Cene osnovnih proizvoda u kosovskim marketima su značajno porasle tokom avgusta ove godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Prema podacima marketa, pakovanje jaja koje je prošlog avgusta koštalo 2,50 evra, ove godine je prodavano za 3,55 evra – što je za 42 odsto skuplje.
Takođe je zabeleženo povećanje cene suncokretovog ulja od 17 odsto.
Sa 1,44 evra u avgustu 2024. godine, flaša od 1 litra ove godine košta 1,69 evra.
Prema rečima predsednika Privredne komore Ljuljzima Rafune (Lulzim Rafuna), rast cena odvija se bržim tempom nego što se očekivalo.
„Mi smo predvideli da će biti iznad 4 odsto u oktobru, dok sada u septembru već prelazi 4,51. Smanjenjem naše proizvodnje i uvozom iz inostranstva mi uvozimo inflaciju, ali smo je izazvali i unutar zemlje, podstakli smo je kroz rast računa za električnu energiju i to će se odraziti i u narednim mesecima i nastaviće da raste, jer je istorijski poznato da cena električne energije u mesecima oktobar, novembar i decembar raste, kako raste i potrošnja“, rekao je Rafuna.
Prema njegovim rečima, rast cena električne energije uticaće i na vodosnabdevanje i odnošenja otpada, dodatno povećavajući troškove života.
„Bez sumnje ćemo imati višu inflaciju, možda neće biti dvocifrena, kao što je bila pre nekoliko godina, ali će biti najviša do sada zabeležena“, rekao je Rafuna.
Na osnovu podataka kosovske Agencije za statistiku, inflacija je u januaru ove godine iznosila 1,5 odsto, dok je kontinuirano rasla i u avgustu dostigla 4,5 odsto.
Pre godinu dana, u avgustu 2024, inflacija je bila 1,4 odsto.
Međunarodni monetarni fond u prognozama za Kosovo predvideo je da će rast cena u 2025. biti 2,25 odsto.
Kosovska Centralna banka predvidela je prosečnu stopu inflacije od 3,3 odsto.
Prema rečima predsednika Udruženja proizvođača, Kuštrima Ajvazija (Kushtrim Ajvazi), trošak osnovne potrošačke korpe u avgustu 2025. u poređenju sa avgustom 2021. povećan je za 47 odsto.
„Ako je jedna porodica u avgustu 2021. trošila oko 199,44 evra za određenu količinu osnovnih proizvoda, u avgustu 2025. za istu količinu mora da plati 293,77 evra. To znači 47% više novca samo da bi se zadržao isti nivo potrošnje. Najveći rast cena beleži se kod: brašna (+62%), belog hleba (+56%), pilećeg mesa (+66%), goveđeg mesa (+63%), mlevene kafe (+67%), šećera (+64%)“, rekao je Ajvazi.
Prema anketi Međunarodnog republikanskog instituta, sprovedenoj u periodu maj–jul ove godine, 45 odsto građana Kosova smatra rast cena glavnim problemom. Nezaposlenost (19 odsto), korupcija (6 odsto) i politička situacija (5 odsto) zauzimaju drugo, treće i četvrto mesto na listi problema.
Prošle godine, 28 odsto građana je rast troškova života videlo kao glavni problem na Kosovu.
Rast cena smanjio je kupovnu moć, posebno za porodice sa niskim prihodima, koje najveći deo budžeta troše na hranu i osnovne usluge.
Stručnjaci upozoravaju da, sve dok Kosovo ostaje zavisno od uvoza, svaka promena međunarodnih cena će se odmah odraziti na domaće tržište.
Prema podacima kosovske Carine, tokom prvih 9 meseci ove godine uvezena je roba u vrednosti od 5 milijardi i 66 miliona evra, što je oko pola milijarde više nego u istom periodu prošle godine.
Zabrinjavajuće, prema mišljenju stručnjaka, ostaje pad prisustva kosovskih proizvoda na međunarodnim tržištima. Ona su za oko 30 miliona evra manja nego što su bila u periodu januar–septembar 2024.
Prošle godine do avgusta izvezena je roba u vrednosti od 658 miliona evra, dok je ove godine izvoz iznosio 630 miliona.
