NVO Centar za zastupanje demokratske kulture sproveo je istraživanje “Između distance i mogućnosti” o problemu zapošljavanja nevećinskih zajednica, sa fokusom na srpsku, u kosovskom sistemu. Ispitanici su bili mladi ljudi iz opština Severna Mitrovica, Leposavić i Zubin Potok severno od Ibra i Gračanice, Raniluga i Štrpca južno od Ibra.
Pored odsustva političke volje, pristupa prevodu i nostrifikaciji diploma uočeni su i drugi razlozi, a to je slaba zainteresovanost. Odziv nedovoljan na konkursima, kazao je autor istraživanja, politikolog Ognjen Gogić.
Navodi da Srbi nisu zainteresovani previše za rad u kosovskim institucijama, naročito onim na centralnom nivou, pa ovo vide kao zadnju opciju. Na severu Kosova je dominantan i politički uticaj, odnosno aktuelna dešavanja i pritisak okoline.
“Ta odluka o zapošljavanju je toliko politički opterećena da to nije zdravo i to je pitanje za sve nas – kako se došlo do toga da jedan mlad čovek od 25-26 godina kad razmišlja da li će konkurisati negde za posao, on se ne rukovodi sopstvenim interesima – da li je to novac, karijerne šanse, nego kao da nosi teret celog sveta, kao da njegova individualna odluka zavisi od srpsko-albanskih odnosa”.
Gogić kaže da je odgovornost za takvu situaciju zajednička. “Sa jedne strane imate te jednostrane akcije Vlade iz Prištine, koje niko ne doživljava na severu dobronamerno i onda samim tim imate otpor prema tome. S druge strane, postoji ovaj drugi deo medalje a to je kako to srpski lideri doživljavaju. Postoji i autocenzura, to sam čuo u istraživaju da “ukoliko konkurišem za posao, možda izgubim neko primanje iz Srbije za nezaposlene ili neko od srodnika”. Dakle, postoji rizik i neka vrsta kazne zbog toga. Tako da su oni tu između čekića i nakovnja”, kazao je Gogić.
Situacija je drugačija u sredinama južno od Ibra, napominje Gogić. To potvrđuje i Petar Đorđević iz Gračanice koji ima radnog iskustva u kosovskim institucijama u Prištini i Gnjilanu. “Nema pritiska. Mislim da je to vreme prošlo da neko bude sada prozivan za bilo šta u tom smislu. Pa mislim, na kraju krajeva, imamo srpske političare koji rade za kosovske institucije, znači imamo poslanike, imamo u ministarstvima ljude koji su iz tog političkog kruga. Tako da bi bilo vrlo licemerno osuđivati običnog čoveka koji se bori za egzistenciju zato što radi u kosovskim institucijama”, kaže Petar.
Međutim, Petar kaže da većina Srba i u ovoj sredini nastoji da se zaposli u srpskim institucijama gde su plate znatno više nego u kosovskim. Iako je većina ovih institucija, osim obrazovnih i zdravstvenih, zatovrena proces zapošljavanja nije prekidan, kao i primanja iz srpskog budžeta.
“Kosovski sistem i dalje ne može da ponudi neku normalnu platu za jedan dostojanstven život i mislim da je to možda jedan od razloga zašto Srbi izbegavaju te institucije. Plate u srpskom sistemu na Kosovu su jako visoke. Ovde na Kosovu u srpskom sistemu postoji i taj kosovski dodatak koji nije tako mali, to je još 50% dodatnih na osnovnu platu”. Đorđević dodaje i da Srbe privlači i činjenica da se u većini zatvorenih institucija “ne radi ništa a prima dobra plata”.
Nostrifikacija i verifikacija diploma
Pored nezainteresovanosti, postoji još mnogo razloga za neipsunjavanje zakonskog minumuma o zapošljavanju nevećinskih zajednica u kosovski sistem. To su etnička distanca i strah od diskriminacije, nepoznavanja jezika i nedostupnost konkursa na srpskom, ali i sam zakon koji od kandidata za posao prilikom potpisivanja ugovora traži dokaz od dvogodišnjem radnom iskustvu iz Trusta Kosova, nostrifikaciju i verifikaciju diploma stečenih u obrazovnom sistemu koji nije kosovski. Kao problem ovo ističe ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić.
On kaže da većina kandidata za posao nema ni verifikovanu diplomu, ni radno iskustvo.
“Sam dokaz za to je ministarstvo u kojem sam u ovom momentu ministar. Od osoblja u ministarstvu nemate nijednog direktora, nijednog šefa divizije a da nije Albanac. Samim tim je to poraz”, kaže Rašić.
Rašić za nepriznavanje diploma krivi i Beograd i Prištinu, navodeći da nijedna od strana ne poštuje postignute dogovore u okviru Briselskog i Berlinskog procesa.
“Pre nekih mesec ipo dana smo imali slučaj da pokušamo da nostrifikujemo diplomu za neke srednje škole. To su bila mesta policajaca, vatrogasaca i slično. Beograd sa te tehničke strane ne komunicira, ne sarađuje i nisu želeli da nostrifikuju ter diplome, nisu dali zeleno svetlo da te diplome srednjeg obrazovanja budu verifikovane ovde na Kosovu. Nama bukvalno niko ne olakšava posao”, kaže Rašić dodajući da se na svakom konkursu u ministarstvu prijavljuje između 50 i 60 Albanaca, a jedan Srbin.
Elizabet Goving iz Komisije za verifikaciju potvrđuje da postoji otpor ali i da ovo telo koje sarađuje sa organizacijom ECMI dobija i prijave za verifikovanje diploma. Od početka procesa verifikacije a na osnovu sporazuma u Briselu, verifikovano je 1350 diploma stečenih u srpskom obrazovnom sistemu. U poslednje dve godine je broj verifikovanih diploma veći od 300, naglašava ona, dodajući da interesovanje postoji i da mladi ljudi svoje zahteve šalju i elektronskim putem. Ipak podvlači da “proces nekada zna da potraje”, ali da u celosti traje do 55 dana.
Redžepi: Ne poštuje se zakon ali je problem srpske zajednice dominantan
Potpredsednica Vlade Kosova Emilija Redžepi svesna je da se po pitanju zapošljavanja na Kosovu ne ispunjava zakonska kvota, te da se sa istim problemom suočava i bošnjačka zajednica u Prizrenu.
“Ne, ne poštuje se taj zakon i borimo se na svaki mogući način da približimo institucije svim nevećinskim zajednicama i narodima. Da, tačno je da postoji ta odbojnost ili distanca u samom startu od strane srpskog naroda iz razno-raznih razloga”.
Međutim, ističe i da “nije sve tako crno”. “Napravili smo veliki pomak u ovoj vladi ali problem srpske zajednice je i dalje dominantan. Ta neuključenost i izolovanost na lokalnom nivou na severu donela je ove negativne rezultate. Kada se isključite iz nečega, vi jednostavno dajete prostor drugima”, kaže Redžepi..
Ćeljaj: Pripadaju im ta radna mesta
Naim Ćeljaj, ombudsman na Kosovu izražava zabrinutost zbog ovakvih podataka iz istraživanja, navodeći da je nivo poverenja u institucije svakim danom sve manji. “Pripadaju im ta radna mesta i ja želim da deo odgovornosti da premestim na institucije i samog sebe kao obmudsmana, naš zadatak je da koristimo sve kapacitete da promenimo ovu situaciju na bolje. Ja dobijam žalbe stalno od strane zajendica u vezi zaposlenja i uradili smo istraživanje po službenoj dužnosti”, kazao je on.
Na pitanje da li je bilo žalbi na diskriminaciju u centralnim institucijama, Ćeljaj daje potvrdan odgovor, navodeći primer u Ministarstvu kulture Kosova.
“U Ministarstvu kulture – broj zaposlenih u ovom direktoratu nije mogao da se vrati na svoja radna mesta. Žalba je bila od strane 20 službe srpske nacionalnosti koji su uklonjeni sa radne liste, to je primer indirektne diskriminacije”. Napimnje da su na posao vraćeni ali da im nisu retroaktivno isplaćei honorari za vreme koje nisu proveli na poslu.
Na porast nezaposlenih na severu dodatno je uticala odluka o napuštanju institucija krajem 2022. godine. Koliko je tačno ljudi bez posla u ovom delu Kosova nema zvaničnih podataka. Prema podacima institucije Ombudsmana, na nivou čitavog Kosova stopa nezaposlenosti iznosti 29 %.
