Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti su 04. septembra 2020. godine, u Vašingtonu u Beloj kući, potpisali pisma o namerama nakon pregovora koje je organizovala administracija Donalda Trampa. Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI), „think tank“ iz Beograda, je objavio detaljnu analizu dokumenata koji su potpisani, i izneo ocene dogovorenih tačaka, kao i mogućih dobitaka i gubitaka. Presednik upravnog odbora CDDRI Dušan Lj. Milenković osvrnuo se na najvažnije.
U analizi se zaključuje da su predstavnici dve strane potpisali „pisma o namerama“, stavivši potpise samo na svoje primerke, a da pritom Sjedinjene Američke Države nisu ništa potpisale. Političke posledice neispunjavanja obećanog mogu biti mnogo ozbiljnije od pravnih, iako još uvek nemamo usvojeno mišljenje o pravnoj obaveznosti dokumenata. Sjedinjene Države, dakle, nisu strana u ovom dogovoru, ali činjenica da su organizovali i promovisali dogovoreno kao veliki uspeh nam govori da će oni garantovati ispunjenje svega što je dogovoreno, pogotovo ako Donald Tramp pobedi u novembru.
Od 16 tačaka sporazuma, 8 nema dodira sa „ekonomskom normalizacijom“ iako je to naslov dokumenta, i američka administracija pokušava da proglasi „ekonomsko normalizovanje“ odnosa Beograda i Prištine. Međutim, CDDRI smatra da su međunarodno-politički elementi nadjačali ekonomske u smislu mogućih posledica.
Primetna je i nekreativnost dokumenta, jer je 5 tačaka preuzeto direktno iz Briselskog dijaloga. Ovim tačkama se ili utvrđuje već dogovoreno, ili pokušava staviti malo veći pritisak na implementaciju, ali u svakom slučaju ne predstavlja pomak u odnosu na dijalog koji podržava i olakšava EU. CDDRI primećuje da je, kvalitativno, Briselski sporazum daleko temeljniji dokument od vašingtonskih pisma o namerama.
Donald Tramp se može smatrati najvećim pobednikom ovog pregovaračkog procesa, jer je isti veoma uspešno upotrebio za pokrivanje tema iz svoje predsedničke kampanje. Međutim, analiza uočava da je događaj iz Bele kuće veoma važna tačka u istoriji srpsko-američkih odnosa, i da je očigledno približavanje Srbiji najmoćnijoj zemlji sveta, pogotovo ako Tramp osvoji i drugi mandat.
Sa druge strane, potpisan dokument bi mogao da stavi Srbiju pred izuzetno velike spoljnopolitičke izazove ukoliko bi se striktno pridržavali potpisanog. Naime, odnos Srbije sa EU, Rusijom, Kinom i velikim brojem zemalja Bliskog istoka bi mogao da bude narušen, i pozicija Srbije bi postala daleko neugodnija u međunarodnim odnosima.
CDDRI izdvaja poziciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je ovim potpisom dobio „grejs“ period za „punu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine“. Faktički, Aleksandar Vučić je kupio još vremena do potpisivanja pravno-obavezujućeg sporazuma sa Prištinom.
Detaljna analiza, tačku po tačku, objašnjava suštinu i domete svake od 16 tačaka dokumenta. Ekonomske tačke su dosta neprecizne i široke da bismo mogli da sudimo o izvesnim dometima, ali njihov okvir daje nadu da bi SAD mogle da značajnije doprinesu rastu privrede u regionu. Otvaranje kancelarije Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beogradu bio jak signal o dobrom stanju srpske privrede.
Veoma je različita težine svake od tačaka ponaosob, a CDDRI je izveo zaključak da su ekonomske tačke ipak slabije od političkih.
Opšti utisak autora analize je vezan za sadržaj i pomak, ne i moguće posledice jer njih sada ne možemo ocenjivati. Autori su dokument nazvali „klin čorbom“ (Stone Soup), jer veliko šarenilo stavki izgleda kao da je svako iz Trampovog tima ubacio po neku stavku iz svoje nadležnosti, onda su dodali nekoliko već postojećih tačaka Briselskog dijaloga, i na kraju posolili sa nekoliko širokih nepreciznih ekonomskih tačaka. Ceo proces je ocenjen kao deo predsedničke kampanje Donalda Trampa, čemu svedoči da je 6 tačaka uzeto sa njegove agende iako, realno, nemaju nikakve veze sa kosovskim problemom niti normalizacijom između Beograda i Prištine. Autori uočavaju manjak kreativnosti u rešavanju decenijskog problema, i veoma mali pomak iako svi akteri procesa ovo zovu „istorijskim sporazumom“. Na kraju, CDDRI je uporedio ove dokumente sa Briselskim sporazumom, i zabeležio da je potonji daleko precizniji i sadržajniji.
CDDRI je u okviru analize razmatrao potencijalne koristi i gubitke za Srbiju:
Moguće koristi za Srbiju:
1. Unapređivanje odnosa sa najmoćnijom silom današnjice, naročito ukoliko Donald Tramp osvoji još jedan mandat u Beloj kući u novembru;
2. Smanjivanje pritiska na Srbiju u pogledu brzog rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije;
3. Moratorijum od godinu dana na pokušaje Kosova* da stekne članstvo u međunarodnim organizacijama;
4. Potpora za unapređivanje regionalne saobraćajne infrastrukture;
5. Stvaranje uslova za brži protok ljudi, usluga, robe i kapitala između Srbije i Kosova* kroz razvoj infrastrukture i integraciju u „Mali Šengen”;
6. Dodatni podsticaji za preduzetnike u Srbiji, naročito nakon predviđenog otvaranja kancelarije Međunarodne razvojne finansijske korporacije SAD u Beogradu;
7. Stvaranje povoljnije investicione klime u Srbiji;
8. Potvrda garancija za zaštitu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji;
9. Dodatni podsticaj za konačno rešavanje pitanja nestalih i interno raseljenih lica, među kojima je i veliki broj interno raseljenih i nestalih Srba;
10. Unapređivanje odnosa za Izraelom u ekonomskoj i političkoj sferi, kao i snažnije oslanjanja na pro-izraelske organizacije u SAD.
Mogući gubici za Srbiju:
1. Obavezivanje da će biti uspostavljen jednogodišnji moratorijum na sprovođenje veoma uspešne kampanje povlačenja priznanja, dok se zauzvrat dobija jednak moratorijum na (u poslednje vreme) neuspešnu kosovsku kampanju pokušaja učlanjivanja u međunarodne organizacije;
2. Dvosmislena formulacija koja se može tumačiti i kako se Srbija nadalje (ne samo na godinu dana) obavezala na obustavljanje napora za sprečavanje priznanja Kosova* i stupanja Kosova* u međunarodne organizacije;
3. Narušavanje odnosa sa Ruskom Federacijom zbog približavanja Americi i zbog tačke o diversifikaciji energenata;
4. Narušavanje odnosa sa Kinom zbog obavezivanja da se neće nabavljati 5G tehnologija od „nepouzdanih dobavljača” (iako se Kina nigde eksplicitno ne navodi, može se zaključiti da su „meta” ove odredbe kineske kompanije);
5. Narušavanje odnosa sa većim delom država Bliskog istoka (od kojih su neke veoma važni partneri Srbije, poput Turske) zbog odluke da se ambasada Srbije preseli u Jerusalim;
6. Izrael će biti još jedna važna država koja će priznati nezavisnost Kosova*;
7. Bezbednosna pretnja za srpske pripadnike misije UNIFIL u Libanu, čije je sedište na teritoriji pod snažnijim uticajem Hezbolaha;
8. Antagonizacija odnosa sa Evropskom unijom zbog selidbe ambasade Srbije u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim, kao i zbog činjenice da se o ključnim pitanjima za EU (poput slobode kretanja robe, ljudi, usluga i kapital) pregovaralo van okvira Brisela, pa da čak Brisel nije bio ni adekvatno obavešten o toku pregovora.
O autoru
Dušan Lj. Milenković ima desetogodišnje iskustvo u radu u međunarodnim političkim razvojnim agencijama Nacionalni demokratski institut i Vestminsterska fondacija za demokratiju, i upravljanju programima koji su usmereni na rad sa političkim akterima i institucijama u Srbiji i regionu zapadnog Balkana. Dobro je upoznat sa donorskom zajednicom i civilnim sektorom u regionu, čiji je aktivan član od 2007. godine. Zainteresovan je za duboke probleme političkih sistema, pogotovo zemalja u regionu, a u poslednje vreme i primenom bihevioralnih pristupa u politici i ekonomiji. Poseduje i britansku licencu za upravljanje projektima u razvojnom sektoru (PMD PRO).
Tekst je, u saradnji sa Novom društvenom incijativom (NSI), napisan u okviru inicijative „Otvoreno o…“ koju je osmislila i podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u sklopu projekta pod radnim nazivom „OPEN“. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, NSI ni RTV Kim.
Ova inicijativa koja se realizuje u saradnji sa devet srpskih NVO i medija sa Kosova: Medija centar, Crno beli svet, Forum for Development and Multiethnic Collaboration, New Social Initiative, NGO Aktiv, Center for the Rights of Minority Communities, Institute for Territorial Economic Development, Humani Centar Mitrovica, RTV Kim je započeta u aprilu 2020. i trajaće do kraja godine.