Zakon o nasleđivanju ženama i muškarcima daje jednaka nasledna prava, dok u praksi, tradicionalni običaji na Kosovu daju prednost muškom potomstvu, u odnosu na žensko, ukazuju građani koji su putem našeg portala odgovarali na onlajn pitanja Radio Goraždevca.
Većina građana koje je Radio Goraždevac kontaktirao kroz upitnik živi u uverenju da su tradicionalne norme još uvek ispred zakonskih kada je u pitanju nasledstvo, dok se manji broj njih delimično slaže sa tom konstatacijom.
Značajan broj žena koje smo intervjuisali smatra da su prava ženskih naslednika u ostavinskim postupcima u Kojima su učestvovali bila kršena. Sa druge strane ima I onih žena koje su izjavile da u postupcima u kojima su učestvovale pravo ženskih naslednika nije prekrršeno.
Ispitanici muškog pola smatraju, sa druge strane, da je razlog za mali procenat žena koje u vlasništvu poseduju nepokretnosti, to što su žene žrtve tradicionalnih normi i patrijahalnog društva u kome nemaju pravo na nasledstvo. Ovaj odgovor je dala čak polovina muškaraca kojima smo postavljali pitanja.
Žene su pasivne i nedovoljno se bore za ostvarivanje svojih prava, smatraju sagovornici Radio Goraždevca. Strah od borbe za svoja imovinska prava, jači je u većini slučajeva od zakona, zbog neželjenih posledica nasilja, odbacivanja od porodice, zajednice i sredine smatraju naši sagovornici.
Jedna od sagovornica koju smo kontaktirali nakon onlajn ankete (ime poznato redakciji) kaže da žene ne koriste svoje pravo na nasledstvo zbog ukorenjenih tradicionalnih okvira, predrasuda i patrijarhalnih vrednosti stanovništva. To je glavni uzrok zbog koga se krši zakon smatra naša sagovornica.
“Prvenstveno omogućiti ženama da se upoznaju sa zakonom, kao i na što više načina proširiti vidike po tom pitanju. Treba više upoznati žene o tome koja su njihova prava i šta ih sleduje da bi sa tim znanjem žene umele da raspolažu i da se bore za ono što ih sleduje zakonski”, smatra naša sagovornica.
Muškarci koji su odgovarali na pitanja Radio Goraždevca, njih gotovo 80%, smatra da se prava žena na nasleđe krše delimično, dok je oko 20% izjavilo da se prava žena na nalsedstvo krše u potpunosti.
Da su se ženski naslednici svojevoljno odriču svog naslednog dela u korist muškog naslednika tokom ostavinske rasprave saglasni su svi muškarci koji su odgovarali na naša pitanja.
Nadležne institucije ne raspolažu podacima
Slaba primena zakonskog okvira u oblasti rodne ravnopravnosti i rodni stereotipi koji su ukorenjeni u kosovskom društvu produbljuje rodnu nejednakost u gotovo svim oblastima. Ovaj problem se reflektuje i na implementaciju Zakona u nasleđivanju, zbog čega smo odgovore na neka pitanja potražili i u Agenciji za rodnu ravnopravnost. Međutim, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.
U Katastarskoj službi kažu da je upis imovine na oba bračna para u stalnom porastu i poručuju da su oslobođeni od plaćanja takse, svi oni koji to žele da urade.
„Od 2016 godine prebacivanje imovine na bračni par je u stalnom rastu, možda i zbog uredbe koja je usvojena te godine, da kada se imovina prebacuje na bračni par i onda se ne plaćaju katastarkse takse“ kazao je za Radio Goraždevac Mustafa Nilja, direktor Katastra u Peći.
Nilja dodaje da u katastru nemaju podatke o procentu vlasništva imovine koja je u posedu muškaraca i žena, ali dodaje da se po tom pitanju ništa drastično ne menja.
„Isto je kao i ranije, nije u porastu, ne možemo da kažemo i da podelimo muškarce i žene kao vlasnike. Mi nemamo tačne zvanične podatke u procentima koliko je žena u vlasništvu neke imovine u odnosu na muškarce“, kaže Nilja za Radio Goraždevac.
Za sada ostaje nepoznato i koliko žena ostvaruje svoja prava u ostavinskim postupcima na sudu jer prema rečima Tringe Žuti, sud nije u mogućnosti da vodi takvu statistiku.
„Osnovni sud u Peći nema statističke podatke o tome koliko je žena ostvarilo pravo na imovinu ili koliko se postupaka vodi za imovinu. Zbog nedostatka osoblja mi ne možemo da se bavimo time i da imamo takve podatke. Veliki broj predmeta je u našem sudu i trenutno nemamo takve podatke, trebalo bi nam dva do tri meseca da u arhivi pogledamo tako nešto, kako bi smo imali podatke“, kazala je Tringa Žuti iz Osonovnog suda u Peći, zadužena za saradnju sa medijima.
Značajna razlika između muškaraca i žena u pogledu vlasništva nad imovinom
Na osnovu rezultata koje je Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) dobio radeći na istraživanju koje nosi naziv „Ženska imovina i stavovi prema ženskom naslednom pravu”, primećeno je da i dalje postoji značajna razlika između muškaraca i žena u pogledu postojanja imovine koja je u njihovom sopstvenom vlasništvu, odnosno muškarci su ti koji su najčešće vlasnici kako pokretne tako i nepokretne imovine.
“Kada govorimo o položaju žena u naslednom pravu, norme koje su predviđene kulturom se poštuju mnogo više nego Ustavom i Zakonima zagarantovana prava. To je upravo razlog zašto se žene odriču svog dela imovine u korist muških članova porodice, to se zapravo prećutno i očekuje od njih. Žene i dalje strahuju da će biti odbačene i osuđene od strane okoline, te je ovakvo njihovo pasivno ponašanja kada govorimo o ovoj temi u skladu sa tradicionalnim očekivanjima našeg društva. Položaj žena u naslednom pravu jedan je od najboljih pokazatelja da rodna ravnopravnost nije ostvarena u onom obimu u kojem je bilo očekivano”, kaže Ines Aljović Mihajlović iz NVO ACDC.
Promene po pitanju prava žena na nalsedstvo nisu nemoguće, ali je njihova realizacija dugotrajan proces jer ovakvi stavovi društva imaju duboke kulturološke korene koje je jako teško saseći. Da bismo došli do konačnih pomaka, uporno i naporno moramo raditi na modifikaciji I transformaciji društva i strogih patrijarhalnih stavova, predrasuda i barijera, smatraju u Centru za zastupanje demokratske kulture.
“Zato je jako važno raditi na podizanju svesti o imovinskim pravima žena, neophodno je raditi na edukaciji ne samo žena, već čitavog društva, kako bismo bili u stanju da prepoznamo i rešimo probleme ove vrste”, kaže Ines Aljović Mihajlović.
Na Kosovu postoji nekoliko zakona i administrativnih mera koje na isprepleten način regulišu imovinska prava, kao što su: Zakon o porodici, Zakon o nasleđivanju, Administrativno uputstvo o posebnim merama za registraciju zajedničke nepokretne imovine na ime dva supružnika i nacionalna strategija za imovinska prava. Ipak, da bi se svi ovi zakoni poštovali, potrebno je raditi na njihovoj promociji sa jedne i podizanju svesti građana sa druge strane.
