Reč „mamurluk“ potiče iz turskog jezika, tačnije od reči mahmur, što znači pospan, omamljen, ili trom, piše Danas. U turskom jeziku mahmur ne označava nužno posledice alkohola, već generalno stanje tromosti, zamućenosti i umora – ono što bi današnjim rečnikom moglo da se opiše kao „zamućena svest“.
Srpski jezik je od ove reči napravio imenicu dodavanjem sufiksa „-luk“, koji se često koristi za stvaranje apstraktnih imenica – kao što su bedluk (od bed, nesreća) ili baksuzluk (od baksuz, nesrećnik). Tako je mahmur-luk postao „mamurluk“ – stanje u kome se osećamo omamljeno, bezvoljno, sa glavoboljom i vrtoglavicom, obično dan posle prekomernog uživanja u alkoholu.
Zanimljivo je da su tokom turske vladavine na Balkanu mnogi izrazi vezani za svakodnevicu – naročito za jelo, piće, odeću i raspoloženje – upravo iz tog jezika ušli u srpski, i tu ostali do danas. Tako i mamurluk danas više ne nosi orijentalnu patinu svog porekla, ali nosi sve posledice prethodne noći.
U svakodnevnoj upotrebi, mamurluk je postao sinonim za dan kada se prisećamo odluka koje više ne možemo da opozovemo. A jezički gledano – i to je jedna vrsta istorije.