Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetoj Petki Trnovoj, koji se svake godine slavi 8. avgusta po gregorijanskom, odnosno 26. jula po julijanskom kalendaru. Iako je manje poznata u odnosu na Svetu Petku Paraskevu, Sveta Petka Trnova zauzima značajno mesto u narodnom predanju i hrišćanskoj tradiciji kao zaštitnica žena, naročito trudnica, porodilja i onih koje pate.
U hrišćanskoj ikonografiji i predanju, Sveta Petka Trnova se poistovećuje s mukama i trpljenjem, te se njen dan obeležava s posebnim poštovanjem, ali i oprezom.
Smatra se danom tuge i bola, ali i duhovne snage koja se rađa iz tih osećanja.
U pojedinim krajevima se smatra da potiče iz Rima, odakle i naziv „Rimljanka“, a u srpskom narodnom predanju često se pojavljuje u kontekstu žena mučenica koje su stradale zbog vere.
Za razliku od Svete Petke Paraskeve, čiji kult je veoma raširen i utemeljen u zvaničnoj crkvenoj liturgiji, kult Svete Petke Trnove je pretežno narodnog karaktera, s jakim korenima u običajnoj i usmenoj tradiciji.
Kao hramovna slava, ovaj praznik se obeležava u nekim mestima na Kosovu i Metohiji.
U selu Suvi Do, nadomak Kosovske Mitrovice, nalazi se hram posvećen Svetoj Petki Trnovoj. Meštani praznik obeležavaju liturgijom, iako je crkva bila meta vandalskih napada — vrata su čak bila obijana i otuđena upravo na dan slave, ali to nije umanjilo posvećenost vernika.
To je ujedno i hramovna slava crkve u Straži posvećene Svetoj Petki koja je sagrađena još u 14. veku u vreme uspona srednjovekovnog grada Novog Brda, čuvenog po rudnicima srebra i zlata.
U Lapljem Selu, kod Gračanice, ovaj praznik se obeležava kao hramovna i seoska slava uz liturgiju, litiju i slavski kolač.
Crkva je dobila ime po svetiteljki još 1938. godine, a slava svake godine okuplja vernike iz sela i okolnih mesta.
Običaji i verovanja
U mnogim krajevima Srbije, današnji dan se obeležava u tišini, bez glasnog veselja, muzike i bilo kakvih teških fizičkih poslova, naročito ženskih. Prema narodnom verovanju, žene na ovaj dan ne bi trebalo da peru, kuvaju, šiju, ili obavljaju bilo kakve radove u kući i na polju, jer se smatra da bi time mogle navući bolest, nevolju ili nesreću — naročito u pogledu ženskog zdravlja i plodnosti.
Takođe, ovaj dan se posebno poštuje među ženama koje su trudne ili žele decu. Mnoge pale sveće i mole se Svetoj Petki za zdravlje, lak porođaj i zaštitu porodice. U nekim krajevima običaj je da se ujutru voda iz potoka ili bunara uzme „na tiho“, bez razgovora, i da se njome umivaju deca i žene, uz molitvu Svetoj Petki za zdravlje i blagostanje.
Ponegde se Svetoj Petki Trnovoj pale sveće kod ikona, i često se ostavlja dar u obliku platna, peškira ili vezenih predmeta, što simbolično ukazuje na žensku žrtvu i domaćinsku posvećenost.
Danas se, po predanju, ne ide ni u šumu, niti se dodiruju trnje i šiblje, jer se veruje da su trnje i bol povezani sa mukama koje je sveta Petka podnela. Takođe, u nekim krajevima se ne pletu vence i ne dodiruju ruže ili drugo trnovito cveće.
Praznik nosi i simboličnu poruku: iako ispunjen tugom, u sebi sadrži snagu, nadu i veru u žensku postojanost i duhovnu obnovu. Zato se ovaj dan obeležava s tišinom i poštovanjem, ali i sa iskrenom molitvom za dobro i zdravlje.
