Murali nisu uklonjeni zato što su predstavljali otpor, već zato što je završena njihova jedina svrha – da zaklone pogled od izdaje.
Murale u Kosovskoj Mitrovici nisu stvarali oni koji su istinski branili narod, već isti oni koji su taj narod izdali. Tokom čitave decenije predaje svega što je bilo pod srpskom kontrolom, od sudova, policije i opština, do katastra, elektroprivrede i pozivnog broja, murali su služili kao paravan da narod poveruje u iluziju neophodnog otpora. Nisu ti murali bili simboli istinske borbe, već ikonografija populizma onih koji su tu borbu simulirali dok su Prištini u ruke predavali i poslednje obrise suvereniteta države koju su predstavljali.
Dok su institucije padale jedna po jedna, vlast u Beogradu je oslikavala parole, a vlast u Prištini ih tolerisala, jer su obema murali i populističke parole bili korisni. Beograd je njima skrivao izdaju, Priština njima obezbeđivala alibi, dokazivala tvrdoću i pripremala teren za sledeće korake.
Za javnost su simulirali sukob, a iza kulisa igrali dupli pas. I jedni i drugi su se kitili patriotskim parolama, a u stvarnosti su jedni drugima odrađivali posao – jedni se odricali od suvereniteta, drugi ga uspostavljali. Tako su i murali opstajali kao dekor fingiranog sukoba, sve dok nije došao trenutak da se i oni uklone.
Sada, kada izdaja više ne može da se prikrije, murale brišu. Onima koji su ih postavljali kao paravan i onima koji su ih tolerisali kao pripremu za budući plen, sada više nisu potrebni, jer iluziji više nema mesta na zidu.
No, iluzija se i dalje sa istog mesta prenosi u televiziju. Tu na par koraka od prekrečenih murala su samo dan ranije Srbi poslali poruku „Kosovska Mitrovica želi stabilnu i jaku Srbiju“. Disciplinovano pokupljeni iz radnih kolektiva – svega par koji još uvek postoje, i većine onih fizički ugašenih ali aktivnih na platnom spisku, stajali su pun sat iza transparenata i zastava, da pokažu Srbiji da su protiv nje probuđene. Za javnost – demonstracija snage. U stvarnosti – još jedan paravan, kao i murali koji su dan nakon skupa nestali.
Vučić i SNS na Kosovu nisu sačuvali ništa, ali ni vlast u Prištini nije donela mir i sigurnost. Jedni su narod ostavili bez institucija, drugi bez slobode. Građani su ostali svedeni na dekor i platne spiskove, dok se u dogovorenom teatru „sukoba“ briše i poslednji trag iluzije.
To nije politika – to je dupli pas izdaje.
Piše: Nikola Stanković
