Ovo su ključne poruke Vetona Mujaja, iz organizacije „Syri vizionit“, koja je deo šire kolacije „Demokratija na delu“, koja prati predstojeće izbore u nedelju.
Pojačavaju se pritisci i govor mržnje u finišu predizborne kampanje ali nema etničke mržnje, tvrdi. Nije primetio ni ekstremne poruke Aljbina Kurtija protiv Srba, a zastava Velike Albanije na skupovima Samoopredeljenja koja jeste primećena, nije realna slika stanja, objašnjava. Jer su se i Samoopredeljenje, kao i Kurti, više fokusirali na Ustav Kosova, nego što su radili na Velikoj Albaniji.
A upravo je ključno to da svi građani Kosova prihvate Ustav Kosova i da se on primenjuje na celoj teritoriji. Albanci kao većinski narod imaju i veću odgovornost da omoguće integraciju Srba u kosovsko društvo, a potonji jesu u teškoj situaciji.
Osim integracije, Srbima je potrebna i demokratizacija a neće je imati ukoliko bi dobili ponovo monolitnu opciju kakva je Srpska lista. Srbima je potrebna stranka koja će se baviti njihovim problemima i zastupati ih u parlamentu. Iako ne veruje da je takva partija uopšte moguća, primećuje da postoje pojedinci koji se zalažu za veću političku raznolikost među Srbima na Kosovu. No, niti srpske, niti albanske političke partije, uprkos formalnim programima, u kampanjama se na njih ne fokusiraju, već na visoku politiku.
„Ključno je da vlast, posebno Samoopredeljenje, preuzme odgovornost i napravi konkretne korake ka integraciji Srba u kosovsko društvo. Trenutno nema jasnog programa kako unaprediti život Srba na severu Kosova. Vlada zahteva od političkih partija sa severa da predlože programe, ali istovremeno ni sama nema konkretan plan kako da poboljša uslove života Srba“, navodi Mujaj u razgovoru za KoSSev i Radio Goraždevac.
Govor mržnje, simboli i ustav
Potvrdio je da se povećava govor mržnje između konkurentnih političkih partija, iako on, sa druge strane, ne primećuje pojačan govor etničke mržnje.
„Ne vidim mnogo etničke mržnje, već je to uglavnom sukob između unutar albanskih i srpskih partija, ali i bošnjačkih i drugih koje deluju na Kosovu. Više je to politička konkurencija nego što su etnički sukobi, ali se situacija svakodnevno zaoštrava“, kaže Mujaj.
Na opasku da su se premijer i ostali vladini zvaničnici u kampanji hvalili fotografijama sa predizbornih skupova u kojima se jasno, pored dominirajućih albanskih zastava ističe i zastava tzv. Velike Albanije, a da svi predizborni skupovi započinju albanskim nacionalnim pesmama, Mujaj kaže da to nije „realna slika stanja“.
„Ova kampanja i zastave koje se pojavljuju na skupovima nisu realna slika stanja. Znamo da je Samoopredeljenje nekada govorilo o ujedinjenju Albanaca, ali tokom ove četiri godine Aljbin Kurti i njegova partija nisu toliko radili na tome. Više su bili fokusirani na Ustav Kosova“, tvrdi ovaj posmatrač.
A za njega je upravo ključno to da svi građani Kosova „prihvate Ustav Kosova“.
„Iako se ne vidi napredak u dijalogu na međunarodnom nivou, kosovska politika insistira na tome da se Ustav primenjuje na celokupnoj teritoriji Kosova“, dodaje Mujaj.
Na ponovljeno pitanje, kakvu poruku javnosti, kao i Srbima, šalje zastava koje se vijori, i pored koje pozira i kosovski premijer, a na kojoj se nalaze ‘otcepljene’ teritorije pet nezavisnih zemalja, pripojenih nepostojećoj državi, Mujaj takođe ponavlja da Kurti neće raditi na tom projektu, te da on nije primetio ekstremne izjave protiv Srba:
„Što se tiče kampanje i zastava koje spominjete, mislim da bi to trebalo da bude manje prisutno u javnosti. Nisam primetio da je u ovoj kampanji Kurti iznosio ekstremne izjave protiv Srba. Više je govorio o kritikama albanskih političkih partija koje su 20 godina bile na vlasti i, prema njemu, nisu uradile ništa po pitanju jačanja Ustava Kosova. Ne mislim da će Aljbin Kurti, ako ponovo dođe na vlast, raditi na projektu Velike Albanije. Mislim da će nastaviti da insistira na kosovskom Ustavu i da će svaka buduća vlast ići tim putem, osim ako ne dođe do neke promene kroz dijalog“.
Kakvu poruku šalje politička partija koja tokom kampanje jasno pokazuje da krši Ustav Kosova i narušava odnose sa susednim državama?
„Zanimljivo je primetiti da je Samoopredeljenje ranije koristilo isključivo albansku zastavu, a sada se, po prvi put, na njihovim političkim skupovima pojavljuje se i zastava Kosova. To pokazuje određenu promenu u okviru same partije, jer ranije nisu priznavali tu zastavu. Mislim da bi trebalo doneti jasne standarde o tome koje simbole je dozvoljeno koristiti u javnim događajima, slično pravilima na fudbalskim utakmicama. No, ovaj problem nije prisutan samo kod albanskih partija – nacionalističke parole i simboli se koriste u svim političkim krugovima“.
Mujaj ipak priznaje da većinski narod, a to su Albanci na Kosovu imaju i veću odgovornost da omoguće integraciju Srba u kosovsko društvo, a da nacionalističke zastave i parole ne doprinose tome, već dodatno produbljuju podele. Zato je važno stvoriti jasne standarde u vezi sa simbolima koji se koriste u političkim kampanjama, zaključuje.
„Balkanska politika“
Primećuje i da ima dosta pritisaka, koji ne mogu da se nužno primete u kampanjama stranaka, ali:
„Kroz grad, u priči sa ljudima vidiš da ponekad neki gradonačelnik jedne opštine zahteva od svojih ljudi koji rade u opštini da budu aktivni, a onda posle priča sa njihovim porodicama. Na taj način se stvara pritisak. To postoji na svim nivoima – prvo na nivou opštine, pa zatim na nivou vlade. Mnogo ljudi to vidi kao rizik, jer političke partije žele da koriste sve resurse i mogućnosti da kreiraju situaciju u kojoj, ako ne glasaš za njih, možeš da izgubiš posao ili da tvoja porodica nema određene benefite“.
Mujaj navodi da se takvi pritisci „javljaju svuda“ – i u sredinama gde žive Srbi, ali i u opštinama gde živi albanska većina.
„To je neka balkanska politika koja se, nažalost, ponavlja. Kada vidiš kako se vodi politički govor, kako se mediji koriste u kampanji, i kako ljudi razgovaraju privatno, vidiš da se stvara negativna atmosfera“.
Postoji i nastavak pritiska obeshrabrivanja na one koji ne podlegnu pritisku da glasaju za određenu stranku.
„Mogu da te obeshrabre da uopšte izađeš na izbore. Sve su to metode koje se koriste, i to je velika tema“, kaže Mujaj.
Srbi u teškom položaju
Kao deo šire koalicije Demokratija na delu, navodi da je važno da apeluju na smirivanje retorike i naglašava da će se govor mržnje smiriti nakon izbora.
„Sve ovo će se završiti 9. februara, a nakon toga će se formirati nova vlada“.
Ne iznosi prognoze i o tome ko je sledeći mandatar za sastav nove vlade, jer im to, kao nezavisnih posmatrača i nije posao, ali ima nešto što zna:
„Da su srpski građani na Kosovu u teškom položaju“.
Srbima potrebna integracija i demokratizacija
Iako ne prati pojedinačno kampanju srpskih političkih subjekata, kojih ima ukupno šest, naglašava da je Srbima potrebna partija koja će se baviti njihovim stvarnim problemima, a samoj zajednici „demokratizacija“.
„A ne samo onim temama koje su od interesa za Aljbina Kurtija ili Aleksandra Vučića. Za sada ne vidim da je takva partija uopšte moguća, ali primećujem da postoje pojedinci koji se zalažu za veću političku raznolikost među Srbima na Kosovu. Ako bi pored Srpske liste postojali i drugi poslanici iz različitih partija, to bi moglo da dovede do izvesne demokratizacije unutar srpske zajednice“.
Ukazavši na to da već dve godine Srpska lista nije aktivno prisutna u politici, smatra da će biti zanimljivo videti kako će Srpska lista nastupiti na ovim izborima.
„Da li će nastaviti istim putem ili će doći do neke promene? Što se tiče drugih srpskih partija, moram priznati da nemam dovoljno informacija o njihovim programima“.
Ukoliko bi kao plod izbora ponovo došlo do jednoglasja, odnosno dominacije Srpske liste, Mujaj smatra da nema prostora za „ozbiljne promene“, niti toga da se stvarne potrebe srpske zajednice „čuju“.
„Teško je zamisliti da će neka srpska partija biti u savezu sa Kurtijem, ali verujem da Srbi u kosovskim institucijama treba da zastupaju svoju zajednicu, bez obzira na to gde žive – bilo u Severnoj Mitrovici, Gračanici, Goraždevcu ili bilo kom drugom mestu. Ovi izbori mogu biti prilika da srpska zajednica prvi put počne da gradi politički pluralizam umesto da se oslanja na jednu, monolitnu opciju“.
Potrebna saradnja srpskih i albanskih partija na konkretnim projektima
Mujaj ukazuje i na to da ne da ne samo srpske, već i albanske političke partije, uprkos formalnim programima u kampanjama – na njih ne fokusiraju.
„Kada razgovaramo sa ljudima, malo toga konkretnog može da se čuje. Većina tema se svodi na opšte stvari – odnos sa Srbijom, dijalog, politički kurs koji je dominantan već dvadeset godina“, kaže Mujaj.
Na kraju razgovora, Mujaj apeluje na savest i aktivnosti građana, kao i na saradnju političkih stranaka.
„Ako želimo stvarni suživot, potrebno je da i albanske i srpske političke partije zajedno rade na konkretnim projektima (…) Građani moraju biti aktivni. Izbori nisu samo 9. februara – nakon glasanja, građani moraju da budu glasni i zahtevaju odgovornost od onih koje su izabrali“.
