Nedostatak lekara specijalista ozbiljno ugrožava rad zdravstvenih ustanova na Kosovu, što predstavlja izazov za adekvatno pružanje zdravstvenih usluga stanovništvu. Opšte bolnice u Peći i Prizreni, kao i domovi zdravlja i ambulante, pored svih problema sa nedostatkom kadra pokušavaju da pruže najbolje moguće zdravstvene usluge.
Povodom ozbiljnog nedostatka lekara specijalista u zdravstvenim ustanovama širom Kosova, direktor Opšte bolnice u Peći Gani Ramaj upozorava na veliki deficit specijalista u vitalnim oblastima. Posebno je zabrinjavajuće da prosečna starost lekara u odeljenjima ginekologije, interne medicine i hirurgije iznosi između 55 i 58 godina, što dodatno otežava funkcionisanje bolnice.
“U bolnici u Peći situacija nije dobra sa lekarima specijalistima, konkretno imamo veliki deficit koji se održava i kod drugih lekara u Hitnoj pomoći, na radiologiji, infektologiji i pedijatriji, kao i na neonatologiji, oftalmologiji i pulmologiji. Na ostalim odeljenjima broj je trenutno dovoljan, ali je to veoma poodmaklo doba, prosečna starost lekara na odeljenjima koja su stub bolnice ginekologije, interne medicine i hirurgije je 55 do 58 godina, tako da mi trenutno nemamo specijaliste, nemamo ni specijaliste koji se spremaju, malo ih je tu i tamo koji se spremaju, tako da je kratko vreme bilo teško normalno funkcionisanje bolnice u Peći”, kazao je Dr. Gani za Radio Peja.
Dok se nadležni iz bolnice u Peći žale na nedostatak doktora specijalsita, iz bolnice u Prizrenu kažu da trenutno nema drastičnog nedostatka lekara. Direkotor bolnice Hasan Azroldžiu ipak upozorava na mogućnost problema u budućnosti ukoliko se situacija ne poboljša.
“Ovde trenutno nemamo drastičan nedostatak lekara i nema opasnosti da će neka postojeća odeljenja biti zatvorena. Ali, u bliskoj budućnosti, ako se situacija ne poboljša postoji mogućnost da nakon perioda od nekoliko godina neka odeljenja budu zatvorena. Naš zadatak je da obaveštavamo najviše institucije koje se bave ovim problemom da preduzmu neophodne korake. Ostaje da razmisle o ovom problemu i pronađu sredstva za rešenje. Sa ovim probleom se suočava ne samo bolnica u Prizrenu već i bolnice na Kosovu”, kazao je Dr. Hasan Azroldžiu za Tv Prizreni.
U manjim sredinama funkcionišu domovi zdravlja i ambulante. Takva je situacija u Goraždevcu i u Gornjem Ljubinju.
U Domu zdravlja u Goraždevcu, kako navodi direktorka Dr. Mirjana Drigant, lekari specijalisti posećuju ovu ustanovu jednom mesečno, pružajući usluge interne medicine, oftalmologije i drugih specijalnosti. Ipak, ova rešenja su daleko od optimalnih, jer stanovništvo često mora da putuje za specijalističke preglede.
„Jednom mesečno kod nas u našem domu zdravlja dolaze lekari specijalisti. Imamo posetu lekara specijalista interne medicine, oftalomologije, eho krvnih sudova i drugih“, kazala je Drigant za Radio Goraždevac.
Slične probleme iznosi i Džabir Kaplani iz Gornjeg Ljubinja koji je korisnih zdravstvenih usluga. On za Radio Astru navodi da je nedostatak lekara evidentan. Meštani su često primorani da specijalističke usluge traže u regionalnoj bolnici u Prizrenu.
„Ne bi smo rekli da nije adekvatno prisutna zdravstvene zaštita u Gornjem Ljubinju, međutim lekara u poslednje vreme skoro i da nema. Medicinski tehničar je stalno prisutan i besprekoan je njegov rad i pruža te elementarne medicinske usluge u njegovom domenu, previjanje rana, davanje injekcija, merenje krvnog pritiska, radi i elektro kardio EKG i tako,“, kaže Džabir Kaplani.
Osim zdravstvenih usluga u ambulanti u Gornjem Ljubinju stanovnici iz ovih mesta usluge koriste i u matičnom centru porodične medicine u Rečane, gde lekar radi svakodnevno. Za hitne usluge pacijenti se sanitetskim vozilom prebacuje dalje u regionalnoj bolnici u Prizrenu.
