Pišu: Luljeta Beselica i Marko Zakić
Kao rezultat ove masovne manipulacije, zdravstvene ustanove i stručnjaci upozoravaju
na prve žrtve manipulacija.
„Pogrešo informianje ili dezinformisanje predstavljaju dva problematična pitanja u
oblasti zdravstva, kao i u drugim oblastima. Kao fenomen, posebno se proširio putem
društvenih mreža i različitih pojedinaca koji promovišu teorije zavere i netačne
informacije, kojima se pokušava narušiti ono što je postignuto u oblasti javnog zdravlja“,
navode iz Instituta za javno zdravlje na Kosovu.
Fenomen prevare sa lekovima zahvatio je sve slojeve društva, a zajedno s njima i sve
zajednice.
Jelena Pavlović iz Gračanice završila je srednju medicinsku školu i radi u svojoj struci u
privatnoj ordinaciji. Kaže da se susretala sa pacijentima koji su se samolečili, a potom
su tražili pomoć lekara.
„Videla sam pacijente koji su ozbiljno narušili svoje zdravlje, jer su verovali glasinama ili
savetima sa interneta. Uvek govorim svojim prijateljima i porodici da se za svaki
zdravstveni problem najpre obrate lekaru. Čula sam i za slučajeve kada je pogrešno
lečenje, bez konsultacije sa lekarom, dovelo do tragedije“, priseća se Pavlović.
U apotekama u Gračanici, prodavci i farmaceuti potvrđuju da su se susretali sa
građanima koji traže lekove bez recepta lekara, pozivajući se na preporuke koje su
pronašli na internetu.
„Zbog ovih informacija, neki pacijenti pokušavaju da se leče sami ili da menjaju terapiju
bez konsultacije sa nama ili lekarima. Takvo ponašanje može dovesti do ozbiljnih
posledica. Ove situacije nam otežavaju svakodnevni rad. Veoma je važno da se građani
informišu kod lekara i farmaceuta i da budu oprezni u vezi sa informacijama na
internetu“, kaže farmaceutkinja Suzana.
Zašto se nalazimo u ovoj situaciji?
Tokom pandemije COVID-19, prodaja proizvoda putem interneta je naglo porasla. Uz tu
prodaju, razvila se i industrija prodaje lažnih medicinskih proizvoda putem interneta.
1. Th., stanovnik Gračanice, naručio je proizvod za uklanjanje gljivica na noktima i
još jedan proizvod za uklanjanje bradavica.
Za oba proizvoda kaže, da je bio ubeđen da ih naruči nakon što su mu menadžeri
stranice garantovali da će rezultate videti u roku od 7 dana, a pored toga, prema
njihovim rečima, kreme nisu imale neželjene efekate.
„Moj prvi zahtev bio je da izlečim gljivice na noktima, jer već godinama imam taj
problem. Onda sam video velike reklame i komentare mnogih ljudi, što me je ubedilo da
treba da kupim ovaj proizvod po ceni od 21 evra. Na osnovu mojih pitanja, dali su
mnogo garancija da će doći do potpunog izlečenja u roku od 7 do 20 dana. Moje pitanje
je bilo da li ima neželjenih efekata, a oni su bili veoma sigurni da nema takvih efekata. U
šali sam pomislio da bi možda mogla biti obična voda“. – kaže S. Th.
Prema Nacionalnom institutu za javno zdravlje Kosova, žrtve internet prevara pripadaju
svim zajednicama, ali su najveće posledice primećene među marginalizovanim
zajednicama, Romima, Aškalima i Egipćanima. U analizama instituta, građani ovih
zajednica su posebno izloženi dezinformacijama protiv vakcinacije.
„Određene grupe su osetljivije na uticaj dezinformacija, posebno romska, aškalijska i
egipatska zajednica, zbog svojih demografskih, obrazovnih i kulturnih specifičnosti.
Takođe, osetljive su i određene kategorije poput roditelja dece, koji imaju veću potrebu
za informacijama i objašnjenjima u vezi sa vakcinacijom“, navodi se u odgovoru NIJZK-
a.
NIJZK navodi da su od pandemije COVID-19, u oblasti javnog zdravlja dominirale
dezinformacije koje su se prvenstveno odnosile na vakcinaciju protiv COVID-19, a
potom i na vakcinaciju protiv morbila (malih boginja).
Gde se građani informišu o zdravlju?
Penzionerka iz Gračanice, Slavica Mitić, kaže da se uglavnom informiše putem
televizije, ali da se na internetu susretala sa mnogo lažnih informacija.
„Bilo je mnogo informacija koje su odmah delovale sumnjivo, ali na internetu ima i
podataka koji deluju pouzdano. Veoma je teško razlikovati lažne informacije od tačnih,
posebno kada je reč o vašem zdravlju. Ponekad zamolim decu i unuke da mi objasne“, –
izjavila je penzionerka Slavica Mitić.
Slavica ističe da na internetu ima mnogo lažnih informacija, a većina njih se sastoji od
takozvanih „tradicionalnih lekova“, prirodnih preparata i saveta takozvanih stručnjaka.
„Na društvenim mrežama nailazim na brojne savete o zdravoj ishrani, načinu upotrebe
prirodnih lekova, dok su u ponudi i sumnjivi preparati i lekovi, koji se predstavljaju kao
prirodni, ali sam čula da imaju hemijski sastav i da su uvezeni“, dodaje Slavica.
Radnik jednog lokalnog marketa u Lapljem Selu, u blizini Gračanice, koji nije želeo da
bude identifikovan, kaže da se lažne zdravstvene vesti brzo šire, jer su ljudi skloniji da
veruju kada je u pitanju njihovo zdravlje.
„Nikada nisam bio prevaren, ali ponekad je bilo veoma teško razlikovati lažnu
informaciju od istinite. Sada, u vreme veštačke inteligencije, na internetu možete da se
predstavite kao lekar ili farmaceut i lako možete nekoga da prevarite. Radi se o video-
snimcima koji deluju veoma ubedljivo“, – dodaje on.
Na pitanje “Kako se može pomoći građanima da razlikuju tačne od netačnih
informacija?“, odgovara: „Uvek treba proveravati više izvora informacija. Ne treba odmah verovati svemu. Posebno ne treba verovati nečemu što deluje previše lako ili
previše jeftino, ili što obećava rezultate nakon samo nekoliko dana korišćenja, tako se
može prepoznati prevara“, smatra on.
Farmaceuti se sve češće susreću sa pacijentima koji koriste takozvane „prirodne
lekove“, za koje se tvrdi da leče različite bolesti, dok se lekovi koje propisuju lekari
smatraju štetnim jer su „hemijskog porekla“.
Farmaceutkinja Suzana poručuje da je edukacija ključ u borbi protiv širenja
dezinformacija.
“Provera informacija i konsultacija sa stručnim osobama najbolji su način da se zaštiti
zdravlje i spreče moguće posledice“, -dodaje ona.
