Repić ističe da društvene mreže postaju glavni izvor informacija za mlade, dok tradicionalni mediji sve više gube trku u toj utakmici.
“Mislim da nam nisu potrebna neka velika istraživanja, nego možemo sami da primetimo svakodnevno, već duže vreme, da zapravo tradicionalni mediji – da ne kažemo gube bitku, ali gube trku u odnosu na društvene mreže: TikTok, Instagram, Jutjub, koji postaju glavni izvori informacija, ili čak sami mediji koji se obraćaju mladima i koje mladi zatim konzumiraju. Sve ređe mladi prate tradicionalne medije i to je trend koji traje već godinama. Razvoj tehnologije je tome svakako doprineo, ali ne samo to. Postoji jedan digitalni, onlajn svet u kojem se nalazi sve – vesti, zabava, prostor gde mladi žele da predstave sebe, da komuniciraju, da dele utiske, putovanja. Upravo zbog te ekspanzije digitalnog sveta, tradicionalni mediji gube trku. Mladi su sve ređe prisutni. Tu ima puno problema, recimo kakav je odnos tradicionalnih medija prema mladima. Sve to utiče na udaljavanje mladih od tradicionalnih medija. Ne mora da bude tako”, kazala je Anamari.
Anamari smatra da mladi tradicionalne medije koriste sve manje, i to uglavnom za zabavne sadržaje poput filmova i serija, dok se informativni program gotovo uopšte ne prati.
“Kada je reč o tradicionalnim medijima, pretpostavljam da se TV često koristi samo kao ekran za Jutjub. Ono što zaista konzumiraju iz tradicionalnih medija uglavnom su filmovi, serije, dakle zabavni sadržaji, a mnogo manje informativni programi namenjeni mladima. Iako se to konzumira, u pitanju su niski procenti. Možda studenti ili mladi aktivisti žele da se informišu, neki aktivisti koji žele da znaju šta se dešava, ali oni najmlađi teško da prate sadržaj menjajući kanale na TV-u. To može da bude neki zanimljiv film ili serija, ali teško da će sedeti i gledati informativni program. To i nije toliko problem, nego prosto živimo u takvom vremenu. Ne možemo zaustaviti taj razvoj, ali možemo da se prilagodimo. Kao mediji moramo stalno da slušamo potrebe i ponašanje publike, posebno mladih. Ako je njihovo ponašanje vezano za digitalni svet i društvene mreže, onda i mi kao tradicionalni mediji moramo da im se približimo na taj način. Podkast je dobar primer. Ako mladi i prate nešto na tradicionalnim medijima, to je kratko, a zatim se vraćaju telefonima i laptopovima i tom onlajn svetu”, dodaje ona.
Prema njenim rečima, društvene mreže mladima nude sadržaje oblikovane algoritmima, što često znači da su izloženi jednoj vrsti informacija, bez nezavisnih i proverenih izvora.
“Mladi sve što im treba nalaze na društvenim mrežama. Algoritmi prate naše ponašanje i na osnovu toga nam plasiraju sadržaj. Na osnovu njihovih interesovanja, društvene mreže im pružaju te informacije. Vrlo je upitno kakve su to informacije. Često nisu nezavisne ili objektivne. Ako prate jednu vrstu informacija onda će im konstantno izlaziti takve informacije i onda su oni izloženi samo jednoj vrsti informacija. To je rizik o kojem govorim. Do mladih na društvenim mrežama često ne dopiru nezavisne i proverene informacije koje su važne za njih, njihovo školovanje, razvoj, učešće u društvenom i političkom život i to jeste veliki problem”, rekla je novinarka Anamari Repić.
Anamari kaže da starije generacije informacije i dalje proveravaju preko TV-a i novina, dok mladi zavise od onoga što im algoritmi serviraju – zato je ključno da se tradicionalni mediji prilagode njihovom jeziku i formatu.
“Kod starijih generacija je drugačije – oni i dalje uključuju TV, dnevnik ili kupe novine da bi proverili informacije. Novinari i donosioci odluka i neko ko je iz nekog razloga važan za društveni i politički život, oni često kupuju novine iz različitih izvora da bi pogledali sve strane i uporedili šta pišu i sami zaključili o čemu se radi. Mladi, međutim, dobijaju sadržaj isključivo onako kako ga mreže serviraju, što je problem jer tradicionalni mediji ne nude informacije u formatu i jeziku koji je njima blizak. Zbog toga tradicionalni mediji moraju da nađu način da im se približe – kroz podkaste, kraće video formate, mimove, jezik koji je njima interesantan, a ne birokratski i suvoparan. Potrebno je prilagođavanje, jer tradicionalni mediji ne smeju da se povuku pred društvenim mrežama, već da budu prisutni i tamo”, kaže Repić.
Kada je u pitanju medijska pismenost, Anamari Repić kaže da je ključno da edukacija počne od najranijeg uzrasta, jer mladi moraju naučiti kako funkcionišu društvene mreže, algoritmi i razlika između reklame, manipulacije i prave informacije.
“Medijska pismenost je veoma važna. Danas dete od dve-tri godine već drži telefon u ruci, što znači da edukacija mora da počne od ranog uzrasta. Posebno je važna kod mladih koji tek formiraju stavove u svetu oko sebe i postaju politički pismeni i treba da počnu da glasaju. Treba ih učiti kako funkcionišu društvene mreže, kako algoritmi rade i zašto im se stalno pojavljuje isti sadržaj. Važno je razumeti šta je reklama, šta je politička ili ideološka manipulacija, a šta stvarna informacija. Medijska pismenost kod nas je uglavnom neformalna – kroz treninge, radionice, obuke – i mora postati intenzivnija. Jer lažne, neproverene, neobjektivne i pristrasne informacije preko mreža veoma lako dolaze do mladih”, rekla je Anamari.
Govoreći o ulozi novinarstva na društvenim mrežama, Anamari Repić naglašava da je najvažnije razumeti mlade i njihove navike, ali i obezbediti objektivno i nepristrasno informisanje koje uliva poverenje.
“Najvažnije je da razumemo mlade, njihove navike i potrebe. Moramo da shvatimo gde su oni prisutni, kojim medijima veruju, zašto su na mrežama i zašto su im neki sadržaju interesantni, a neki ne. Moramo da shvatimo na koji način se oni informišu, koje su im potrebe i koja su im interesovanja, ali isto tako da učinimo sve da ih informišemo nepristrasno i objektivno. Novinarstvo koje je prisutno na društvenim mrežama mora da uliva poverenje, da nam ljudi veruju kao medijima i kao novinarima. Moramo da im stavimo do znanja da se borimo protiv lažnih vesti, dezinformacija i manipulacija, moramo da budemo u korak sa tehnološkim razvojem i napretkom koji nam je doneo veštačku inteligenciju i moramo da shvatimo koje su prednosti, a ko je mane veštačke inteligencije. Mlade moramo da angažujemo da prate sve što se dešava oko njih. Moraju da se poštuju određeni standardi pri plasiranju materijala na društvenim mrežama koje će mladi konzumirati”, kazala je Repić.
Ona ističe da su mladi već delimično aktivni na društvenim mrežama, ali je važno da ih učimo kako da koriste te platforme odgovorno, kao građane i aktivne učesnike svoje zajednice.
“Mladi su već delimično aktivni, iako toga nisu uvek svesni. Ne možemo ih sprečiti da koriste društvene mreže, ali im možemo pomoći u tome kako da ih koriste na pravi način, kako da budu neka vrsta novinara, aktivni učesnici zajednice u kojoj žive. Zato je važno da ih učimo kako da koriste mreže na pravi način – da plasiraju sadržaje o svojoj zajednici, da se uključe kao aktivni građani. Kada govore o onome što se dešava oko njih moraju biti svesni i opasnosti kojoj su izloženi. Mladi često jesu aktivni, ali često i nisu svesni toga. Jer sve što plasiraju može da bude zabavno, edukativno, ali i opasno”, kaže Anamari.
Repić naglašava da saradnja škola, medija i civilnog društva omogućava mladima pravovremene i tačne informacije, istovremeno ih uključujući kao aktivne i odgovorne članove društva.
“Saradnja škola, medija i civilnog društva je poželjna i neophodna, jer tako mladi dobijaju pravovremene i tačne informacije, a ujedno postaju aktivni deo društva. Da se izbegne promovisanje neukusa. Da im se ne plasiraju samo određene vrste ponašanja. Moraju da vide da se zajedničkim snagama ovih aktera učine da sve može da se koristi i da postoji neka svrha”, rekla je Anamari.
Anamari Repić poručuje mladima da koriste društvene mreže na pravi način – za zabavu, informisanje i učenje – dok novinarima poručuje da je vreme da se stvori kvalitetna i objektivna konkurencija lošim sadržajima na mrežama.
“Moja poruka je da stalno razmišljaju o tome zašto im određeni sadržaji dolaze na mreže, ko ih plasira i sa kojom namerom. Da li je to nešto što prati naše klikove i šta nam nameću. Neka koriste mreže, ali na pravi način – za zabavu, informisanje i učenje. I moja poruka novinarima je da je krajnje vreme da se stvori konkurencija lošim sadržajima na mrežama, da se ponudi kvalitetan i objektivan sadržaj koji će zabaviti, informisati i edukovati mlade. Moramo da se borimo protiv sadržaja na društvenim mrežama koji loše utiče na mlade i da se mediji na taj način nametnu kao neko ko će da zabavi, informiše i edukuje”, kazala je Repić u podkastu “Mladi u fokusu”.
Novinarka Anamari Repić u podkastu „Mladi u fokusu“ poručuje da je ključ odgovornog informisanja mladih kombinacija medijske pismenosti, prilagođenih tradicionalnih medija i aktivnog korišćenja društvenih mreža, uz naglasak na objektivnost, kritičko razmišljanje i saradnju obrazovnih i društvenih institucija.
