Politika glavni krivac za nesaradnju srpskih i albanskih umetnika na Kosovu

Galerija umetnosti Priština u Gračanici (Foto: Kim)
Kulturna saradnja između pojedinih albanskih umetnika sa Kosova i umetnika u Beogradu postoji već više od deset godina. Međutim, saradnja između umetnika iz albanske i srpske zajednice na Kosovu je prava retkost. Brojne događaje koje organizuje Dom kulture u Gračanici albanski umetnici i publika uglavnom ne posećuju, a malo je i onih koji iz Gračanice odlaze na događaje u Prištinu.

Saradnja između umetnika iz Prištine i Beograda uspostavljena je pre više od deset godina organizovanjem festivala “Mirdita, dobar dan” ali i više zajedničkih pozorišnih projekata. Neretko su glumci iz Beograda gostovali u Prištini, a jedno od takvih gostovanja bilo je nedavno kada je grupa umetnika, među kojima i glumac Svetozar Cvetković, promovisala knjigu “Sa Cvejom” u čast glumca Branka Cvejića.

Ipak, ovih dana pažnju u regionu zaokuplja vest o otkazivanju festivala „Mirdita, dobar dan“, ali i saopštenje o navodonom memorandumu o saradnji između Qendra Multimedia i Narodnog pozorišta u Beogradu, koji zapravo nije potpisan. I oko jednog i oko drugog je bilo dosta reakcija, te kritika o uskraćivanju saradnje i opterećenošću politikom i nacionalizmom. Međutim, retki su oni koji pominju kulturnu (ne)saradnju između umetnika koji žive na Kosovu, Srba i Albanaca.

Direktor Galerije umetnosti Priština sa sedištem u Gračanici, Nebojša Jevtić, ističe da saradnja ne postoji među ovdašnjim likovnim umetnicima.

„To odgovorno tvrdim posle 17 godina rada u kulturi što institucionalno, kao Kulturni centar Gračanica (Dom kulture  „Gračanica“) , što kroz različita udruženja koja rade pri sistemu Kosova, jer sam član različitih udruženja i različitih organizacija, i mogu da kažem da nemamo nikakve saradnje. Što se tiče Kulturnog centra Gračanica, mi nismo imali nijednog Albanca umetnika niti je ko od Albanaca iz Prištine došao i pitao „Da li nešto Kulturnom centru treba ili da li može da izlaže ovde?“, govorim o likovnom delu pošto sam ja zadužen za galeriju“, kaže Jevtić za Radio Kim.

Nebojša Jevtić, direktor Galerije umetnosti (Foto: Kim)

Na pitanje šta je razlog tome, Jevtić kaže – politika.

„Suština je u tome da politika utiče na sve pore života ovde na Kosovu tako da politika utiče i na kulturu, politika je ta koja diktira da  li će biti saradnje, da li će biti razmene između Srba i Albanaca što se tiče i drugih društvenih okolnosti tako da i za kulturu je suština da je politika ta koja diktira uslove i ja mislim da je to glavni razlog“.

U tom smislu Jevtić navodi i primer. „Pre par godina, možda pre korone, 2018. došla su dva Albanca ovde kod nas u Kulturnom centru u Gračanici. U pitanju je, po njihovoj priči, jedan od najpoznatijih karikaturista iz Prištine.  On jepredložio da izlaže ovde kod nas ili da radimo neki zajednički projekat, da se neki umetnici odavde sa centralnog Kosova, odnosno iz ostalih enklava gde žive Srbi, predstave prištinskoj public. Mi smo bili totalno otvoreni što se tiče tog njihovog predloga i ja mogu da kažem da su oni bili iznenađeni našom neposrednošću i otvorenošću za saradnju. Bilo je dogovora o nekim zajedničkim projektima, da zajednički konkurišemo na neke adrese što se tiče fondova EU ili bilo kojih u Prištini. Sve je to ostalo na dogovoru o ta dva sata koliko je on boravio u našem Domu kuluture i nikad se više nije javio“, priča Jevtić.

Dom kulture Gračanica (Foto: Kim)

Kaže da to delimično pokazuje nepostojanje međusobne saradnje, ali i napominje da osim što nema interesovanja pojedinaca umetnika, nikada nije bilo inicijative ni od strane institucija ili nevladinog sektora.

„Mi kao što znate živimo osam kilometara od Prištine. Niko nikad nije rekao – da li ovde postoje neki ljudi, da li možete da nam ponudite nekog umetnika da dođe da izlaže ili održi neki koncert u Prištini“.

Barabar centar i interetnički dijalog

Međutim, Jevtić ne osprava činjenicu da pojedini srpski umetnici sarađuju sa albanskim kolegama, posebno oni sa severa. Poslednjih godinu dana i formiranjem Barabar centra u hotelu Grand u Prištini evidentno je prisustvo mladih srpskih umetnika. Održane su brojne izložbe, umetničke tribine, koncerti…

Osnivači Barabar centra su dve nevladine organizacije, CASA iz Severne Mitrovice i Integra iz Prištine, a glavni donator Unmik.

“Osnovna mu je misija da pruži prostor svim grupama na Kosovu. To su marginalizovane grupe, etničke grupe, umetnici, mladi, žene, i sve grupe koje se na jedan ili drugi način ne osećaju sigurno u drugim prostorima. To je glavna svrha Barabar centra, a njegova dodatna vrednost je to što se nalazi u centru Prištine, glavnom gradu Kosova”, kaže Kuštrim Kolići iz Integre.

Kuštrim Koljići, jedan od osnivača Barabar centra (Foto: Kim)

Glavna namena Barabar centra, napominje on je interetnički dijalog.

“Do sada su ovakvi projekti bili vrlo izolovani i sa ograničenim uticajem, ali je ideja Barabara da održi tok dijaloga i interakcije. Ako danas neko dođe u Barabar, on dođe jer je dobra izložba, dobar film, dobra diskusija, dobra knjiga, i onda se oni međusobno druže i povezuju. Osnovna namena ovog centra je da održi dijalog i komunikaciju među tim grupama, i mislim da nam je do sada išlo dobro jer smo organizovali mnogo događaja, imali smo mnogo grupa sa visokim standardima koje su uključene u događaje. Ljudi dođu zato što ih privuče lep događaj, a onda ostanu da se druže sa posetiocima drugih nacionalnosti, ili seksualnim manjinama”, kaže Koljići.

Uticaj politike na saradnju

Kultura je, kao i narodi na Kosovu, podeljena. Na odnose između umetnika Srba i Albanaca, najviše utiču dnevno-politička zbivanja, pa su saradnja i zajedničke manifestacije prava retkost. Toga je svestan i Kuštrim Koljići.

“Uvek postoji prostor da se unapredi i bude bolje. Glavni problem, koji nema Barabar već celo kosovsko društvo, je da su političke tenzije veoma visoke. Po pravili, te političke tenzije utiču na društvo i na različite grupe, zato bi ova interakcija trebala da bude prihvaćena kao vrednost a ne prepreka, to bi bilo sjajno i kada bi to bila agenda drugih političara. Nije lako dovesti sve ljude zajedno i zbog toga insistiramo na tom elementu da ovo postane mejnstrim. Ne želimo da namećemo ljudima da moraju da dođu ovde samo zbog centra. Ne, ne. Želimo da se ljudi druže uz veoma kvalitetne porgrame i događaje koje organizujemo”.

Da saradnja može biti bolja između srpskih i albanskih umetnika na Kosovu uveren je i pisac i scenarista Visar Kuša. “Mislim da sada postoji saradnja, iako ne postoji u onom obimu koji bi trebalo. Uvek je bilo više saradnje između kosovskih Albanaca i Srba iz Srbije, ali je bilo nešto komunikacije, projekata i saradnje između srpskih i albanskih umetnika na Kosovu. Mislim da Barabar pruža dobru priliku i dobra prostor da to obezbedi. Među raznim aktivnostima koje smo imali, sada je već godinu dana od pokretanja, u početku su manjinske grupe oklevale, pogotovo mladi ljudi, jer oni nemaju mnogo prilike da vide svoje kolege iz drugih zajednica. Sada mogu da kažem da, gledajući naše početke, imam osećaj da ljudi dolaze slobodnije i koriste ovaj prostor za određene aktivnosti raznih etničkih zajednica, što je bio cilj Barabar centra, da bude prostor dostupan svima na jednak način”.

Visar Kruša, pisac (Foto: Kim)

Visar kao jedan od članova Barabar centra ističe da je kroz ovo mesto prošlo mnogo umetnika i aktivista.

“Imali smo mnogo dobrih aktivnosti koje su održane, među mladim umetnicima, albanskim i srpskim, imali smo izložbu dvadesetak takvih umetnika ovde, tu su bili za otvaranje, tako da se saradnja i komunikacija nastavljaju. Takođe smo između ostalog imali radionicu fotografije koju su pohađali mladi fotografi, Albanci i Srbi sa Kosova. Za neke od njih to je bio prvi susret sa Srbinom ili sa Albancem, ali su dobro komunicirali i sarađivali, i mogu da kažem da mlađe generacije mnogo opuštenije u pristupu drugim ljudima, iako nemaju mnogo prilika, a i svašta čuju u svojim sredinama. Zato mislim da je najvažnije stvar koju radimo u Barabaru da dovedemo ljude zajedno da razgovaraju o zajedničkim interesima, ne o pomirenju nužno, već to rade na svoj način i pričaju o temama koje su njima važne”, ističe Kruša.

Mesto i za različite etničke zajendice

Osim Albanaca i Srba, Barabar centar je mesto okupljanja i drugih etničkih zajednica. Krajem prošle nedelje ovde je održan Multikultularni festival Roma, Aškalija i Egipćana. Orhan Butić.

„Kroz ovaj festival pokušavamo da donesemo te jednakosti, u stvari da istaknemo različitosti koje postoje među manjinskim zajednicama sa posebnim fokusom na Rome, Aškalije i Egipćane. Želimo da pokažemo te jednakosti koje su zastupljene kod ove zajednice i takođe i proširimo svest malo o tome koliko su važne zajednice“, kaže za Radio Kim Orhan Butić iz organizacije Glas Roma, Aškalija i Egipćana.

Festival RAE zajednice (Foto: Kim)

Butić kaže da je veoma značajno da postoji mesto gde različite zajednice mogu da promovišu svoju kuluturu. “Lično smatram da je jedan ovakav centar potreban Prištini ali i šire, zašto da ne”, kaže on.

Pokretači ovog centra kažu da se na ovom mestu diskutuje o različitim temama pa I onim bolnim, poput tranzicione pravde, posedicama rata. Međutim, poručuju da je glavni izazov politički I javni diskusrs.