Sveta Petka je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju 10. ili početkom 11. veka.

Poticala je iz imućne i pobožne porodice.

Zamonašila se posle smrti roditelja u crkvi Svete Sofije u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva.

Prema predanju, mnoge godine provela je u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu.

Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu.

Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda.

Prenos moštiju svetiteljke

Bugarski car Jovan Asen 1238. godine, prema jednima je oteo, a prema drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.

Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.

Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. godine u Carigrad.

Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Poštovana zaštitnica žena i bolesnih

Sveta Petka smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. Poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.

Pored hramova ove svetice, često se nalaze izvori vode koja leči sve koji je uzimaju sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki.

Ovoj svetiteljki vernici se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

Sveta Petka posebno je poštovana kao zaštitnica žena svih vera i nacija, majki i porodilja.

Njoj su posvećeni brojni srpski hramovi, a mnogi je proslavljaju kao krsnu slavu i šesta je po broju onih koji je na takav način obeležavaju među Srbima.