ZaPokret Samoopredeljenje, kao prva stranka, osvojio je 382.865 glasova ili 47,13 odsto ukupnog broja, što joj obezbeđuje 53 mesta u Skupštini.
Demokratska partija Kosova osvojila je 157.893 glasa ili 19,44 odsto i obezbedila 22 mesta.
Demokratski savez Kosova dobio je 135.559 glasova ili 16,69 odsto, što mu donosi 18 mesta, dok je Alijansa osvojila 54.731 glas ili 6,74 odsto, čime je obezbedila 7 mesta u kosovskoj skupštini.
Srpska lista osvojila je 9,37% glasova, dok je Za Slobodu, Pravdu i Opstanak osvojila 1,17% glasova.
Brojanje glasova putem pošte takođe je završeno u danas.
Sledeći korak u procesu je ponovno brojanje.
Potreban dogovor za izbor predsednika
Kako piše Koha, sa ovom raspodelom mandata, Pokret Samoopredeljenje ima mogućnost da formira vladu bez potrebe za koalicijom sa drugim albanskim strankama.
Međutim, za izbor predsednika, pitanje zbog kojeg je Kosovo izašlo na prevremene izbore, potreban je dogovor između političkih stranaka. Sa 53 poslanika Samoopredeljenja i 10 poslanika iz nesrpskih zajednica, dogovor sa PDK obezbedio bi 85 glasova u Skupštini.
Ovaj broj je u skladu sa stavom lidera Pokreta Samoopredeljenje, Aljbina Kurtija, koji je tokom napora za izbor predsednika u aprilu izjavio da kvorum od 85 ili 86 poslanika pruža sigurnost za uspešan proces.
Sporazum sa LDK obezbedio bi 81 glas, samo jedan više od ustavnog minimuma od 80 poslanika potrebnih za završetak prvog i drugog kruga glasanja za predsednika.
Teža je mogućnost formiranja vlade bez Samoopredeljenja.
PDK, LDK i AAK zajedno imaju 47 poslanika.
Da bi obezbedili većinu od 61 glasa, bilo bi im potrebno još 14 poslanika, što znači da bi, pored nesrpskih zajednica, bili potrebni i glasovi Srpske liste, piše ovaj medij.
Inače, nakon napada u Banjskoj 2023. godine albanske stranke nisu sarađivale sa Srpskom listom, nakon što je njen bivši potpredsednik Milan Radoičić preuzeo odgovornost za organizovanje napada u kojem je ubijen narednik Afrim Bunjaku, kao i ti napadača – Srba sa Severa Kosova.
Takođe, predsednička kandidatkinja LDK, Vjosa Osmani, isticala je pre izbora da Srpska lista ostaje „crvena linija“ za političku saradnju.
