Odgovarajući na pitanje dramaturga Jetona Neziraja o najvećim unutrašnjim opasnostima, Suroi je istakao da je prvi problem nerešeni sukob sa Srbijom, koji se, kako je ocenio, prenosi na nove generacije.
„Prva opasnost je što naše društvo nije zatvorilo sukob. Ne zato što postoji direktna fizička pretnja, već zato što je sukob postao deo našeg kolektivnog narativa i prenosi se na mlade generacije. Ne dugujemo mladima da žive sa Srbijom kao svakodnevnom temom“.
Kao drugi rizik naveo je nedostatak spremnosti Kosova da uđe u novo tehnološko doba, u kojem će, kako je naglasio, veštačka inteligencija i digitalne transformacije biti presudne.
„Kosovo je država nastala kao mentalni projekat, ali ne znam šta treba da se uradi da bi naša omladina mogla da se suoči sa tehnološkom transformacijom a da ne izgubi svoj identitet i kulturu“, izjavio je.
Suroi je izrazio zabrinutost zbog stanja u obrazovanju i informisanju, navodeći da je teško graditi održivu budućnost u društvu gde 80 odsto učenika ne razume ono što pročita, gde nedostaju novine i autoriteti, a informacije dolaze nefiltrirane preko društvenih mreža.
„Kada svako može da ospori stručnjaka, kada nema pouzdanih izvora, i kada status na Fejsbuku zamenjuje knjigu ili novine, tada rizikujemo da uđemo u eru veštačke inteligencije kao društvo bez kompasa,“ zaključio je Suroi.
U istoj emisiji, dramaturg Jeton Neziraj je govorio o tri ključna izazova sa kojima se, prema njegovom mišljenju, suočava kosovsko društvo danas.
Prvi izazov odnosi se na odnos prema religiji, tačnije na rastući sentiment verskog fundamentalizma i politički pogrešno tumačenje vere.
„Ne bi trebalo da religiju posmatramo kao nešto spoljašnje, već kao deo našeg društva“, poručio je Neziraj, naglašavajući potrebu za otvorenim i iskrenim dijalogom sa verskim zajednicama, bez njihove demonizacije.
Kao drugi izazov naveo je, kao i Suroi, nerešene političke odnose sa Srbijom, koji, prema njegovoj oceni, i dalje blokiraju razvoj Kosova.
„Veliki deo energije države bio je fokusiran na dijalog sa Srbijom i nedovršeno pitanje rata“, rekao je Neziraj, dodajući da se mnogi unutrašnji problemi pravdaju upravo tim odnosima.
Treći izazov, koji je ocenio kao najkompleksniji, odnosi se na „haos vrednosti“ koji zahvata umetnost, medije, ali i javni život uopšte.
„Danas je teško razlikovati kredibilan portal od portala otvorenog u nekom ćošku sobe. Ista konfuzija vrednosti važi i za pozorište i njegov odnos sa publikom“, istakao je dramaturg.
Neziraj je zaključio da takva društvena dezorijentacija otežava planiranje budućnosti, posebno u oblasti kulture i umetnosti.
