Pišu: Adelina Ahmeti, Marko Zakić
Paradu, koja je promovisana i na društvenim mrežama, pratile su razne reakcije i komentari, uključujući i one koji su prikazivali govor mržnje.
„Ovaj kosovski ološ“, „Neka vas Alah (Bog) prokune i kazni“, „Ove ljude treba proterati, ne dozvolite im da održavaju koncerte i zlostavljaju našu decu, Bog ih je prokleo“, „Neka plamen padne na naš narod i one koji vas podržavaju“, samo su neki od komentara i jezika koji su korišćeni u raznim komentarima na društvenim mrežama, uglavnom na Fejsbuku.
Ovi komentari se mogu videti i u novinskim agencijama koje funkcionišu onlajn. Iako Krivični zakonik predviđa stroge kazne, govor mržnje na društvenim mrežama i dalje ostaje nezapažen, posebno kada je usmeren ka LGBTI+ zajednici.
Za LGBTI+ osobe, predrasude i nejednak tretman direktno utiču na njihovu dobrobit, bezbednost i kvalitet života. Ovi fenomeni se ne manifestuju samo kroz uvredljive komentare ili socijalnu isključenost. Oni takođe utiču na obrazovanje, zapošljavanje, pristup uslugama i učešće u javnom životu, zbog čega se mnogi pojedinci osećaju primoranim da kriju svoj identitet iz straha od odbacivanja i diskriminacije.
Erduani je jedan od predstavnika LGBTI+ zajednice na Kosovu, koji prepričava svoje iskustvo diskriminisanja na radnom mestu. On kaže da se, dok je radio na jednoj od kosovskih televizijskih stanica, suočio sa mržnjom i diskriminatornim ponašanjem, što ga je primoralo da napusti posao.
„Da, doživeo sam to. Radio sam na jednoj od televizijskih stanica i doživeo sam direktnu i indirektnu diskriminaciju od strane rukovodioca ovog medija. To me je toliko pogodilo da sam bio primoran da dam otkaz. Posao koji sam mnogo voleo, ali koji nisam mogao da radim jer se nisam osećao prijatno zbog diskriminacije koju sam doživeo“, kaže on.
Njegovo iskustvo se nije završilo otkazom. Erduani kaže da mu je ova situacija izazvala stalni stres i emocionalni pritisak, posebno kada se bavio temama vezanim za LGBTI+ zajednicu. „Svaki put kada smo se bavili LGBTI+ pitanjima i pozivali nekog gosta na intervju, uvek sam imao izvesnu zabrinutost oko toga šta će moje kolege reći ili kako će se našaliti“, dodaje Erduani.
On kaže da je najveću podršku našao kod organizacija koje štite prava LGBTI+ zajednice, dok se nije osećao sigurno da prijavi slučaj institucijama.
„Što se tiče institucija, nisam bio siguran da odem i predstavim svoj slučaj diskriminacije. Bilo je malo teško to učiniti jer sam se plašio“, nastavlja on.
Prema njegovim rečima, veća posvećenost institucija zaštiti prava LGBTI+ osoba direktno bi uticala na njihovu integraciju u društvo i stvaranje bezbednijeg okruženja za sve. U međuvremenu, društvene mreže su postale prostor gde se govor mržnje brzo širi, utičući ne samo na LGBTI+ zajednicu, već i na druge društvene grupe.
Remzije Šahini-Hodžaj, zamenica dekana Filološkog fakulteta i profesor komunikacija na Univerzitetu u Prištini „Hasan Priština“, ocenjuje da tradicionalni mediji i oni koji distribuišu sadržaj putem društvenih mreža, generalno, ne koriste govor mržnje, sa izuzetkom malog broja nepouzdanih medija.
„Govor mržnje podstiče mržnju, omalovažavanje, stigmatizaciju, tako da je ovo štetno u svakom aspektu. Mediji su kreatori javnog mnjenja, tako da i ovo utiče na javnu percepciju. Postoje i mediji koji su promenili javnu percepciju ove zajednice. Postoje podkasti i emisije koje su se posvetile ovoj zajednici i edukovale javnost o ovoj zajednici.“
Govoreći o odgovornosti medija u sprečavanju govora mržnje i dezinformacija protiv LGBTI+ zajednice, Šahini-Hodžaj ističe da mediji imaju ključnu ulogu u informisanju i edukaciji javnosti.
„Trebalo bi da bude više emisija i članaka koji se obraćaju ovoj zajednici. Nepotpune ili netačne informacije dovode do predrasuda.“
Nevidljivost, govor mržnje i nedostatak edukacije, predstavljaju najveće izazove sa kojima se suočava LGBTI+ zajednica u većinski srpskim sredinama na Kosovu, upozoravaju iz Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) iz Severne Mitrovice. Iako zakoni pružaju određeni nivo zaštite, njihova primena je ograničena, dok je društvena stigma i dalje izražena.
Prema navodima projekat menadžer ACDC-a Andree Todić, LGBTI+ zajednica u većinski srpskim sredinama gotovo da nije vidljiva u javnom životu. Upravo je nevidljivost jedan od ključnih zaključaka istraživanja koje je ova organizacija sprovela prošle godine na severu Kosova.
