Kosovo se nije našlo na dnevnom redu Komiteta ministara u Savetu Evrope koji počinje da zaseda danas. Iako definisana kao postpristupna obaveza, Evropljani su u susret ovom danu, od Prištine potraživali konkretizaciju makar dela obaveze oko uspostavljanja Zajednice većinski srpskih opština, da Nacrt statuta koji je izradila EU proslede ustavnom sudu na razmatranje, što je bio uslov koji Priština nije prihvatala. Ipak, na sam dan zasedanja, iako je praktično već zaključena agenda sastanka ministara, preko organizacije čiji izveštaji idu u prilog Kosovu, izlazi se sa informacijom da kosovska vlada pristaje da ovaj korak preduzme. Kažu – nacrt statuta će poslati ustavnom sudu do kraja maja. Ali – ne bilo koji nacrt i ne onaj koji je izradila EU, već potpuno novi, njihov nacrt. Dragiša Mijačić ovo je kratko prokomentarisao: „Isti, poseban, slobodan, samo svoj“.
Kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala Švarc, uputila je jutros pismo predsedniku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope kojim se kosovska vlada obavezuje da će pripremiti Nacrt koji se tiče Zajednice većinski srpskih opština.
„U okviru procesa članstva u Savetu Evrope, nakon što je 82 odsto glasova Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za ovo članstvo, u okviru obaveza koje su preuzela tri šefa država, jutros sam poslala pismo predsedniku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Pismo sadrži obavezu da će Vlada Republike Kosovo pripremiti nacrt za stvaranje mehanizma za samoupravu, koordinaciju i saradnju opština sa srpskom većinom na Kosovu, čime ispunjava nasleđene međunarodne obaveze Kosova, ispunjava potrebe građana srpske zajednice Republike Kosovo, ali istovremeno poštuje u celini i u svakom detalju Ustav i sve zakone Republike Kosovo kao i principe Saveta Evrope“, objavila je na Fejsbuku jutros Gervala.
Takav nacrt, poručila je, služi – cilju vlade da integriše nevećinske zajednice i primeni zakona Republike Kosovo u svim opštinama.
Kaže i da ovaj nacrt istovremeno i sprečava „nedozvoljene intervencije spolja“, kako u opštinama tako i na celom Kosovu.
„Nacrt obezbeđuje ne samo puno poštovanje Ustava i zakona Republike Kosovo, već u isto vreme sprečava nedozvoljene intervencije spolja, kako u opštinama Kosova tako i u celoj zemlji“.
Ovim postupkom Kosovo, navela je, konkretizovalo je posvećenost da preduzme opipljiv korak ka ispunjavanju ove obeveze, kako od njih to i traže Evropljani u pogledu ZSO.
Gervala kaže da sada očekuje da i Savet Evrope ispuni svoju obavezu i:
„Pozove Kosovo da se bez odlaganja pridruži Savetu Evrope, kao zemlja koja nije samo je postavljeno najviše uslova za članstvo u ovoj organizaciji, ali koja je sve ove uslove ispunila“.
„Nezavisno i suvereno Kosovo, kao pravna i demokratska država, ostaje na svom čvrstom putu ka članstvu u NATO i EU“, navela je ona.
Nacrt statuta inspirisan idejama Fondacije Fridrih Ebert
Navodnu sadržinu ovog pisma jutros je na svom profilu na mreži X podelio Gerald Knaus, predsedavajući Evropske inicijative za stabilnost, organizacije čiji izvepštaji idu u prilog Kosovu.
Teodorosa Rouzopulosa, predsedavajućeg Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Gervala je najpre podsetila da je PSSE 17. aprila ove godine već zaključila da Kosovo ispunjava uslove za članstvo u tu međunarodnu organizaciju, usvojivši izveštaj i potom zatraživši da njihovo članstvo odobri i Komitet ministara.
U pismu ona obaveštava i da je Kosovo odlučilo da preduzme opipljiv korak u pogledu implementacije Osnovnog sporazuma i Aneksa za njegovu implementaciju, odnosno Asocijaciju opština sa srpskom većinom, što je, podsetila je, jedna od postpristupnih obaveza za Kosovo.
„Nakon pisma posvećenosti od 23. marta 2024. koje je potpisalo političko rukovodstvo Kosova, odnosno predsednik Osmani, premijer Kurti i predsednik Konjufca, pišem da vas obavestim o konkretnim koracima koje preduzimamo da bismo ispunili naše obaveze nakon pristupanja . Od 17. aprila 2024. godine, Vlada Kosova je preduzela konkretne i opipljive korake u pogledu pune implementacije Osnovnog sporazuma (27. februara 2023.) i njegovog Aneksa za implementaciju (18. marta 2023.), uključujući i Asocijaciju opština sa srpskom većinom, ( Član 7. u vezi sa članom 10. Osnovnog sporazuma) kao jedna od postpristupnih obaveza“.
Tvrdi da su već započeli konsultacije sa predstavnicima Srba na Kosovu, ne navodeći i sa kojim.
„U skladu sa duhom člana 7. u vezi sa članom 10. Osnovnog sporazuma, već smo započeli konsultacije sa predstavnicima pripadnika srpske zajednice kako bismo zabeležili potrebe opština“, navodi se u pismu.
S tim u vezi, navela je, kosovska vlada priprema Nacrt Statuta o ZSO i to inspirisan idejama Fondacije Fridrih Ebert. U pismu je poručila i da će ga Ustavnom sudu poslati na razmatranje do kraja maja ove godine.
„S tim u vezi, Vlada Kosova priprema nacrt Statuta o Zajednici srpskih većinskih opština (u kontekstu obaveza predviđenih članovima 7 i 10), inspirisan Fondacijom Fridrih Ebert, koji će biti podnet Ustavnom sudu za razmatranje do kraja maja 2024. godine“.
Kako Kosovo ovime preduzima „opipljive korake“, kaže dalje ova ministarka u pismu, sada očekuje da Komitet ministara pozvati Kosovo da postane članica Saveta Evrope.
„Uzimajući u obzir ove konkretne i opipljive korake koje je Kosovo preduzelo, očekujemo da će Komitet ministara imati dodatne razloge da pozove Kosovo da postane 47. država članica Saveta Evrope. Zahvaljujemo vam na saradnji dok čekamo da unapredimo našu saradnju kroz punopravno članstvo u Savetu Evrope“, navela je na kraju pisma njegova potpisnica, Donika Gervala Švarc.
Šta je bio zahtev Evropljana pred zasedanje ministara?
Inače, Komitet ministara SE počinje da zaseda danas. Iako je prethodno velika većina u Odboru za politiku SE i potom u Parlamentarnoj Skupštini SE dala podršku izveštaju koji je za Kosovo pisala Dora Bakojani, Kosovo se ipak, još uvek, ne nalazi na dnevnom redu sastanka ministara spoljnih poslova država članica Saveta Evrope.
U susret ovom sastanku, a odmah po uspešnom koraku u PSSE, Evropljani od Prištine sa druge strane, potraživali su konkretizaciju makar dela obaveze oko uspostavljanja upravo Zajednice većinski srpskih opština, što i jeste definisano kao post-pristupna obaveza.
Za prijem Kosova u Savet Evrope biće dovoljno i to da se kod kosovskih vlasti primeti „opipljiv napor“ ka uspostavljanju Zajednice, kao što je slanje nacrta statuta Ustavnom sudu na ocenjivanje.
Kod potonjeg već mesecima traju međunarodni napori da se kosovska vlast privoli da to učini, ponajviše od strane Francuske, Italije i Nemačke, ali i SAD. Inače, u pitanju je nacrt statuta koji je izradila EU.
Na to su se u zajedničkom pismu Savetu Evrope pre prethodnog glasanja 16. aprila, obavezali i sam Aljbin Kurti, Vjosa Osmani i Gljauk Konjufca. Tada je većinom glasova u Strazburu usvojen izveštaj izvestioca za pitanje mogućeg članstva Kosova u SE – Dore Bakojanis, koja je u njemu preporučila prijem Kosova u ovo evropsko telo.
Ipak, kosovski premijer na poslednjoj sednici vlade poručio je da Kosovo uslovljavanje ne prihvata, uz još jedno ponavljanje da su oni ispunili sve uslove za članstvo.
„Isti, poseban, slobodan, samo svoj“
Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, to što su ipak prihvatili da pošalju Nacrt statuta, ali ne onaj koji je izradila Evropska unija, već njihov Nacrt, prokomentarisao je na mreži X:
„Partibrejkers filozofija Vlade Kosova: isti, poseban, slobodan, samo svoj“.
