Pišu: Shqipron Xhema i Marko Zakić
Rodno zasnovani napadi, govor mržnje i digitalno nasilje predstavljaju jednu od najvećih prepreka za veće učešće žena u politici na Kosovu, upozoravaju političarke i aktivistkinje koje ističu da su uvrede i lični napadi često usmereni na njihov pol, a ne na politički rad i ideje.
Povod za novu raspravu o položaju žena u politici bila je uvreda koju je bivša ambasadorka i poslanica Vlora Čitaku doživela od poslanika Fatosa Gecija.
„Napunila si 100 godina a ostala si neudata. Loša ženo“, čulo se da je rekao Geci obraćajući se Čitaku.
Nakon oštrih reakcija javnosti, Geci se izvinio.
Predstavnice lokalnih samouprava i političkih stranaka navode da se žene, posebno u manjim sredinama, svakodnevno suočavaju sa predrasudama, govorom mržnje i napadima na društvenim mrežama.
„Kao devojka, često moraš da se dokazuješ dvostruko više da bi te shvatili ozbiljno. Još uvek postoje predrasude i ne postoji uvek jednaka podrška unutar političkih struktura“, izjavila je Drita Dibrani, odbornica Samoopredeljenja u Vučitrnu.
„Nažalost, oni nisu bili usmereni na moj rad ili ideje, već više na lične napade. To pokazuje da još uvek imamo put pred sobom ka zdravijoj javnoj debati. Nadam se da ćemo jednog dana umeti da razlikujemo privatni život od javnog“, rekla je Dibrani.
Slična iskustva ima i odbornica iz Kačanika Ardita Rahmani, koja upozorava da društveni pritisak i rodno zasnovane uvrede obeshrabruju mlade devojke da uđu u politiku.
„Krajnje je obeshrabrujuće, naročito za mlade devojke koje ulaze u politiku, jer je teško ostati ravnodušan na komentare koji se upućuju, a posebno kada se oni prema ženama iznose sa raznim tendencijama“, izjavila je Rahmani.
Na slične probleme ukazuje i odbornica Skupštine opštine Gračanica Snežana Jovanović, koja smatra da su žene često meta internet napada jer ih napadači doživljavaju kao ranjivije.
„Uopšteno postoji pritisak na žene u različitim oblicima, jer se žene ne posmatraju kao rivalke ili koleginice, već kao seksualni objekti. Zbog takvih situacija uvek postoji neki vid nasilja. Posebno nasilje doživljavaju uspešne žene; one su najčešće na meti, uglavnom od strane neuspešnih muškaraca, ali to nije uvek slučaj, jer određeni procenat nasilnika čine i žene koje stoje u senci uspešnijih žena“, kaže Snežana.
Istraživanje BIRN-a sprovedeno 2025. godine utvrdilo je da se u digitalnom prostoru prema ženama često upotrebljava dehumanizujući jezik.
Prema ocenama Mreže žena Kosova, tradicionalne norme i dalje politiku posmatraju kao prostor namenjen muškarcima, dok žene često dobijaju mesto na izbornim listama radi ispunjavanja zakonskih kvota, bez stvarne podrške za političko napredovanje.
Aktivistkinja Milena Zdravković upozorava da digitalno nasilje postaje sve prisutnije i da postoji opasnost njegove normalizacije.
„Žene u politici na Kosovu danas su formalno prisutnije nego ranije, međutim, digitalno nasilje je odraz stanja našeg društva, koje je još uvek u tranziciji ka demokratiji“, navodi Zdravković.
Ona dodaje da je govor mržnje često prisutan i u skupštinskim salama, pa zbog toga ni digitalni prostor ne može predstavljati bezbednije okruženje za žene koje su društveno ili politički aktivne.
„Digitalno nasilje, nažalost, pokušava da postane ‘normalizovano’, i to je možda najproblematičniji aspekt. Kada uvrede, pretnje i ponižavanje postanu svakodnevica, društvo počinje da ih doživljava kao deo javnog diskursa, a ne kao problem koji zahteva reakciju. Ne mislim da smo nužno zakazali, ali smo zakasnili sa reakcijom i postavljanjem jasnih granica, a to ne važi samo za digitalno nasilje“, kazala je Zdravković.
Iako Kosovo primenjuje rodne kvote od 30 odsto u političkom predstavljanju, žene su i dalje nedovoljno zastupljene na najvišim funkcijama. Od ukupno 38 opština, samo jednom rukovodi žena, dok u preostalih 37 lokalnih samouprava dominiraju muškarci, koji u izbornim kampanjama raspolažu većom podrškom političkih partija i finansijskim resursima.
