Nakon odluke Centralne banke Kosova o platnom prometu, građani na severu Kosova suočavaju se s dugim redovima ispred filijala srpskih banaka. Oni koji uspeju da dođu do dinara – to je ipak u ograničenim količinama – od 5 do 10.000 po osobi. Situacija je još teža u srpskim sredinama južno od Ibra, gde nije moguće podići ni toliko.
Građani se suočavaju s izazovom pronalaženja načina kako doći do novca. Odlazak u centralnu Srbiju, slanje novca, podizanje novca u evrima, istrpeti – kažu građani.
Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture ističe da su brojne porodice na Kosovu pogođene ovom odlukom, budući da mnoge primaju finansijska sredstva iz Republike Srbije.
Odluku ocenjuje i kao sistemski pritisak na srpsku zajednicu na Kosovu.
Miodrag Milićević iz NVO Aktiv ne veruje u to da ni Vlada Kosova ni druge nadležne institucije nisu sagledale mogućnosti negativnih efekata na srpsku zajednicu.
I on ističe da će čak i ako se dinar konvertuje u evro ponovo građani snositi troškove, odnosno trpeti posledice.
Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije podseća da su pokušali da na osnovu ugovora iz jedne od srpskih institucija otvore račun u kosovskoj banci – što im nije bilo omogućeno.
Ističe visoke provizije u slučaju da građani poseduju deviznu karticu srpske banke i ukoliko žele da podignu novac sa bankomata kosovske banke, a da uredba zadire i u pitanje integracije zdravstva i obrazovanja, čime je trebalo da se bavi Zajednica srpskih opština.
Uprkos kritikama međunarodne zajednice, uredba se sprovodi na terenu.
Nade za rešenje polažu se u zahtev za ocenu ustavnosti uredbe, podnet od strane advokatskog tima.
Pravnik Dragutin Nenezić ističe da pitanje valute zahteva zakonsko uređenje, te da uredba krši osnovna ljudska prava korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije.