Pišu: Arton Hamiti i Dragana Mihajlović
Izveštaj koji je izradila organizacija D+ i koji govori o percepcijama korisnika sudova pokazivao je da većina ispitanika u Mitrovici, Peći, Uroševcu, Gnjilanu i Đakovici pozitivno ocenjuje vreme potrebno za razmatranje predmeta, dok je situacija problematičnija u Prištini i Prizrenu, gde građani izražavaju nezadovoljstvo zbog trajanja sudskih postupaka.
Razlika između percepcije građana i korisnika sudova objašnjava se nedostatkom informacija i dezinformacijama o sistemu.
Bivši predsedavajući Sudskog saveta Kosova, Albert Zogaj, ocenjuje da je fenomen dezinformacija u pravosudnom sistemu prisutan već godinama i povezan je sa velikim interesovanjem građana za sudska pitanja.
„Smatram da je fenomen dezinformacija u pravosudnom sistemu Kosova veoma rasprostranjen, ne samo u poslednje vreme već dugi niz godina. Smatram da se ovaj fenomen pojavio iz nekoliko razloga“- kaže Zogaj.
Prema njegovim rečima, interesovanje građana za pravosuđe povezano je i sa iskustvima koja su mnogi imali sa sudskim sistemom nakon rata.
„Teme iz pravosudnog sistema bile su u fokusu građana jer su se mnogi građani Kosova, od posleratnog perioda do danas, suočavali sa različitim sudskim postupcima, poput imovinskih pitanja, pitanja vezanih za državnu upravu, radne sporove itd. Pošto je pravosudni sistem bio preopterećen, svaki građanin se interesovao zbog kašnjenja i u tom slučaju su informacije o pravosudnom sistemu dobijali preko medija, štampanih medija, ne isključujući ni društvene mreže“- objašnjava on.
Zogaj, koji je predsedavao Sudskim savetom Kosova od 2021. do sredine 2026. godine, ocenjuje da je jedan od glavnih razloga širenja dezinformacija nedostatak profesionalizma u izveštavanju o temama iz pravosuđa.
„Razlozi zbog kojih se fenomen dezinformacija pojavio, pre svega se odnose na faktor nedostatka profesionalizma u izveštavanju o temama iz pravosuđa, nedostatka potpunih informacija o pitanjima o kojima se izveštava, u određenim slučajevima na nameru da se neka tema ili informacija predstavi na način koji podstiče radoznalost da se vest pogleda, pri čemu se namerno prikazuju netačne ili nepotpune informacije, kao i zbog naslova koji ne odgovaraju sadržaju vesti“- izjavljuje Zogaj.
Prema njegovim rečima, posledice dezinformacija ne zaustavljaju se samo na stvaranju negativne percepcije o institucijama, već mogu uticati i na način na koji građani pristupaju pravosuđu.”
„Dezinformacije utiču na proces učešća građana u sudskim postupcima, jer će u mnogim slučajevima usluge biti prejudicirane ili posmatrane sa nepoverenjem. U svakom slučaju kada se sudski procesi posmatraju sa predrasudama ili postoji nedostatak poverenja, na prirodan način se utiče na dinamiku sudskih slučajeva, zbog izražavanja nedostatka poverenja ili nezadovoljstva sudskim uslugama“- ističe on.
On dodaje da dezinformacije mogu stvoriti i uverenje da se prava ne mogu ostvariti na pravičan način preko institucija.
„Dezinformacije mogu uticati na obeshrabrivanje građana da traže sudsku zaštitu ili sudske usluge. Treba naglasiti da dezinformacije podstiču građane da traže različite načine kako bi uticali na sudske procese, jer se počinje verovati da se ostvarivanje prava kroz pravosudni sistem može postići samo obezbeđivanjem načina uticaja na pravosudni sistem “- ocenjuje Zogaj.
Sličan pristup u vezi sa uticajem dezinformacija na javnu percepciju ima i advokat Arber Jashari. Prema njegovim rečima, lažne vesti, jednostrano izveštavanje i poluistinite informacije narušavaju poverenje građana u pravosudne institucije.
„Dezinformacije, koje uključuju lažne vesti, jednostrano i subjektivno izveštavanje, kao i poluistinite vesti, imaju značajan uticaj na poverenje javnosti u pravosudni sistem. Širenje ovakvih informacija stvara pogrešne percepcije, narušava kredibilitet institucija i utiče na formiranje javnog mnjenja o funkcionisanju pravosuđa“- kaže advokat Jashari.
Međutim, on ne smatra da su dezinformacije glavni faktor koji sprečava građane da se obraćaju sudovima.
„Ipak, uprkos ovom uticaju, ne smatram dezinformacije odlučujućom preprekom da građani traže ostvarivanje svojih prava sudskim putem. To je verovatno zbog toga što sudski postupak često ostaje jedini pravni i institucionalni put za zaštitu i ostvarivanje njihovih prava“- navodi on.
Jashari ocenjuje da bi sudovi trebalo da budu aktivniji u suzbijanju lažnih informacija.
„Sudovi treba da preduzmu proaktivan pristup u suzbijanju dezinformacija. Ćutanje ili ignorisanje ne predstavlja rešenje, jer ostavlja prostor da se netačne ili zlonamerne informacije šire i utiču na percepciju javnosti“- ističe Jashari.
Prema njegovim rečima, povećanje transparentnosti, objavljivanje informativnih saopštenja, brze reakcije na lažne vesti i organizovanje kampanja za podizanje svesti mogu doprineti jačanju poverenja javnosti. On naglašava da važnu odgovornost u ovom procesu imaju i mediji, koji treba da izveštavaju profesionalno i da proveravaju informacije pre objavljivanja.
S druge strane, advokat iz Severne Mitrovice, Ljubomir Pantović, ocenjuje da u svojoj praksi nije često nailazio na građane koji se ustručavaju da pokrenu sudske postupke zbog dezinformacija.
„Nisam siguran da one postoje u velikoj meri. Većina građana se informiše kod advokata, notara, izvršitelja ili u samom sudu, gde dobijaju informacije koje su im potrebne za pokretanje sudskog postupka“- navodi Pantović.
Prema njegovim rečima, glavni faktori koji utiču na gubitak poverenja građana su strukturni problemi sudskog sistema.
„Građane obeshrabruju druge pojave u sudstvu Kosova, a to su pre svega neefikasnost, sporost, neažurnost i druge slične negativne pojave“, izjavljuje on. Pantović kaže da je jedna od najvećih zabluda građana očekivanje da će pravdu dobiti brzo i bez velikih troškova.
„Građani veruju da će pred sudovima ostvariti svoja prava i doći do pravde na brz, efikasan, racionalan i na kraju jeftin način. To je u ovom regionu u kojem živimo zaista nemoguće“- ističe on. On navodi kao primer kašnjenja u rešavanju građanskih predmeta, izjavljujući da postupci mogu trajati godinama, dok i pred Apelacionim sudom predmeti mogu čekati tri ili četiri godine za razmatranje.
„Zbog takve situacije potpuno je normalno da građani gube poverenje u jedan tako neefikasan i spor sudski sistem“- dodaje Pantović.
Na kraju, on ukazuje i na zabrinutost zbog uticaja izvršne vlasti na sudstvo, posebno u osetljivim krivičnim slučajevima, te zahteva objektivnije izveštavanje medija o takvim procesima.
„Bez objektivnog izveštavanja medija i bez uticaja izvršne vlasti na sudstvo, o kojem sam malo pre govorio, građani zaista neće imati poverenja u sudski sistem na Kosovu. Odnosno, to poverenje, ako postoji, biće sve slabije i slabije“- zaključuje Pantović.
Uprkos razlikama u proceni toga koliko dezinformacije utiču na odluku građana da se obrate sudovima, trojica pravnika se slažu da je poverenje u pravosuđe usko povezano sa transparentnošću, efikasnošću i korektnom komunikacijom sa javnošću. Povećanje transparentnosti institucija, brzo reagovanje na netačne informacije, profesionalno medijsko izveštavanje i unapređenje efikasnosti sudova ostaju neki od mehanizama koji, prema njihovom mišljenju, mogu doprineti vraćanju poverenja građana u pravosudni sistem na Kosovu.
