Hiljade studenata i građana u Orašac su stigle pre 18 časova. Kod spomenika Voždu Karađorđu, uprkos snegu i hladnom vremenu, pristigli su trkači, bajkeri na čelu, i velike kolone automobila iz Kragujevca gde je prethodno takođe održan skup na poziv kragujevačkih studenata.
Prema medijskim zapisima, okupljeni su tokom skupa uzvikivali „Pumpaj“, „Ustanak“ i „Niko nije umoran“. Skup je započet intoniranjem himne.
Jedan od prvih koji se u Orašcu okupljenima obratio bio je advokat Stanko Fuštar koji je, između ostalog, poručio da je „Srbija umorna od laži, bahatosti i nepravde, dok se pošteni i nevini guraju u kazamate“.
„Nemamo ropstva na papiru, ali trpimo tamnovanje na svakom koraku“, poručio je advokat.
Sa bine u Orašcu obratila se i bivša sekretarka medicinskog fakulteta koja je i sa ovog skupa podsetila na studentske zahteve, ali i na to da oni još uvek nisu ispunjeni.
„Čast mi je što sam jedna od mnogih zaposlenih na univerzitetu koji su se suprotstavili ovom režimu i koji su zbog toga progonjeni. To nosim kao orden. Režim nam je odgovorio kroz pritiske i otkaze“, kazala je Marija Radovanović.
Optužila je vlast da organizuje sve napade koji se dešavaju nad studentima i drugim protivnicima režima, poručujući – „ruke su im krvave i značke su im krvave“, jer su uveli „princip nekažnjivosti napada na studente“.
„Režim na nas šalje svoje barabe – sa uniformama i bez uniformi, sa suzavcima i bez suzavaca, sa propisanim naoružanjem i sa zabranjenim zvučnim naoružanjem“, kazala je Radovanović, navodeći primere posebno devojaka koje su pretučene i za koje je rekla da niko nije odgovarao.
Među okupljenima u Orašcu večeras, bio je i aktivista i bivši košarkaški reprezentativac, Vladimir Štimac, koji se obratio porukom da – vlast ne čini državu, već građani.
U obraćanju je naveo da se prvi put obraća javnosti nakon ukidanja, kako je rekao, nezakonitih i sramnih mera, ističući da stoji pred okupljenima ne kao pojedinac, već kao neko ko je u ljudima video nadu uprkos teškim okolnostima.
Poručio je da se ideja slobode ne može zaustaviti zabranama i pritiscima.
Podsetio je da se skup održava na Sretenje, navodeći da taj datum ima i verski i državni značaj. Govorio je o 1804. godini i početku borbe protiv tiranije, kao i o donošenju Sretenjskog ustava 1835. godine, koji je opisao kao jedan od najmodernijih pravnih akata tadašnje Evrope, naglašavajući da je garantovao slobodu i zaštitu građana od samovolje vlasti. Ocenio je da se danas brani duh tog ustava od onih koji su, prema njegovim rečima, institucije pretvorili u lične instrumente.
„Ova vlast je zaboravila da država nisu oni, država ste vi“, poručio je Štimac.
Govoreći o okupljenima, istakao je da među njima vidi snagu i jedinstvo, posebno naglašavajući ulogu studenata različitih vera, nacija i krajeva zemlje.
Naveo je da je upravo to zajedništvo odgovor na pokušaje podela, te pozvao da se ne odustane od težnje ka pravdi i istini.
Srbi na Kosovu žive represiju, bez pomoći države, bez pomoći „izdajničkog režima“
Štimac je ostatak govora u Orašcu posvetio Srbima na Kosovu. Okupljenima je poručio da se oni ne smeju zaboravi jer:
„Oni žive represiju, njih teraju sa ognjišta, oni žive Sretenje svaki dan u iščekivanju slobode“.
„Naša borba protiv kriminala i bezakonja je ista kao borba koju oni vode dole, bez pomoći države i bez pomoći ovog izdajničkog režima, koji ih je ostavio dole da se bore svaki dan“.
Podsetivši na nekadašnje reči srpskog predsednika – „Ne dam Gazivode, ne dam tablice“, Štimac je poručio:
„Šta ne daš, dao si sve“.
Kako je Srbe sa Kosova „dao“, dodao je Štimac, daće i ostale ukoliko se ne opamete.
„Kako je i njih dao, tako će dati i nas ljudi, ukoliko se ne opametite i svi stanete jedan uz drugog sa ovim studentima“.
Srbima na Kosovu poslao je poruku da „nisu sami“.
„Šaljem im jasnu poruku, braćo, sestre, deco naša, znajte, niste sami, ako su oni izdajnici, Srbija, njen narod, i njeni građani nisu“, sa bine iz Orašca poručio je Štimac.
Na kraju svog govora je uputio još jednu poruku.
„Ne zanosi se nadom da više nema Crnog Đorđa, puna ih je Srbija i svaki je crnji od crnjeg. Živela Srbija!“, rekao je on.
Sve što se prištinskom Univerzitetu dešava sada – nije lokalni problem
Studentkinja Kristina sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu je rekla da su studenti iz cele Srbije ustali protiv koruptivnog sistema i protiv režima koji je izgubio svaki kontakt sa odgovornošću.
„Ustali smo nakon što je 1. novembra 2024. godine u Novom Sadu usled korupcije, nemara i institucionalnog prikrivanja poginulo 16 ljudi. To nije bila nesreća, to je bila posledica sistema u kojem zakon više ne služi građanima već isključivo vlasti“, navela je.
Navela je da takozvani Mrdićevi zakoni nisu doneti radi pravde, niti radi efikasnosti već da bi se ograničila samostalnost tužilaštva i sudstva i sprečilo da zakon dosegne one koji su na vlasti.
„I to je suština Mrdićevih zakona. To je najjasniji pokazatelj da je zloupotreba sile zamenila svaki dodir sa pravdom. Danas istu matricu vidimo i na Kosovu i Metohiji, na univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici“, rekla je.
Podsetila je da su na rektorat tog fakulteta nedavno došla, kako je kazala, nepoznata lica uz zahtev da se fakultet iseli, ali i na to da opstanku tog fakulteta preti primena kosovskog Zakona o strancima.
„To bi dovelo do masovnog gubitka radnih i studentskih prava. Profesori upozoravaju da bi primena tih pravila značila faktičo gašenje tog Univerziteta. Studenti i zaposleni bili bi svedeni na administrativne viškove, bez pravne sigurnosti, bez zaštite, bez ikakvog institucionalnog oslonca“.
Sve to što se spomenutom Univerzitetu dešava, istakla je, nije lokalan problem.
„To je posledica iste politike koja je donela i Mrdićeve zakone. Politika u kojoj vlast želi kontrolu nad svim institucijama…Nije izolovan incident, već je direktna posledica politike u kojoj je pravo postalo sredstvo, a ne granica vlasti“, poručila je ova studentkinja.
Osvrnuvši se na sve događaje i incidente samo u poslednjih više od godinu dana, zaključila je jedno – „Zakon se primenjuje strogo i silom prema građanima, a selektivno i ćutke prema onima koji su na vlasti“.
Shodno tome, na pitanja Kako je moguće da se Univeziteti napadaju, a institucije ćute?, Kako je moguće da se odluke donose bez javne rasprave?, sama i odgovorila:
„Odgovor je svuda isti, i u Beogradu, i u Novom Sadu, i u Novom Pazaru, i u Kosovskoj Mitrovici – vladavina prava je namerno oslabljena. Kada tužilaštvo nije nezavisno, niko nije zaštićen. Kad sud nije slobodan, zakon je pretnja. Kada se Univerzitet uguši, društvo ostaje bez budućnosti. Ovo nije haos, ovo je sistem koji računa na naš strah, umor i tišinu“.
Oni koji to razumeju, istakla je, imaju obavezu da o tome i govore.
„Mi biramo istinu, koliko god bila teška. Biramo pravdu, koliko god kasnila. Biramo da ostanemo svesni i kad nas uče da ćutimo, da se sklanjamo i okrećemo glavu. Neka znaju – skloniti se nećemo, nećemo se umoriti, predati, prestati da pamtimo. Dok god ima nas koji ustajemo – nema poraza…Ovo nije pretnja, ovo je odluka“, poručila je ova studentkinja.
Skup u Orašcu nakon ovog govora je i završen, a okupljeni su se razišli. Studenti su i preko ovog skupa zatražili vanredne izbore i pravnu državu koja će da štiti svakog svog građanina.
Inače, prema najavi, program u Orašcu posvećen je „narodnom ustanku i ustaničkoj Srbiji“, a prvi deo programa u Kragujevcu bio je posvećen „ustavnoj Srbiji i Sretenjskom ustavu – simbolu borbe za slobodu i državnost“, donetom u tom gradu.
Prvi deo protesta održan je u Kragujevcu, a završen je oko 14 časova nastupom hora i pozivom građanima da formiraju automobilsku kolonu ka Orašcu.
Građani i studenti su u koloni dugoj više kilometara putovali do Orašca od prigradskog naselja Šumski raj.
Studentski skup je u Kragujevcu počeo oko 11 časova, a u 11.52 održana je šesnaestominutna tišina za 16 žrtava koje su stradale usled pada nadstrešnice novosadske Železničke stanice.
Okupljeni su na raskrsnici između Zastavinog solitera i mosta na Lepenici postavili 16 stolica na kojima su nalepljeni papiri sa imenima ljudi koji su poginuli u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine godine, a na svakoj stolici je i jedna bela ruža.
Okupljenima se obratila bivša profesorka novosadskog univerziteta Jelena Kleut, kojoj je prekinut radni odnos nakon što nije izabrana u zvanje redovne profesorke.
„Danas slavimo prošlost pogleda uperenog ka budućnosti. I Sretenjski ustav gledao je u budućnost, a danas, naši studenti su vesnici te neke drugačije, bolje budućnosti. U toj budućnosti, moć onih koji su na vlasti ograničena je Ustavom i zakonima koji jednako važe za sve. I snažnim institucijama koje štite građane i njihova prava“, kazala je Kleut.
U Orašcu je danas održana i centralna državna manifestacija povodom Dana državnosti Srbije – Sretenja koju je predvodio premijer Đuro Macut.
