Prema izveštaju, emisija sumpor-dioksida povećana je sa 10.495 tona u 2023. na 11.713 tona u 2024. godini. Emisija azotnih oksida porasla je sa 11.384 na 16.851 tonu. Emisija čestica prašine dostigla 5.606 tona, u odnosu na 4.742 tone prethodne godine.
Stručnjak za životnu sredinu Besnik Šabiju izjavio je da su termoelektrane na ugalj ključni faktor pogoršanja kvaliteta vazduha. Dodao je da je povećana upotreba električnih uređaja za grejanje dodatno doprinela problemu.
„Videli smo da su ministarstvo i vlada stimulisali grejanje na električnu energiju, a znamo da je glavni izvor električne energije u našoj zemlji termoelektrana. Kada se poveća potrošnja struje, termoelektrane moraju da rade više, što znači i veću emisiju zagađujućih materija“, objasnio je Šabiju.
Pulmolog Skender Baca upozorio je da zagađivači poput sumpor-dioksida, azotnih oksida i čestica prašine imaju direktan uticaj na respiratorni sistem i mogu izazvati trajna oštećenja.
„Ovi gasovi prvo oštećuju bronhijalni epitel, a ako prodru dublje u pluća, posledice mogu biti ozbiljne i nepovratne. Hronična izloženost ovim hemikalijama ostavlja ožiljke i trajne promene na plućima“, rekao je Baca za Kohu.
U izveštaju Evropske komisije o napretku za Kosovo navodi se da kvalitet vazduha tokom prethodne godine nije zabeležio poboljšanje, što, prema ocenama stručnjaka, zahteva hitne mere u oblasti energetike i zaštite životne sredine.
