Tokom 2025. godine NUNS je zabeležio ukupno 371 slučaj ugrožavanja bezbednosti novinara, što je više nego duplo u odnosu na 168 slučajeva u 2024. godini. Među njima je bilo 113 fizičkih napada i 165 pretnji.
Srbija na vrhu Evrope po riziku za novinare
Paralelno, navode, međunarodne platforme beleže isti trend:
„Mapping Media Freedom registruje 203 slučaja, čime je Srbija na vrhu Evrope po nivou rizika za novinare, dok na Platformi Saveta Evrope slučajevi iz Srbije čine 15,9% svih prijavljenih iz 46 država članica“.
„Ovi brojevi nisu puka statistika, oni su mapa društva u kome se kritičko izveštavanje sve češće tretira kao neprijateljski čin“, ističe NUNS.
Kampanje delegitimizacije sa vrha vlasti
Takvu atomsferu, navode dalje sumirajući sada već isteklu godinu, dodatno su zagrevali verbalni napadi i kampanje delegitimizacije koje su dolazile sa vrha vlasti i od najvidljivijih predstavnika vladajuće većine.
„Monitoring Fondacije Slavko Ćuruvija pokazuje da broj agresivnih izjava protiv novinara i medija od avgusta nije padao ispod 137 mesečno. U takvom okruženju, novinari se javno nazivaju ‘izdajnicima’, ‘stranim plaćenicima’, pa čak i ‘teroristima’, čime se njihova profesionalna uloga kriminalizuje, a nasilje prema njima normalizuje“.
U 2025. godini posebno su se, navodi NUNS, isticali funkcioneri i nosioci javnih funkcija koji su učestvovali u ovakvim napadima i to: Nebojša Bakarec, Boris Bratina, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Vladimir Đukanović.
„Kada se kritički mediji tretiraju kao meta, a ne kao korektiv, posledice se ne završavaju na naslovnim stranama – one se preliju na ulicu, u redakcije i na društvene mreže“.
Policija izvor rizika
Jedan od najzabrinjavajućih pomaka tokom 2025. godine, prema oceni NUNS-a, jeste činjenica da je policija sve češće postajala izvor rizika, a ne zaštite za novinare.
Prema zvaničnim podacima tužilaštva, u 2024. godini evidentirana su 64 slučaja ugrožavanja bezbednosti novinara, pri čemu policija u 34 slučaja nije postupila po nalozima tužilaštva.
U 2025. godini (do kraja novembra) tužilaštvo je zabeležilo 117 slučajeva, a policija u 50 slučajeva nije postupila po nalogu, što predstavlja najviši broj od 2016. godine, otkako se ova evidencija vodi.
Podaci NUNS-a dodatno pokazuju da je u periodu od marta do decembra zabeleženo 77 slučajeva u kojima je policija pasivno posmatrala napade ili je aktivno koristila silu protiv jasno identifikovanih novinara.
„To je opasna promena paradigme: od ‘nečinjenja’ ka ‘činjenju’ na štetu novinara“, ocenjuje NUNS.
Egzistencijalni i radni pritisci na novinare
Pritisci, piše dalje NUNS, nisu samo fizički i verbalni; oni su i radni, pravni i egzistencijalni.
Medijski sektor, ističu, ostaje obeležen nesigurnim oblicima angažovanja, ograničenim radnim pravima i ranjivošću onih koji rade van formalnog zaposlenja.
„Tokom 2025. prijavljeno je najmanje 20 slučajeva otkaza ili disciplinskih mera protiv novinara koji su odbili političku zloupotrebu redakcija, naročito u medijima u vlasništvu Telekoma i na javnim servisima. Istovremeno, gašenje Al Jazeere Balkans i rizik od gašenja Radija Slobodna Evropa i drugih nezavisnih medija usled povlačenja donatora dodatno su suzili već krhko medijsko tržište“.
Kao sistemski mehanizam pritiska ostaju i SLAPP tužbe, navodi NUNS, koji je zabeležio pet novih slučajeva, dok se pojavio i novi, sofisticiran rizik: spyware, potvrđeno je jedno kompromitovanje telefona novinara i najmanje tri neuspešna pokušaja.
REM bez legitimiteta i institucionalni vakuum
Strukturne slabosti države u zaštiti medijskog pluralizma tokom 2025. godine ostale su duboke, navodi se u retrospektivi.
Pored zabrinutosti zbog mogućeg uplitanja vlasti u odnose između Telekoma Srbija i vlasnika United Media, godinu je obeležio i produženi institucionalni vakuum u Regulatornom telu za elektronske medije (REM).
„REM je više od godinu dana bio nepotpun, čime je faktički bio onemogućen da obavlja zakonsku ulogu u zaštiti pluralizma. Proces izbora Saveta REM-a pratili su brojni sporni momenti: poništavanje ranijeg konkursa, netransparentan postupak, izbor osam od devet članova 12. novembra, neuspeh da se izabere predstavnik nacionalne manjine, kao i ostavke četvoro izabranih kredibilnih članova 19. decembra, uz obrazloženje da je proces obesmišljen“.
To je dovelo do pokretanja novog postupka za izbor četiri člana krajem decembra. REM bez legitimiteta i kapaciteta, ocenjuje NUNS, znači REM bez stvarne moći da zaštiti građane od zloupotrebe medija i političke propagande.
Medijski zakoni: forma bez suštine
Ni zakonodavne promene nisu donele stabilizaciju, napominju.
Izmene tri ključna medijska zakona – Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima – tokom 2025. godine sprovedene su ubrzano, uz kratke rokove i bez transparentnosti, bez javne rasprave o poslednjim verzijama nacrta.
Iako su pojedine odredbe ZJIM-a (članovi 84 i 85) korigovane nakon intervencija struke, ostali su ključni problemi: neuređene javne nabavke medijskih usluga, povratak države u vlasništvo medija i član 39a, koji uvodi obaveze za medije u državnom vlasništvu bez nezavisnog nadzora i sankcija.
U Zakonu o elektronskim medijima ponovo je propuštena prilika da se uredi izborna i funkcionerska kampanja, dok politički marketing ostaje van regulatornog okvira.
Krajem novembra Ministarstvo je otvorilo novi krug izmena zakona i izradu Medijske strategije 2026–2030, uz uključivanje brojnih GONGO aktera i marginalizaciju ključnih nezavisnih udruženja i sindikata. NUNS je 27. novembra formalno odbio učešće u takvom procesu, podseća se u tekstu.
Projektno sufinansiranje kao instrument političkog uticaja
Posebno poglavlje 2025. godine predstavlja projektno sufinansiranje medijskih sadržaja – oblast u kojoj se javni novac, prema oceni NUNS-a, pretvara u instrument političkog uticaja.
Tokom godine planirano je 1.621.825.500 dinara, a raspodeljeno 1.474.707.276 dinara. Prvi ciklus primene Jedinstvenog informacionog sistema (JIS) pratile su ozbiljne slabosti: tehnički kvarovi, nepreglednost sistema, nemogućnost ispravki bez administratora, kašnjenja u objavi rang-lista i rizik od netransparentnih izmena i antidatiranja.
Izrada JIS-a plaćena je 83.849.040 dinara sa PDV-om (oko 715.000 evra), ali su suštinski problemi – politička raspodela sredstava i podrška medijima koji krše Kodeks – ostali vidljivi.
Rekordan iznos po projektu dodeljen je u Novom Pazaru: 30.800.000 dinara za RTV Novi Pazar, dok su na drugom kraju zabeležene simbolične dodele od 20.000 dinara (Golubac i Nova Crnja).
Među „rekorderima“ po učešću u komisijama izdvajaju se PROUNS i DNV, kao i pojedinci angažovani u desetinama komisija, što dodatno podstiče sumnje u koncentraciju uticaja i zatvoren krug odlučivanja.
Međunarodni izveštaji: potvrda unutrašnje realnosti
Slika Srbije u međunarodnim izveštajima u potpunosti prati ovu unutrašnju realnost. Na Indeksu slobode medija Reportera bez granica (RSF) za 2025. godinu Srbija se nalazi na 96. mestu od 180 zemalja. Freedom House je ocenjuje kao delimično slobodnu (56/100), dok je Srbija po prvi put, otkako se meri ovaj domen, i u oblasti internet sloboda svrstana među delimično slobodne zemlje (67/100).
„Evropska unija je u godišnjem izveštaju o napretku Srbije po prvi put u oblasti slobode izražavanja konstatovala nazadovanje, što predstavlja jasan signal da se kriza više ne može relativizovati kao unutrašnje pitanje ili prolazni politički talas“.
Sloboda medija se troši
Zato je 2025. godina ostavila jasnu poruku: bez stvarnih institucija, odgovornosti i transparentnih pravila, sloboda medija se ne održava – ona se troši. A kada se potroši, cena nije samo profesionalna, već i demokratska.
NUNS će i u narednom periodu nastaviti da dokumentuje napade i pritiske, pruža pravnu i psihosocijalnu podršku novinarima, insistira na odgovornosti institucija i brani pravo građana da budu informisani istinito, slobodno i bez straha.
