodaje Hristina Dašić.
Ona nas dalje vodi pričom kroz očaravajuće šetnje kroz prelepe livade i šume Osojana. Upoznajemo se s lokalnim lepotama, od crkve do omiljenog igrališta, gde se mladi okupljaju i neguju duh zajednice.
“U selu imamo prelepe livade, šume i zaista volimo da šetamo tamo. Imamo crkvu koja je prelepa i pored nje igralište na kojem se takođe okupljamo. Nedeljom idemo u crkvu. Zaista to su neke lepote u selu, nema ih puno ali je nešto lepo”, kazala je Hristina.
Njena želja je da u svom rodnom selu ima mnogo više ljudi.
“Volela bih da u selu ima više ljudi, više mesta gde bi mogli mladi da se okupljaju. Da ima više dece u školama i da se poboljšaju uslovi za školovanje”.
Jedna od njenih želja ja i želja za većom sigurnošću.
“Nikad nije najbezbednije u mestu ali nije da se toliko plašimo ipak ima nas Srba dosta i onda nije toliko strašno”, kazala je Hristina.
Kako u Goraždevcu, tako i u Osojanu mladi treniraju folklor.
“Skoro je počeo folklor da se trenira u selu. Dosta mladih se prijavilo i većina nas trenira. Ja mislim da je divno to što ćemo da proširimo našu kulturu”.
Hristina nam otkriva i svoju viziju budućnosti Osojana.
“Svoju budućnost vidim u ovom selu. I kada bih otišla negde dalje da se školujem opet bih se vratila ovde. Zato što ako sam odrastala ovde bilo bi lepo i da se vratim”, zaključila je Hristina Dašić iz Osojana.
