U novom podkastu Radio Goraždevca razgovarali smo sa Raisom Nurković. Izvršna direktorka NVO “Mladi volonteri” govorila je o medijskoj pismenosti ističući bitnost ove teme kod mladih ljudi na Kosovu.
“Definicija medijske pismenosti u suštini jeste sposobnost kritičkog razmišljanja, kritičkog razumevanja, analiziranje i procenjivanje informacija koje dobijamo svakodnevno u različitim medijima. Bitna je i važna za mlade zato što su mladi danas okruženi ogromnom količinom informacija koje nisu uvek tačne. Bitno je da mladi razumeju i imaju tu sposobnost da vide i raspoznaju šta je istina a šta ne, tako da su manje podložni manipulacijama i da pametno upravljaju informacijama kojima imaju pristup”, ističe naša sagovornica.
Nevladina organizacija “Mladi volonteri”, organizuje različite aktivnosti, seminare i projekte kako bi podigla svest među mladim građanima o medijskoj pismenosti. Jedan od prvih projekata o ovoj temi ova NVO sprovela je u saradnji sa Radio Goraždevcem i Radio Peja.
“Jedan od prvih projekata koji smo imali o medijskoj pismenosti bio je upravo sa Radio Goraždevcem i Radio Peja. Imali smo niz aktivnosti kroz taj projekat koji je trajao 10 meseci. Neke od aktivnosti su bile da imamo posete raznim medijskim kućama na teritoriji Kosova, kako albanskim tako i srpskim. Mladi učesnici su imali mogućnost da pitaju osobe iz novinarske branše kako oni razumeju te dezinformacije, kako proveravaju informacije pre nego ih objave na svojim sajtovima. Pored toga imali smo i treninge koje su držali novinari”, ispričala je Raisa.
Ona ističe da su u niz aktivnosti bili ubačeni i podkasti sa mladima, gde su se mladi oprobali u tom delu što je po njoj jedan veoma interesantan segment za današnju mladu publiku.
Tvrdi da je ceo tim koji je učestvovao u ovom projektu izašao sa veoma naprednim znanjem o medijskoj pismenosti, dezinformacijama i lažnim vestima.
Jedan od najvećih izvora dezinformacija danas jesu društvene mreže. Svoje iskustvo sa ovom temom podelila je i naša sagovornica.
“Društvene mreže imaju mnogo dezinformacija. Svakodnevno se susrećemo sa dezinformacijama i na žalost na društvenim mrežama je svako u mogućnosti da objavi šta god poželi u bilo koje vreme i bez ikakve provere. Mnogo tih informacija su dezinformacije. Ja ne delim odmah neke informacije koje su interesantne ili bitne”, kaže Raisa.
Ona dodaje da se služi različitim trikovima kada je u pitanju provera informacija sa društvenih mreža. Najčešće se kaže služi postavljanjem tri ključna pitanja.
“Ko je objavio tu informaciju? Da li su još neki provereni izvori objavili tu istu informaciju? I da li ta informacija zvuči nama preterano šokantno ili neverovatno? Ukoliko da, onda je sigurno nešto sumnjivo i bitno je da imamo neku dozu skepticizma uvek, prema informacijama koje vidimo. U suštini trebamo proveravati. Postoje hvala Bogu i besplatni alati na guglu kao što je FactCheck org. i još drugih”, kaže Raisa.
Naša sagovornica smatra da je medijska pismenost tema o kojoj treba konstantno da se govori i da mladi uvek trebaju biti prisutni na treninzima i aktivnostima što se tiče ove teme.
“Osim treninga na lokalnom nivou, bilo bi dobro da to bude deo obrazovnog sistema. Međutim još uvek nije. Smatram da postoje mnogo onlajn kurseva koje mogu da doprinesu znanju mladima. Koliko je bitno da ustvari budemo medijski pismeni”, kaže Raisa.
Ona se nada da će medijska pismenost kroz neko vreme biti uvedena kao predmet u školskom sistemu. Smatra da je to prilika za sve mlade da budu u toku i da znaju više o tome.
Za kraj je naša sagovornica imala poruku za mlade ljude o tome kako da razviju kritičko razmišljanje o medijskoj pismenosti.
“Pre svega bi im rekla da ne reaguju emotivno na vesti koje vide. Da reaguju smireno ili edukativno. Zato što postoje mnogi naslovi koji deluju šokantno, koji mogu delovati emotivno na nas. Kao na primer da budemo srećni, ljuti na nekoga, besni povodom te informacije. Međutim, upravo tada trebamo reagovati smireno i edukativno, da proverimo činjenice i informacije. Da se konsultujemo sa drugarima, sa prijateljima, zato što je možda neko od njih več proverio i zna da je to dezinformacija. Takođe ako vidimo da je neka dezinformacija podeljena na nekom profile, društvenoj mreži od strane prijatelja, naše je da ga obavestimo, da je ukloni kako bi suzbili širenje dezinformacija”, poručila je Raisa.