U pravnoj i analizi javne politike Zakona o državljanstvu iz 2026. godine, CASA navodi da, iako zakon donosi određena administrativna unapređenja i pojednostavljuje procedure za ponovno sticanje državljanstva, istovremeno uvodi rešenja koja mogu povećati pravnu nesigurnost za raseljena lica, pripadnike dijaspore i osobe rođene van Kosova.
„Iako razlika između sticanja i ponovnog sticanja državljanstva deluje formalno neutralno, praktični efekti zakona mogu stvoriti nejednake posledice za različite zajednice“, navodi se u analizi CASA-e.
Posebnu zabrinutost izaziva odredba prema kojoj osobe rođene van Kosova moraju da registruju državljanstvo pre navršene 18. godine života, uz ograničene izuzetke. Prema oceni organizacije, ova pravila bi mogla najviše da utiču na kosovske Srbe zbog raseljenja, oslanjanja na administrativne strukture Srbije i dugogodišnje institucionalne nesigurnosti.
„Analiza ukazuje da novi Zakon o državljanstvu, iako formalno neutralan, može proizvesti nesrazmerno negativne posledice po srpsku i druge nevećinske zajednice na Kosovu. Novi zakon uvodi strogo starosno ograničenje koje zahteva da deca rođena van Kosova registruju državljanstvo pre navršene 18. godine života, uz samo ograničene izuzetke u slučajevima apatridije. CASA naglašava da posebno zabrinjava činjenica da će stroža pravila za registraciju državljanstva lica rođenih van Kosova verovatno najviše pogoditi kosovske Srbe, usled raseljenja, oslanjanja na administrativne strukture Srbije, slabije uključenosti u kosovski sistem civilne registracije i dugogodišnje pravne i institucionalne nesigurnosti“, navodi se u saopštenju.
„Istovremeno, zakon značajno liberalizuje procedure za ponovno sticanje državljanstva za bivše kosovske državljane koji su se dobrovoljno odrekli državljanstva, uklanjajući prethodne uslove u vezi sa prebivalištem, jezikom, integracijom i finansijskim kriterijumima“, stoji u saopštenju.
„Iako razlika između sticanja i ponovnog sticanja državljanstva deluje formalno neutralno, praktični efekti zakona mogu stvoriti nejednake posledice za različite zajednice“, navodi se u saopštenju.
Dodatnu zabrinutost izazivaju odredbe koje omogućavaju naknadnu proveru zakonitosti registracije stalnog prebivališta, kao i široko definisani kriterijumi koji se odnose na pitanja nacionalne bezbednosti. U analizi se navodi i da su brojna važna pitanja ostavljena za regulisanje budućim podzakonskim aktima.
Novi zakon, prema oceni CASA-e, daje veću težinu registrima kao dokazu državljanstva i uvodi strožije uslove za dokazivanje porodičnih i ekonomskih veza sa Kosovom, što bi moglo posebno da oteža ostvarivanje prava raseljenim licima i građanima koji ne raspolažu kompletnom dokumentacijom.
Organizacija upozorava da bi takva rešenja mogla dovesti do pravne nesigurnosti, različitog tumačenja i primene zakona, kao i do indirektne diskriminacije pripadnika nevećinskih zajednica.
„Analiza posebno upozorava na pravnu nejasnoću i mogući normativni sukob između članova 6, 30 i 31 novog Zakona o državljanstvu. Dok član 6 uvodi restriktivne uslove za sticanje državljanstva po poreklu, uključujući ograničenja za decu rođenu pre nego što su njihovi roditelji formalno stekli državljanstvo ili status stalnog stanovnika, članovi 30 i 31 istovremeno priznaju prava bivšim stalnim stanovnicima Kosova i njihovim direktnim potomcima, a što se pre svega odnosi na članove srpske i drugih nevećinskih zajednica. Ovakva neusklađenost može dovesti do različitih administrativnih tumačenja, pravne nesigurnosti i nejednakog tretmana potomaka rođenih van Kosova“, stoji u saopštenju CASA-e.
„Zbog toga analiza preporučuje da kosovska vlada ili Ustavni sud pruže jasno i autoritativno tumačenje odnosa između ovih odredaba, kako bi se osiguralo da prelazne odredbe koje štite bivše stalne stanovnike i njihove potomke imaju prednost kao posebna pravila (lex specialis), i služila kao rezervna mogućnost u regulisanju civilnog statute za one koji ovo pravo ne mogu da ostvare na osnovu člana 6. Na taj način bi se osigurala inkluzivnost zakonodavnog okvira koji uređuje pitanje državljanstva i pristupa ličnim dokumentima, koja su preduslov pravima i uslugama na Kosovu“, navodi CASA.
„Preporučuje da zakon izričito potvrdi da potomci obuhvaćeni članovima 30 i 31 ne podležu restriktivnim ograničenjima iz člana 6 stav 7, uz obezbeđivanje inkluzivne i nediskriminatorne primene prema svim zajednicama, posebno nevećinskim zajednicama i raseljenim licima“, navodi se u saopštenju.
CASA je izrazila dodatnu zabrinutost zbog činjenice da će brojna važna pitanja biti uređena naknadno, kroz podzakonske akte i sekundarno zakonodavstvo. To se, između ostalog, odnosi na postupke provere stalnog prebivališta, standarde dokazivanja, kao i uslove za ostvarivanje prava na državljanstvo za bivše stalne stanovnike Kosova u skladu sa Uredbom UNMIK-a 2000/13.
U analizi se navodi i da novi zakon ne daje dovoljno značaja faktičkom, dugogodišnjem prebivalištu kao osnovu za rešavanje pitanja državljanstva i stalnog boravka. CASA smatra da takav pristup nije u potpunosti usklađen sa standardima koje je kroz svoju praksu uspostavio Evropski sud za ljudska prava, posebno kada je reč o zaštiti pravne sigurnosti i legitimnih očekivanja građana.
Analiza ukazuje da je zakon usvojen kroz relativno ubrzan zakonodavni postupak, bez vidljive šire javne rasprave i bez ciljanih konsultacija sa zajednicama na koje bi njegova primena mogla imati najznačajniji uticaj.
S obzirom na ustavnu osetljivost pitanja državljanstva na Kosovu, kao i njegov direktan uticaj na političko učešće, zastupljenost i uključivanje zajednica, CASA ocenjuje da je pre usvajanja zakona bilo neophodno sprovesti sveobuhvatnije konsultacije sa nevećinskim zajednicama, raseljenim licima, organizacijama dijaspore i civilnim sektorom.
Analiza iznosi sledeće preporuke:
• fleksibilnija pravila registracije za osobe rođene van Kosova;
• inkluzivno i jasno sekundarno zakonodavstvo;
• priznavanje faktičkog prebivališta kao relevantnog pravnog kriterijuma;
• članovi 30 i 31 imaju prednost nad restriktivnim uslovima iz člana 6 stav 7, radi obezbeđivanja pravne sigurnosti, jednakog tretmana i inkluzivne primene zakona prema srpskoj i drugim nevećinskim zajednicama, raseljenim licima i potomcima rođenim van Kosova;
• jače proceduralne zaštitne mehanizme protiv proizvoljnog preispitivanja statusa stalnog prebivališta;
• očuvanje fleksibilnih standarda dokazivanja;
• šire javne konsultacije;
• redovne procene uticaja na ljudska prava i jednakost tokom sprovođenja zakona.
„NVO CASA će nastaviti da prati sprovođenje Zakona o državljanstvu i Zakona o strancima, sa posebnom pažnjom na njihov uticaj na nevećinske zajednice i pravnu sigurnost na Kosovu“, zaključuje se u saopštenju NVO CASA-e.
