Uoči dana slobode medija koji se obeležava 3. maja, Reporteri bez granica su tradicionalno objavili novi godišnji izveštaj o medijskim slobodama u svetu.
Kosovo je nakon prošlogodišnjeg drastičnog pada na indeksu slobode za 19 mesta, sada zabeležilo novi rekord. Reč je o padu za čak 24 pozicije, usled čega je na 99. mestu kao najgore u regionu.
Ova vest proizvela je lavinu reakcija, pogotovu nakon što je Asocijacija novinara Kosova podigla alarm, organizujući hitnu konferenciju za medije ispred zgrade kosovske vlade, koju i najviše krive za ovaj pad, odnosno Samoopredeljenje i njegovog lidera Aljbina Kurtija.
Kosovski premijer se još uvek nije oglašavao o novom izveštaju, ali zato jesu iz vlade u tehničkom mandatu i Samoopredeljenja i to ponovo kritikama na račun samih medija, optužujući ih za neprofesionalnost i širenje dezinformacija, ali i za loše ocene koje Kosovo dobija.
Više zvaničnika bliskih Samoopredeljenju je prozvalo i pokušalo da diskredituje dodatno predsednika AGK, Džemajlja Redžu, a jedan od njih i Reportere bez granica, te da umanje značaj samog izveštaja.
Sa druge strane, nizale su se osude na račun Samoopredeljenja. AGK je potom poručilo vladi da ne nastavlja sa blaćenjem novinara, već da se bavi padom slobode medija. Sa gotovo istovetnom porukom oglasili su se UNS i DNKiM, a reagovao je i Safe Journalists, kao i medijska ekspertkinja Fljutura (Flutura) Kusari.
Evropska federacija novinara takođe je osudila „gnusnu kampanju“ članova Samoopredeljenja, navodeći da Aljbina Kurtija smatraju „saučesnikom u ovim skandaloznim radnjama“.
Nakon svih ovih reakcija oglasio se portparol odlazeće kosovske vlade, Perparim Krueziju koji je, uz dodatne kritike na račun medija, kazao da je rezultate izveštaja „teško pomiriti sa stvarnošću na terenu“, te najavio slanje pisma RSF, kako bi se „razjasnila situacija“.
Vlada da predloži mere za zaštitu slobode medija, umesto što dovodi u pitanje metodologiju Indeksa
Ono što se dogodilo nakon objavljivanja Indeksa potvrdilo nalaze Reportera bez granica, poručio je za KoSSev šef RSF za EU-Balkan, Pavol Salai.
„Vlada pokušava da dovede u pitanje kredibilitet medija. Novinar Genc Godanci sa televizije T7 tvrdi da ga je obezbeđenje sprečilo da postavi pitanje premijeru o Indeksu. Novinarsko udruženje AGK se žalilo na napade nakon njihove izjave o pogoršanju slobode štampe na Kosovu“, naveo je.
Poručuje da bi kosovska vlada, umesto da dovodi u pitanje metodologiju Indeksa i kritike:
„Trebalo da analizu RSF-a shvati kao poziv na akciju i da sasluša predlog AGK-a za stvaranje radne grupe za slobodu štampe“.
„Vlasti bi trebalo da predlože sistemske mere za zaštitu slobode štampe, što je u interesu prava građana na pouzdane informacije i integracije Kosova u EU“, zaključio je.
Salai dodaje da je Kosovo doživelo najveći pad u Evropi, te da je situacija slobode štampe prešla iz „problematične“ u „tešku“, tj. dostigla četvrtu od ukupno pet kategorija.
„Kosovo je dostiglo najgori rang i rezultat od 2014. godine i značajno pada drugu godinu nakon perioda stagnacije na oko 70 poena (sa različitim rangiranjem između 56. i 90. mesta) između 2014. i 2023.
Naglašava da svi indikatori slobode štampe padaju, a najveći su doživeli politički i socio-kulturni pokazatelji:
„Nemilosrdni politički napadi, optužbe za ‘saradnju sa neprijateljem’ i bojkot medija u predizbornom periodu pokazuju veoma zabrinjavajući trend“, kazao je.
U sklopu ovih pokazatelja pominje „političko mešanje i pretnje iz Srbije medijima srpske manjine na Kosovu“.
Takođe navodi političke pritiske na javni servis, tj. RTK:
„Time se potkopava kredibilitet kanala, trenutno jednog od najpouzdanijih izvora vesti u zemlji“, navodi.
Kao jedan od pokazatelja pogoršanja stanja pominje polarizaciju društva i generalno nisko poverenje javnosti u medije, „čemu su doprineli politički napadi i kosovskih i srpskih političara“.
Konstatuje i da je na delu pogoršanje pravnog ambijenta, čemu je doprinelo usvajanje zakona o Nezavisnoj komisiji za medije „koji zapravo ugrožava njenu nezavisnost, koji su kritikovale organizacije za slobodu štampe“.
Osim toga, podseća da je kosovski Ustavni sud nedavno okarakterisao ovaj zakon kao neustavan zbog nedostatka garancija u pogledu nezavisnosti i rodne ravnopravnosti, kao i načina na koji bi se regulisale sankcije.
Na pogoršanje pravnog ambijenta utiče, dodaje Salai, „nedostatak pristupa javnim informacijama i diskriminacija medija srpske manjine“.
Konstatuje i da se beleži porast takozvanih „SLAPP“ tužbi, ali i da su veoma nisku ekonomski indikatori, prema kojima bi Kosovo bilo rangirano čak na 101. mestu od 180.
Kao druge primere koji negativno utiču na ovaj indeks nabraja:
„Prekomerno mešanje vlasnika medija u uređivačku nezavisnost, nedostatak dovoljnog, predvidljivog i nezavisnog finansiranja javnih medija, niska održivost medija na dva odvojena i mala tržišta Kosova, problemi sa transparentnošću finansiranja (finansiranje od političkih stranaka) i vlasništva, nesigurni uslovi novinarske profesije“
Poređenje sa Srbijom
Napravio je i poređenje sa Srbijom.
„Blizu su jedna drugoj na Indeksu, sudeći po njihovom mestu (razlika od 3 mesta) i rezultatu – razlika manja od 1 poena. Kosovo: 99. mesto, 52,7 poena, Srbija: 96. mesto, 53,6 poena“, naveo je.
Navodi da su politički pritisci na novinarstvo mnogo jači u Srbiji nego na Kosovu (31 naspram 45 poena), iako se situacija na Kosovu značajno pogoršala.
„Ekonomski indikator je viši na Kosovu nego u Srbiji (40 naspram 35 poena) što znači da ekonomski novinarstvo tamo može bolje da diše“, dodao je.
Sa druge strane, konstatuje da je jači osećaj nesigurnosti na Kosovu nego u Srbiji (53 poena naspram 80 poena):
„Jači osećaj nesigurnosti na Kosovu nego u Srbiji (53 poena naspram 80 poena), što se može objasniti slabijim institucionalnim okvirom za krivično gonjenje napada na novinare“, dodao je.
