Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel ocenio je u autorskom tekstu objavljenom na portalu EEAS, da je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije u središtu angažovanja EU na Zapadnom Balkanu. Za napredak su potrebni politička volja, vizija i hrabrost lidera obe strane, istakao je on.
Hrabrost i politička volja neophodni su za naparedak u dijalogu, ocenio je visoki predstavnik EU.
Borel je podsetio da je ove nedelje ugostio predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija u Briselu, na jedanaestom skupu dijaloga Beograda i Prištine tokom mog mandata.
Uprkos izazovima, važni koraci napred
“Iako je napredak spor, napravljeni su neki koraci napred u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. EU ostaje posvećena pružanju pomoći, ali na kraju su joj potrebni hrabrost, vizija i politička volja lidera obe strane”, naveo je visoki predstavnik EU.
Istakao je da kada razmišlja o sastancima u okviru dijaloga Beograda i Prištine tokom svog mandata, u početku bi pomislio na mnoge izazove sa kojima su se suočili: nedostatak posvećenostim napretka, implementacije, volje za postizanje konsenzusa.
“Međutim, uprkos ovim brojnim izazovima, bilo je i nekih važnih koraka napred”, napomenuo je.
Deblokirati evropsku budućnost
Nakon preuzimanja dužnosti visokog predstavnika, njegova prva poseta, je bila poseta Kosovu.
“U to vreme je dijalog uz podršku EU bio u zastoju već dve godine i trebalo ga je ponovo pokrenuti. Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije je u središtu angažovanja EU na Zapadnom Balkanu. Neophodno je deblokirati evropsku budućnost za oboje i ojačati bezbednost i stabilnost u regionu”, napomenuo je on.
U aprilu 2020. Borel je imenovao Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika, kako bi vratio proces na pravi put.
“U početku smo napredovali u različitim poglavljima sveobuhvatnog sporazuma tokom leta 2020. Međutim, različita politička dinamika u regionu i sve složeniji geopolitički kontekst poklopili su se sa višestrukim krizama, tenzijama i eskalacijama”, napisao je Borel.
“Videli smo podizanje i rušenje barikada na putevima, što je kulminiralo time što su kosovski Srbi kolektivno podneli ostavke na svoje funkcije u kosovskom pravosuđu, policiji i administraciji. Ovo je predstavljalo ozbiljan pad”, dodao je on.
Dijalog doneo pobljošanje života građana
Najopasniji trenuci, ističe dogodili su se u maju 2023. godine, kada su protesti na severu Kosova prerasli u nasilne, u kojima je povređeno više od 90 pripadnika mirovnih snaga KFOR-a.
“A onda 24. septembra 2023., kada je do mene stigla vest tokom Generalne skupštine UN u Njujorku, da je oružani upad u isti region rezultirao ubistvom kosovskog policajca i otkrićem municije”.
Međutim, dodaje, uprkos ovim izazovima i poteškoćama, brojni sastanci, posete i pozivi takođe su doprineli važnim koracima napred, koji se ne smeju zaboraviti.
“Dijalog je doneo opipljiva poboljšanja života građana na Kosovu i u Srbiji”.
“Pre svega, omogućavamo svim građanima Kosova i Srbije da slobodno putuju između Kosova i Srbije koristeći svoje lične karte, tako što ćemo konačno ukinuti ulazno-izlazne dokumente. A pitanje automobilskih tablica smo rešili uzajamnim priznavanjem registarskih oznaka između Kosova i Srbije. Ljudi sada mogu slobodno da se voze kroz njih i između njih. Sloboda kretanja je suštinski deo normalizacije odnosa. Uspeli smo i da krenemo ka okončanju neodržive dvadesetogodišnje prakse neplaćanja struje na severu Kosova”, naveo je Borel.
ZSO – najosetljivije pitanje u dijalogu
Kao ono najvažnije istakao je Orhidski sporazum o putu normalizacije i aneks za njegovu implementaciju.
“Postizanje takvog sporazuma u vreme neviđenog rata punog razmera na našem kontinentu, bilo je značajno dostignuće. . Po prvi put smo postavili jasan okvir za budućnost procesa. Nažalost, njegova implementacija tek treba da počne ozbiljno i obe strane snose odgovornost za neispunjenje onoga što su obećale da će uraditi pre više od godinu dana”, napisao je Borel i dodao:
“Kao deo ovog sporazuma, bavili smo se pitanjem uspostavljanja Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, jednim od najosetljivijih pitanja u dijalogu. To je već bilo predviđeno Briselskim sporazumima iz 2013. i 2015. godine. Da bismo pomogli da proces napreduje, predstavili smo takozvani evropski nacrt statuta koji se bavi ovim osetljivim pitanjem, ali to do sada nije postalo stvarnost”.
Teški razgovori
Nažalost, napominje, ovonedeljni sastanak dijaloga nije doneo nikakav napredak u implementaciji.
“Razgovori su bili teški kao i uvek i na kraju nije bilo čak ni susreta licem u lice između predsednika i premijera. Srbija je bila spremna da izađe u susret, ali je Kosovo tražilo od mene da prenesem set preduslova. Trenutno su pozicije dveju stranaka i dalje udaljene. Ipak, posao će se nastaviti: glavni pregovarači strana dogovorili su se da iduće sedmice dođu u Brisel kako bi razradili konkretne korake za deblokadu implementacije Sporazuma”.
Obaveze neće nestati
Ukratko, dodaje, uradili su mnogo tokom proteklih godina, ali proces može napredovati samo onoliko brzo koliko su dve strane spremne da krenu.
“Olakšice EU ne mogu postići veću normalizaciju nego što Kosovo i Srbija žele. Za nekoliko meseci, različiti ljudi će biti zaduženi za ovaj dosije u Briselu. Očekivanja Evropske unije i njenih država članica neće promeniti. Obaveze i obaveze Kosova i Srbije neće nestati”.
“Svi će i dalje gledati na spremnost predsednika Srbije i kosovskog premijera da svojim narodima pruže bolju, evropsku budućnost. Na kraju, potrebna je hrabrost, vizija i politička volja. EU će nastaviti da pomaže na svakom koraku na tom putu”, zaključio je visoki predstavnik EU u autorskom tekstu.
