Duhovna pouka o braku kao „dobrom vinu“ i suze radosti igumana Mihajla
Nakon svetog čina krunisanja i zajedničkog pričešća, kojem je pristupio i veliki broj prisutne dece, okupljenima se obratio otac Mihajlo. On je u svojoj besedi povezao biblijske motive sa konkretnim delima mladenaca, naglašavajući da njihova ljubav nije samo privatna stvar, već svedočanstvo revnosti prema svetinjama i narodu koji na ovim prostorima opstaje. Vidno emotivan, iguman je podsetio na prvo čudo u Kani Galilejskoj, povlačeći dirljivu paralelu sa današnjim danom.
„To dobro vino je upravo i brak našeg brata Jovana i naše sestre Maje zato što su oni kao retko ko u proteklih deset godina činili čudo da okupe narod na ovom mestu i da dolaze i obilaze naše Kosovo i Metohiju, naše svetinje i naš narod. I svako od nas ovde sabranih je svedok njihove ljubavi i njihove revnosti prema našim crkvama i manastirima i da ih Bog čuva“, rekao je iguman Mihajlo i zaplakao grleći mladoženju i čestitajući njegovoj izabranici.
Pesma koja odjekuje portom i radost u Svetim Arhangelima
Neposredno nakon dirljivog obreda u hramu, usledio je trenutak koji je svima prisutnima naježio kožu i ispunio srca ponosom. U porti crkve Svetog Đorđa, ansambl „Kosovski božuri“ se pridružio svatovima. Zajedno su otpevali nekoliko pesama koje su oduvek bile simbol opstanka i nade, a mladenci su, odeveni u narodne nošnje, poveli svadbeno kolo.
Nakon pesme i igre u porti hrama, duga kolona gostiju uputila se ka manastiru Svetih Arhangela. Tamo se, pod vedrim nebom i u miru Dušanove zadužbine, veselje nastavilo u manastirskom konaku uz svečani ručak i kulturno-umetnički program. Radost mladenaca i njihovih gostiju ispunila je prostor koji vekovima čuva srpsku duhovnost.
Svedočanstva saputnika: O identitetu koji gradi budućnost
Među gostima su bili brojni prijatelji koji su sa Jovanom godinama krstarili putevima Kosova. Njihove impresije nadrastaju uobičajene svadbene čestitke, pretvarajući se u duboka razmišljanja o narodu i zemlji. Aleksandra Trifunović, pravnica i suosnivač brenda „House of Mati“, govorila je o tome kako ovo venčanje predstavlja ključ za razumevanje budućnosti.
„Bilo bi mi draže da ste mi to pitanje postavili pre nego što smo igrali kolo oko Svetih Arhangela, jer ne bih bila ovako zadihana i oznojena. Ali, s druge strane, nije mi žao, jer smo došli i na najlepši mogući način – pesmom, emocijom, puni ljubavi – odigrali naše tradicionalno srpsko, pa između ostalog i šumadijsko kolo na ovom mestu i na ovom prostoru odakle smo potekli, odakle su naši koreni, odakle je sve ono što mi jesmo, ali, bogami, i sve ono što ćemo tek biti. Tako da, mislim da ovo mesto nije samo pitanje prošlosti, pitanje identiteta – mislim da je ovo i pitanje budućnosti, jer onako kako se budemo odnosili prema pitanju Kosova i Metohije, prema ljudima koji su sada na Kosovu i Metohiji, koji čuvaju naša pradedovska ognjišta, tako ćemo biti i u budućnosti“, istakla je Aleksandra Trifunović.
Emotivnu težinu povratka sa ovih prostora dodatno je pojasnila rečima koje pogađaju u samu suštinu pokloništva.
„Pa eto, reći ću ovako – pre jedno desetak godina, suprug mi je u šali zabranio da pričam sa ljudima neposredno nakon povratka iz Metohije, jer svaki put kada bih odmah po povratku pričala sa ljudima, ja bih ih rasplakala. I onda mi kaže: ‘Dobro, Aleksandra, pa ne moraš toliko srčano da pričaš, vidiš da se svi raspadnu.’ Ali da vam kažem – neka se i raspadnu. Jer bez stradanja i bez našeg, da kažem, raspadanja – i kroz suze, i kroz takve emocije – nema ni sastavljanja, nema ni vaskrsenja, nema ni budućnosti“, zaključila je ona.
Osećanja nisu skrivale ni Đina Vesić i Dragica Čačić, koje Kosovo doživljavaju kao neraskidivi deo svog bića.
„Prezahvalni smo Gospodu što nas je udostojio danas da budemo sa našim dragim Jovanom i sa našom dragom Majom i budući da naš Jovan i ‘Srbija za mlade’ vode nas, sve ljude, na Kosovo i Metohiju već godinama i slava dragom Bogu na tome, emocije su beskrajno velike. Život se deli na pre i posle Kosova i Metohije“, poručila je Đina Vesić.
„Dužni smo da narodu koji je ostao na Kosovu i Metohiji dajemo do znanja da smo uz njih, da je ovo naše i da sačuvamo to što su naši svetitelji i kraljevi i carevi ovde gradili i ostavljali za nas“ – rekla je Dragica Čačić, koja je već dvadeseti put na Kosovu.
Međunarodna podrška: Više od turizma – humanost i divljenje svetskoj baštini
Na svadbi je bilo i gostiju iz inostranstva koji su svojim prisustvom potvrdili da lepota i značaj srpskih svetinja prevazilaze lokalne granice. Posebnu pažnju privukao je Rob Dejvidson iz Londona, profesor turizma rođen u Škotskoj. On rad Jovana i njegove organizacije ne posmatra samo kao turistički uspeh, već kao plemenit poduhvat koji spaja istoriju i humanost.
„Ovo mi je drugi put na Kosovu i smatram da je to veoma zanimljivo mesto. Posebno me zanima situacija srpskog naroda na Kosovu, u enklavama, i jedan od razloga zašto zaista podržavam rad Jovana i njegove organizacije ‘Serbia for Youth’ jeste to kako oni dovode grupe iz Srbije ovde, na Kosovo i Metohiju. To jeste turizam, ali je i mnogo više od turizma. To je na neki način i humanitarni rad, jer znam da kada dovode grupe na Kosovo i Metohiju, posećuju te enklave i donose odeću, igračke i podršku Srbima koji tamo žive, ponekad u veoma teškim uslovima. Zato zaista podržavam ono što rade i iskreno se nadam da će se situacija poboljšati za sve, jer svi zaslužuju bolji život. Hvala vam puno“, rekao je profesor Dejvidson.
Govoreći o vizantijskoj i srpskoj baštini, Dejvidson nije skrivao fascinaciju manastirima koje je obišao, poput Visokih Dečana, Gračanice i Pećke Patrijaršije, ističući njihovu univerzalnu vrednost.
„Oni su neverovatni, nema druge reči za to. To je nešto zaista jedinstveno. Mnogo putujem širom sveta i uvek posećujem crkve, katedrale i slična mesta, ali nigde nisam video nešto poput ovoga, posebno u Dečanima. Ikone su takve da biste mogli provesti mnogo, mnogo vremena posmatrajući ih i tumačeći njihova značenja. One su važne za Metohiju, Kosovo, Srbiju, ali i za ceo svet. Veoma mi je drago što su zaštićeni pod UNESCO-om, jer treba da ih posećuju ljudi iz celog sveta kako bi razumeli kulturu, istoriju i religiju ovog dela sveta“, istakao je profesor iz Londona.
Uz profesora Dejvidsona, svoja osećanja podelio je i Brazilac Tijago Fereira, dugogodišnji Jovanov prijatelj, koji je u Prizren došao sa suprugom i trogodišnjom ćerkom, želeći da ličnim primerom razbije predrasude o strahu.
„Emocije su velike i glavna reakcija kod naših komšija iz Beograda i Novog Sada, kada smo rekli da dolazimo u Prizren na venčanje, većina je govorila zar se ne plašite, tamo je opasno, kako ćete odvesti dete, imamo ćerku tri godine. Ja kažem: Ljudi, vi niste bili tamo i definitivno niste upoznali ljude sa Kosmeta i zato bih voleo da svako od vas poseti Kosovo i Metohiju, da posetite te ljude, da osetite tu energiju i vraćaćete se stalno posle toga. Presrećni smo, ne zna se koji je dan lepši, lepa su mesta, lepa je istorija, i opet imamo osećaj da čuvamo srpstvo na ovim prostorima, a svako ko nije bio neka dođe da poseti Kosovo i Metohiju i domaćine ovde i oduševiće se“, kazao je Tijago Fereira.
View this post on Instagram
Mladenci su na kraju sumirali svoj put, naglašavajući da je ovo venčanje bilo jedini način da se zahvale zemlji koja ih je spojila.
„Venčanje je kruna svih vaših putovanja. Dve i po godine smo zajedno, upoznali smo se baš na putovanju koje ‘Srbija za mlade’ organizuje na Kosovu i Metohiji. Mi smo se venčali, budemo ovde i srca su nam puna. Presrećni smo i kada sam pitao Maju da to bude na Kosovu i Metohiji ona je na prvu pristala“, rekao je Jovan Dragić.
Maja je, zračeći radošću, zaključila misao koja je postala zajednički utisak svih prisutnih.
„Puno je srce i gostoprimstvo ljudi ovdje i svi gosti su oduševljeni. I imali smo goste koji su prvi put na Kosovu i Metohiji, neki od njih su došli sa strahom, ali svi bi da se vrate. Ja ću reći rečenicu koja je mnogima kliše, a meni nije, meni je istina. A to je da ko dođe na Kosovo i Metohiju, nikad se ne vrati isti“, zaključila je Maja Jovović.
Dok su se zvuci harmonike mešali sa šumom Bistrice, pesma svatova odjekivala je Prizrenom, noseći poruku da život i ljubav na Kosovu imaju snagu koja pobeđuje svako iskušenje.
