Pišu: Valon Fana, Marko Zakić
Na lokalnim izborima 2025. godine, optužbe za saradnju sa srpskom zajednicom korišćene su
kao deo političkih sukoba u nekoliko opština na Kosovu. U Vučitrnu se predsednik opštine Ferit
Idrizi suočio sa tvrdnjama da je sarađivao sa Srpskom listom i da je imao korist od glasova iz sela
Prilužje, dok je u Gračanici imenovanje Ljeutrima Ajetija za zamenika predsednika za zajednice u
pojedinim medijima predstavljeno kao „koalicija” između Pokreta Samoopredeljenje i Srpske
liste.
U međuvremenu, tokom vanrednih parlamentarnih izbora u junu 2026. godine, mediji su
izveštavali da su u Đakovici, iako u tom gradu žive samo tri osobe iz srpske zajednice, Nenad
Rašić i njegova stranka „Za slobodu, pravdu i opstanak” osvojili skoro 300 glasova.
Ovi slučajevi pokazuju da se etnička pripadnost i dalje koristi za napade na političke protivnike.
Ferit Idrizi, gradonačelnik opštine Vučitrn, koji se na lokalnim izborima 2025. godine kandidovao
za još jedan mandat, suočio se sa optužbama da je sarađivao sa Srpskom listom. Njegov
protivkandidat iz Pokreta Samoopredeljenje, Sulejman Meholi, izneo je ove tvrdnje u svojoj
prvoj reakciji nakon objavljivanja rezultata.
„Radije bih izgubio dostojanstveno nego pobedio kroz antinacionalne dogovore, kao što smo
videli. Osvojiti 96% glasova Srpske liste u Prilužju i sarađivati s njima, subjektom koji je ubio
Afrima Bunjakua i bori se protiv Republike Kosovo, kao što je to uradio Ferit Idrizi, ne treba dalji
komentar”, napisao je Meholi na Fejsbuku 10. novembra 2025. godine.
Optužbe protiv Idrizija iznela je i druga stranka, Demokratski savez Kosova, ogranak u Vučitrnu.
„Ferit Idrizi i Demokratska partija DPK u Vučitrnu su formirali koaliciju sa Srbima iz Prilužja, gde
je on osvojio 72,27% glasova”, navodi se u reakciji ogranka DSK-a u Vučitrnu.
Tadašnji gradonačelnik opštine Vučitrn, Ferit Idrizi, negirao je tvrdnje protivničkih stranaka.
Nekoliko dana pre drugog kruga izbora u Vučitrnu, na društvenim mrežama kružilo je nekoliko
objava o spomen-ploči u selu Prilužje, selu u kojem živi srpska zajednica. U objavama se tvrdilo
da je dozvolu za izgradnju spomenika izdala administracija Ferita Idrizija.
Opština Vučitrn reagovala je objašnjenjem da je spomen-ploča izgrađena 2018. godine.
Ova dva slučaja u Vučitrnu tokom lokalnih izbora 2025. godine ukazuju na okruženje obeleženo
etnički motivisanim napadima.
Sam gradonačelnik opštine Vučitrn potvrđuje da se tokom poslednje izborne kampanje suočio
sa govorom mržnje.
„Nažalost, poslednjih godina na Kosovu primećen je porast upotrebe govora mržnje i
omalovažavanja, posebno tokom izbornih kampanja, kako lokalnih tako i parlamentarnih. I sam
sam se suočio sa takvim slučajevima, ali sam odlučio da ne postanem deo tog oblika
komunikacije, već da nastavim da se fokusiram na program, projekte i komunikaciju sa
građanima”, kaže Idrizi.
Prema njegovim rečima, jezik koji sadrži podsticanje međunacionalne mržnje je neprihvatljiv.
„Svaki pokušaj upotrebe jezika koji podstiče etničke podele ili diskriminaciju je neprihvatljiv i
može narušiti poverenje građana u demokratske procese. Stoga je naša odgovornost da
neprestano promovišemo jezik koji ujedinjuje i koji pokazuje poštovanje”, kaže gradonačelnik
opštine Vučitrn.
Idrizi dalje objašnjava i strategiju koju je sledio u suočavanju sa jezikom i etničkim prizvucima sa
kojima se suočavao tokom izbornih kampanja za gradonačelnika opštine.
„Moj pristup je bio isti tokom celog mog političkog angažmana: direktna komunikacija sa
građanima, poštovanje prema političkim protivnicima i fokus na rad, projekte i konkretne
rezultate. Verujem da je to najbolji način da se stekne poverenje građana”, kaže on.
„Političari moraju biti svesni da jezik koji koriste direktno utiče i na način na koji građani
međusobno komuniciraju, posebno na društvenim mrežama. Pozivam sve političke stranke i sve
aktere u javnom životu da pokažu veću odgovornost u svojoj komunikaciji, promovišući kulturu
dijaloga, poštovanja i tolerancije”, poručuje gradonačelnik opštine Vučitrn, Ferit Idrizi.
Prema rečima političkog analitičara Artana Muhadžirija, za zemlju poput Kosova, koja je izašla iz
rata pre 26 godina, korišćenje pitanja povezanih sa etničkom pripadnošću je nešto što se može
očekivati.
„Društvo koje je ne tako davno doživelo rat ne može biti potpuno imuno na upotrebu etnički
zasnovanog govora mržnje. Iako je neprihvatljivo, razumljivo je da se on s vremena na vreme
pojavljuje u političkom diskursu”, kaže Muhadžiri.
„Lideri i stranke imaju mnogo drugih prioritetnih tema oko kojih mogu voditi svoje političke
borbe. Treba jasno staviti do znanja da, čak i kada se pojavi etnički zasnovan govor mržnje, on u
apsolutnoj većini slučajeva usmerava se prema političkim predstavnicima, a ne prema
građanima određene etničke pripadnosti. Dakle, reč je o indirektnom obliku ovog fenomena: forma ‘posrednika’, čiji je cilj da stigmatizuje ‘saradnike neprijateljske strane’”, ocenjuje politički
analitičar Artan Muhadžiri.
Slučaj potpredsednika opštine u Gračanici
Nakon što je Ljeutrim Ajeti imenovan za Zamenika predsednika za zajednice u opštini Gračanica,
pojedini mediji su izveštavali o „koaliciji” između Pokreta Samoopredeljenje i Srpske liste.
Izveštaji su aludirali na to da je imenovanje Ajetija za potpredsednika za zajednice rezultat
političkog dogovora između Pokreta Samoopredeljenje i Srpske liste, stranke koja predstavlja
srpsku zajednicu na Kosovu.
Imenovanje Zamenika predsednika za zajednice predviđeno je Zakonom o lokalnoj samoupravi,
koji utvrđuje da opštine u kojima najmanje 10% građana pripada nevećinskim zajednicama
imaju Zamenika predsednika za zajednice.
Sam Ajeti reagovao je na objave pojedinih medija.
„Nema nikakve koalicije ni sa kim! Zakon o lokalnoj samoupravi jasno precizira da je
potpredsednik za zajednice zakonska obaveza u opštinama u kojima manjinske zajednice čine
više od 10% stanovništva”, napisao je Ljeutrim Ajeti na Fejsbuku.
Za političkog analitičara Petra Đorđevića iz Gračanice, ovakvi pokušaji diskreditacije posebno su
problematični u sredinama poput Gračanice, gde je svakodnevna saradnja između Srba i
Albanaca deo stvarnog života.
„Gračanica je jedna od sredina u kojima su Srbi i Albanci mnogo više upućeni jedni na druge
nego što to politička retorika često priznaje. Zbog toga je zabrinjavajuće kada se nečija saradnja
sa predstavnicima druge zajednice koristi kao argument za političku diskreditaciju”, kaže on.
„U takvim situacijama etnička pripadnost postaje važnija od kompetencije, a politička rasprava
svodi se na pitanje ko sa kim razgovara, umesto na to šta se radi u interesu građana”, ocenjuje
politički analitičar iz Gračanice.
Đorđević naglašava da takva retorika možda ne sadrži otvorene uvrede ili pozive na mržnju, ali
doprinosi atmosferi u kojoj se etnička pripadnost doživljava kao politički teret.
„Dugoročno gledano, to produbljuje podele koje su i dalje prisutne u kosovskom društvu i
otežava normalizaciju odnosa među zajednicama”, zaključuje Đorđević.
Prema podacima organizacija koje su pratile poslednje izborne procese na Kosovu, među
najčešćim oblicima neprimerene političke komunikacije bili su etiketiranje političkih protivnika,
nacionalistička retorika i poruke koje produbljuju etničke podele.
Prema rečima analitičara Artana Muhadžirija, stranke na Kosovu svesno koriste etnička pitanja
za napade na političke protivnike.
„Stranačka ulaganja u etnički zasnovanu političku polarizaciju imaju za cilj mobilizaciju
populističke kategorije birača. Istovremeno, ona hrane istorijske tenzije i štete progresivnim
idejama za pronalaženje naprednih društveno-političkih rešenja”, kaže on.
„Naši političari su toga potpuno svesni, ali u odsustvu sistemskih razvojnih planova i programa,
ponekad koriste etničke narative kako bi pridobili podršku i podsticanjem straha i jačanjem
osećaja pretnje od ‘Drugog’”, ocenjuje Muhadžiri.
Ovakav način ponašanja političkih stranaka prema njihovim protivnicima utiče na suživot
Albanaca i Srba na Kosovu.
„Ovaj oblik političke komunikacije može doneti kratkoročnu korist strankama, ali negativno
utiče na odnose među zajednicama, jer produbljuje postojeće jazove i ometa složen i ionako
spor proces pomirenja”, kaže Artan Muhadžiri.
Prema njegovim rečima, državne institucije bi trebalo da nešto preduzmu povodom slučajeva
podsticanja mržnje kako bi se sprečila veća šteta.
„Institucionalne intervencije treba usmeriti na dva nivoa: ka inicijativama za unapređenje
vrednosti političke kulture, ali i ka povećanju spremnosti za brze institucionalne reakcije na
izjave koje podstiču etničku mržnju. Kombinovani pristup mogao bi postati efikasan model za
sprečavanje korišćenja govora mržnje tokom izbornih kampanja, ali svakako i izvan njih”, kaže
Muhadžiri.
