Treći dan Vaskrsa u Velikoj Hoči se obeležava nizom običaja. Dan počinje Vaskršnjom liturgijom u crkvi Sv. arhiđakona Stefana u centru sela, posle koje se meštani međusobno obilaze i čestitaju jedni drugima praznik, da bi se popodne ponovo okupili na seoskom trgu ispred crkve. Tu se organizuju i predvođeni sveštenicima, decom koja nose ikone i mladićima koji nose barjake kreću u litiju kroz celo selo.
Litiji, koja se ovde zove i Pokrstime, se priključuju ostali meštani i zajedno idu do crkve Sv Jovana koja se nalazi na brdu sa desne strane pri izlazu iz sela. U crkvi sveštenici služe prazničnu večernju službu, a ove godine su služili zajedno nekadašnji paroh velikohočanski otac Milenko Dragićević i sadašnji paroh velikohočanski o. Milan Stojković. Za pevnicom su bili dečanski monasi Danilo i Kirilo kao i monahinje iz manastira Gorioč.
Otac Milenko je proizneo i kratku besedu u kojoj je istakao važnost proslave Vaskrsenja i čuvanje tradicije u selu.
Posle litije oko crkve muškarci i dečaci su započeli svoj deo običaja koji je prepoznat i uvršten na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa pod nazivom Bela vila. Prvo su držeći se za ruke povezani u lanac načinili ophod oko crkve da bi se uterivani u red zelenim granama od strane nekoliko mladića udaljili do vrha obližnjeg vinograda, pa opet otuda kidajući lanac i trčeći došli do livade kraj crkve gde su „gradili Belu vilu“ dvospratno kolo pojući pesmu „Bela vila grad gradila“.
Vila u pesmi gradi grad sa troja vrata: prva odkud sunce, druga od zapada, a treća od kud jugo. Kad su momci ispevali pesmu taj deo običaja se završio. Interesantno je da su ove godine kulu pravili i dečaci od sedam do deset godina i pevali pesmu. Žene su odmah povele svoje kolo uz pesmu Kolo se vije kraj manastira i još par pesama.
U jednom trenutku su se iz kola izdvojile dve starije žene i u sredini kola izvele običaj „Paun pase“. Te dve žene predstavljaju pauna i paunicu koji se simbolično zaljubljuju jedno u drugo i stupaju u brak. Hvataju se za ruke i podižu uvis da bi se ispod njihovih ruku provukli parovi ostalih žena, devojaka i devojčica i uz pesmu Višnjičica rod rodila, stigle do crkve. Posle celivanja vrata na crkvi ulaze unutra uz blagoslove „Nek nam je na zdravlje i na spasenje. Za mlogo godine da se sabiramo u zdravlju i veselju i da nam selo bude veselo i puno dece i omladine“.
Svi običaji koji se izvode na Vaskršnji utorak u Velikoj Hoči nose simboliku Vaskrsenja Hristovog koji je u saglasju sa vaskrsenjem prirode i sve se čini uz molitve za napredak sela, za dobar rod žita i grožđa u godini pred nama.
Pokrstime se završavaju opet posetama rođacima i kumovima po selu jer se iz crkve blagoslov pronosi u svaki dom i na svaku porodicu.
Pročitajte još:
