Pišu: Šćipron Džema i Dragana Mihajlović
Govor mržnje i negativni komentari obeshrabruju žene da učestvuju, dok patrijarhalne
partije i dalje šalju muškarce kao predstavnike u izborne debate.
„Vidimo da politički subjekti na debate uglavnom šalju muškarce da učestvuju u takvim
diskusijama. Nije stvar samo u temama koje se biraju, jer smo videli da su žene veoma
uspešne kada govore i o širokom spektru tema“, – izjavljuje Rezarta Krasnići iz D4D.
Brikenda Rexhepi, glavna urednica televizije KTV, izjavila je da tokom kampanja,
učesnike tematskih debata obično određuju same političke partije.
„Ako imamo dve opcije da u studiju imamo stručnjaka određene oblasti, političkog ili
institucionalnog predstavnika, predstavnika civilnog društva, jednu ženu i jednog
muškarca, na KTV-u, uvek prvo upućujemo poziv ženi“,- navodi Redžepi.
Patrijarhalni mentalitet je društveni sindrom prisutan u svim etničkim zajednicama na
Kosovu.
Tijana Grujić iz NVO CASA ističe da žene često nisu prisutne u medijskom prostoru
kada je reč o ozbiljnim društvenim i političkim temama. Prema njenim rečima, žene su
češće zastupljene u medijima kada su u pitanju teme iz kulture, tradicionalnih zanata i
sličnih oblasti.
„I to je takođe važno i vredno, ali žene imaju mnogo toga da kažu i o drugim temama,
posebno o onima od kojih zavisi naš svakodnevni život, ali i budućnost“. -navela je
Grujić.
Ivana Vanovac dodaje da je, kada je reč o političkim debatama, već decenijama
prisutan trend muške dominacije kako na pozicijama vlasti, tako i u javnom diskursu.
Ipak, ona primećuje da se situacija poboljšava i da su žene sve više zastupljene u
političkom životu i debatama.
Međutim, prema njenim rečima, stanje u medijima ima veoma veliki uticaj na
zastupljenost u debatama. Nedostatak osoblja, preopterećenost redakcija i loša
finansijska situacija doveli su do toga da ima malo debata, a kada se one organizuju,
zastupljenost zavisi od strane koju žena predstavlja u debati.
“Ako je reč o političkim debatama, to zavisi od političkog subjekta. Ako žena dolazi iz
partije u kojoj se neguje sloboda mišljenja i članovima se daje pravo da se javno istupe
bez straha, onda će i ona biti opuštenija i sigurnija. Ako postoji strah da nadređeni neće
biti zadovoljni, da nešto ne sme da se kaže, da se ne zna šta je dozvoljeno a šta nije,
onda se primećuje nervoza, nesigurnost i strah. Međutim, isto se osećaju i njihove
muške kolege. Dakle, pol nema veze s tim“, istakla je Vanovac.
Nepodudarnost između kvote i javnih nastupa
U javnim nastupima žene zauzimaju manje od 30% prostora, dok podaci iz izbornih
rezultata pokazuju da u biračkom telu žene uspevaju da ostvare učešće iznad utvrđene
rodne kvote. Na poslednjim izborima oko 34% sastava Skupštine činile su žene.
„Pre svega, od samih žena – kroz rad na sebi, razvijanje veština i kapaciteta, kao i
spremnost da se aktivnije uključe u rad za dobrobit zajednice, ne samo u okviru
porodice, što podrazumeva i zahtev za učešćem u javnim debatama. Ako želimo da nas
čuju i poštuju, moramo imati šta da kažemo“, navodi Rezarta Krasnići iz D4D.
Međutim, iz ugla medijskih profesionalaca, razlozi za ćutanje žena u medijima leže i u
novinarsko-profesionalnim faktorima. Prema njima, u zavisnosti od okruženja, razvija se
i sam tok debate.
Glavna urednica KTV-a, Brikenda Rexhepi, kaže da mediji treba da pruže mogućnosti
za profesionalne, sadržajne i etičke debate. Rexhepi smatra da je to neophodno ne
samo za učesnike u debatama, već i za publiku koja prati te debate.
„Na ovaj način osnažuju se i žene i muškarci koji imaju potencijal da doprinesu u
određenim temama, a koji to ne čine iz istih razloga“.- smatra Redžepi.
Rezarta Krasnići iz D4D ima i nekoliko preporuka za političke partije i medije kako bi se
povećala zastupljenost žena u političkim debatama.
Ona smatra da politički subjekti treba da obezbede ravnopravnu raspodelu na izbornim
listama, da daju jednaki prostor ženama u diskusijama i debatama, kao i da budu uz
žene kandidatkinje u svakom delu kampanje i da ih podstaknu da se bave politikom.
„I upotreba govora mržnje na društvenim mrežama i drugim onlajn medijima udaljava
žene od politike, jer to doživljavaju kao još veći izazov za angažovanje nego ranije. Sa
strane medija, to znači obezbeđivanje jednakog medijskog prostora za muškarce i žene.
Ako imate osam panelista i pozvali ste sve političke subjekte, insistirajte da svaki
subjekt pošalje i jednu ženu uz muškarca koga šaljete na diskusije“.- izjavila je Krasnići.
Aktivistkinja Grujić takođe ističe činjenicu da društvo još uvek nije emancipovano do
normalnog nivoa tolerisanja ženskih diskusija.
