Građani na koje se zakoni odnose nemaju pouzdane informacije o tome šta ih konkretno čeka od sredine marta. Informativna kampanja se ne sprovodi onako kako su je najavljivali kosovski predstavnici u institucijama, a o „ekspertskoj grupi“ koju je formirala Vlada Kosova javnost ne zna ništa.
Radulović: Rašić hteo da se uključi ali mu nije omogućeno
Poslanik u Skupštini Kosova iz partije „Za slobodu, pravdu i opstanak“, koja ima i ministra u kosovskoj vladi (Nenad Rašić), kaže da je po ovom pitanju izuzetno primetna „ćutnja Beograda i EU“.
„Šta se dešava, šta je u tom Briselskom sporazumu, šta su oni potpisivali – to niko ne iznosi. U Beogradu se niko ne pojavljuje. Sama ta prećutna ćutnja ukazuje nam da verovatno postoje neki prećutni dogovori. I kao i uvek, Srbima se gurne taj vruć krompir i sada mi ovde imamo debate – šta ćemo, kako ćemo – a možda je sve to unapred dogovoreno“, kazao je Radulović u Medija centru Čaglavica tokom debate o pomenutim zakonima.
Na pitanje novinara ”zašto Priština to ne objasni”, Radulović odgovara: „Ako je to neki dogovor, verovatno je dogovor da se ćuti. Ono što mogu da kažem jeste da je ministar Rašić imao sastanak sa Kancelarijom EU ovde na Kosovu i da je želeo da se uključi u tu problematiku, ali je dobio odgovor da već postoji tim koji radi na tome i da će obavestiti ministra kada dođe do nekog pomaka ili rešenja. Imamo još 15 dana i u iščekivanju smo da će doći do nekih promena kako bi ovim ljudima ovde bilo lakše i da sve to prevaziđu“, kaže Radulović.
Na pitanje Radija Kim šta rade u institucijama i da li je normalno da srpski ministar u vladi ne zna šta se dešava i da nije uključen u ekspertsku grupu koju je formirala Vlada Kosova, Radulović ponavlja:
„Rekao sam da je gospodin Rašić imao sastanak sa predstavnicima Kancelarije EU i da je od njih tražio da se uključi, jer su oni već formirali tim koji se time bavi, ali mu to nije omogućeno. Rečeno mu je da je tim već formiran, da će raditi na tome i da će ga naknadno obavestiti.“
Na dodatno pitanje da li je normalno da predstavnik srpske zajednice ne bude uključen, već da drugi odlučuju, Radulović kaže: „Imate Kancelariju EU pa njih pitajte.“
Na pitanje da li je svestan šta će se desiti sa studentima i građanima koji nemaju srpska dokumenta, Radulović odgovara: „To pitajte poslanike Srpske liste koji su bili svih tih godina u Skupštini, a ne nas da dovedete pred svršen čin i pitate šta radimo. Pitajte njih šta su radili i kako je došlo do ovoga.“
Radulović je kazao da ne zna ni ko su članovi ekspertske grupe koju je formirala Vlada Kosova.
Ristić: U Skupštini Srbije se neće raspravljati o zahtevu studenata
Samostalni poslanik u Skupštini Srbije Žarko Ristić kaže da mu kosovski policajci na prelazu između Kosova i Srbije nisu mogli da objasne detalje zakona.
„Više uopšte nije pitanje samog zakona koji oni hoće da sprovode 15. marta, da naprave disciplinu. Oni zapravo imaju samo jedan cilj, a to je ukidanje institucija koje su ostale na KiM, a vezane su za Srbiju“, kazao je Ristić.
On, međutim, smatra da postoji rešenje za probleme Srba.
„Oni koji su trenutno u kosovskoj vladi i participiraju u vlasti moraju svakog dana do 15. marta da traže donošenje lex specialis za taj zakon, kako srpska zajednica u tom delu ne bi bila tretirana kao stranci“, kaže Ristić.
Ristić navodi da ne očekuje da će se u Skupštini Srbije raspravljati o zakonima koji pogađaju srpsku zajednicu, niti o budućnosti Univerziteta u Severnoj Mitrovici, što je zahtev studenata.
„To što je moja koleginica Danijela Nestorović dala predlog da se o tome raspravlja samo je sklanjanje sa suštine problema. Tamo se ništa neće doneti. Apsolutnu većinu ima Srpska napredna stranka sa više od 150 poslanika i njima ne treba nikakva skupštinska procedura da bi nešto rešili. Da su to hteli, mogli su da reše davno“, kaže Ristić.
Simić: Tri grupe građana biće pogođene zakonima
Primenom Zakona o strancima najviše će biti pogođene tri grupe stanovništva, ukazuje Boban Simić, programski direktor NVO CASA iz Severne Mitrovice.
Prvu grupu čine Srbi koji žive na Kosovu, a nemaju rešen civilni status, odnosno nemaju kosovska dokumenta. Drugu, najbrojniju grupu, čine radnici, profesori, lekari i studenti koji dolaze iz Srbije. U treću kategoriju spadaju raseljena lica sa Kosova sa dugogodišnjim prebivalištem u Srbiji. Svi oni će od 15. marta biti tretirani kao stranci na Kosovu.
Simić je na debati u Medija centru kazao da je grupa nevladinih organizacija sa severa na to ukazala predstavnicima međunarodne zajednice i da očekuju rešenje.
„Mislim da će oba zakona u nekom obliku krenuti sa implementacijom, ali ono na šta mi, kao nevladine organizacije i predstavnici civilnog društva, treba da apelujemo jeste da se međunarodna zajednica hitno angažuje na izuzimanju određenih kategorija lica od pune primene zakona i da im se omogući prostor da ostvare svoja ljudska prava“, kazao je Simić.
On ističe da sam Zakon o strancima nije diskriminatoran u svom tekstu, ali da njegova pravna dejstva imaju negativan uticaj na srpsko stanovništvo. Naglasio je i da javnost nema informacije o rezultatima nedavne posete Petera Sorensena Kosovu i Srbiji.
„Svedoci smo da je taj proces veoma netransparentan i da nemamo povratnu informaciju da li je došlo do pomaka u razgovorima između EU i predstavnika kosovskih vlasti. Ta kreativna dvosmislenost kreirana kroz Briselski sporazum dovodi nas u situaciju da dublju analizu možemo tumačiti na različite načine“, rekao je Simić.
Đorić: Rade na tome da nas je manje ovde
Gordana Đorić, predsednica Udruženja Avenija, kaže da će promene od sredine marta proizvesti direktne posledice po građane i da su Srbi dovedeni u nezavidan položaj. Smatra da bi trebalo produžiti period za prilagođavanje.
„Zato je potrebno pod hitno produžiti prelazni period za prilagođavanje građana, sprovesti sveobuhvatnu informativnu kampanju na jeziku zajednice i obezbediti jasna pisana uputstva u školama, opštinama i zdravstvenim ustanovama“, kaže Đorićeva, naglašavajući da je neophodna saradnja lokalnih i centralnih vlasti kako bi se građanima olakšao proces registracije vozila i prijave boravka.
Đorićeva ističe da se Srbi sa Kosova nisu pitali ni kada su postizani sporazumi u Briselu, pa ne očekuje da će se pitati ni kada je u pitanju sprovođenje ovih zakona.
„Nažalost, dovedeni smo pred svršen čin posle svih tih dogovora i nemi smo posmatrači jer nam se ne pruža prilika da bilo šta promenimo. Možemo samo da pričamo, apelujemo i lobiramo kod međunarodne zajednice.“
Smatra da je cilj svih strana da Srba na Kosovu bude što manje.
„Izgleda da su interesi međunarodne zajednice, Beograda i kosovskih institucija isti kada smo mi u pitanju. Rade na tome da nas bude što manje ovde, da ne možemo da živimo normalnim životom i da moramo da odemo“, zaključila je Gordana Đorić.
Na debatu u Medija centru su pozvani i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, ali se nisu odazvali pozivu.
