14.6 C
Pec
27. sep 2022

Dr Jelena Tomašević o šlogu, parezi facijalis, postkovid sindromu, promaji…

Nervni sistem je najsloženiji sistem u ljudskom organizmu. Zahvaljujući njemu, mi osećamo bilo koji nadražaj – od onih prijatnih do bolnih.  Kada odumru nervi u nekom delu tela, imamo osećaj da taj deo postaje beživotan. Neurološka oboljenja su na svetskom nivou u vrhu liste najzastupljenijih bolesti današnjice.

Šlog – tihi ubica čovečanstva, može se i sprečiti i lečiti

Kada je u pitanju naše podneblje, šlog odnosno moždani udar je ubedljivo najčešći razlog zbog kojeg se pacijenti javljaju Odeljenju neurologije Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica.

„Šlog nastaje kada se prekine dotok krvi do određenih moždanih delova. To je jedno od najčešćih neuroloških oboljenja kako u svetu, tako i na ovim prostorima. U svetu se on nalazi na trećem mestu uzročnika smrtnosti, a kod nas je na drugom mestu. Zovu ga tihi ubica čovečanstva. Sa sobom nosi izuzetno visok stepen invaliditeta, ali ono što je najbitnije – šlog se može sprečiti i šlog se može lečiti“ rekla je gostujući u programu Radija Kosovska Mitrovica dr Jelena Tomašević, klinički lekar na Odeljenju neurologije mitrovačkog Zdravstvenog centra.

Simptomi šloga su jasno vidljivi i mogu se lako prepoznati, kaže naša sagovornica.

“To su naglo nastala slabost jedne polovine tela mogu da budu uključeni jedna ruka i  jedna noga i polovina lica. Može da se odnosi samo na jedan  ekstremitet (dominantnije je to ruka). Može da se javi i utrnulost jedne strane tela, vrtoglavica praćena duplim slikama , poremećajem govora, mučninom, povraćanjem…” kaže dr Tomašević.

Na početku razgovora, dr Tomašević napominje da se šlog može lečiti, ali za dobre rezultate, najpre je važno ne dopustiti mu da napravi haos u organizmu, već se po prepoznavanju prvih simptoma, bez odlaganja javiti lekaru.

“Tu je vreme ključno. Zlatni standard da mi postavimo dijagnozu i predupredimo bilo kakve teške posledice je tri sata od pojave prvih simptoma, najkasnije 24 časa.  Ukoliko se pacijent u tom nekom optimalnom periodu javi,  adekvatna terapija će omogućiti da se stanje poboljša a ishod moždanog udara bude sa što manje posledica. Svako odlaganje, dovešće do toga da te ćelije odumru i da jednostavno oporavka nema” ističe dr Tomašević.

Zbog nedovoljne informisanosti, ljudi i danas žive u uverenju da je moždani udar nešto što  pogađa isključivo stariju populaciju. Naša sagovornica napominje da to nažalost nije istina i da ovoj bolesti sve više podležu mlađe osobe, naročito u postkovid periodu. Takođe, valja naglasiti da se moždani udar događa i osobama koje nemaju kontinuirano povišen krvni pritisak, šećer niti bilo kakvu sistemsku bolest. Ipak, ukoliko imate neku od navedenih bolesti a ne držite je pod kontrolom, šansa da do moždanog udara dođe se značajno uvećava.

“Povišen krvni pritisak, šećer, masnoće u krvi i uz to neredovno uzimanje terapije – sve to povećava  šansu da dobijete moždani udar, ali naglašavam – moguće je da se on javi i kod osoba koje nemaju ove bolesti – naročito u postkovid fazi. Još nemamo tačnu predstavu o tome koje su tačno posledice kovida, pa nam dolaze i pacijenti koji su relativno mladi i koji zaista imaju ozbiljne probleme”.

Prema rečima naše sagovornice stepen invaliditeta kod starijih osoba je izuzetno visok. Neretko se dešava da pacijenti starije dobi, ostanu gotovo nepokretni, sa trajnom oduzetošću pojedinih delova ili čak cele jedne polovine tela, pa su u potpunosti zavisni od nege i brige ostalih članova porodice. Postoji izreka da čovek preživi šlog, ali umre njegovo dostojanstvo.  Dr Tomašović potvrđuje da u takvim situacijama, šlog postaje izazov za celu porodicu. Imati takvog pacijenta u kući je za njega samog mučno i poražavajuće, a za ostale članove porodice i fizički i psihički izuzetno naporno. To je razlog više da se povede računa o redovnom uzimanju terapije i o pravovremenom javljanju lekaru.

Pacijenti sa postkovid sindromom: “Ja nisam više isti čovek”

Svetska zdravstvena organizacija je kovid najpre deklarisala kao respiratornu, potom sistemsku a na kraju vaskulatornu bolest.  Kako god je kategorisali, neosporno je da pacijenti nakon preležane bolesti, dugo imaju neke prateće simptome koji ih muče ali i brinu.

“Vrlo često dođu pacijenti sa rečenicom –“Ja više nisam isti čovek – posle kovida nemam snage, loše spavam, zaboravan sam, nemam koncentraciju…” Dakle, kovid utiče i na fizičko, ali i na psihičko stanje čoveka. I pacijenti su zbunjeni, ne znaju kom specijalisti tačno bi trebalo da se obrate. SZO još nije dala preporuku za lečenje postkovid sindroma, dakle takve pacijente lečimo simptomatski” kaže Tomašević i dodaje da SZO savetuje da se organizam ne zatrpava lekovima, već da mu se dopusti da se sam izbori sa posledicama, a one će se već vremenom neminovno povući.

Rashlađivanje tokom leta i živci: Promaja postoji!

Ima nas raznih – onih koji dobro podnose vrućine i onih koji se protiv nje bore svim raspoloživim sredstvima čak i onda kada to može ostaviti posledice.

Klima – uređaji su izvanredna tekovina sadašnjice. Kako kaže dr Tomašević, istraživanja sa Harvarda su pokazala da su studenti, koji su boravili i učili u klimatizovanim prostorijama, postizali daleko bolje rezultate od onih koji su bili izloženi višim temperaturama. Ipak, da bismo od nje dobili najbolje, važno je “znamo”kako se klima- uređaj pravilno koristi.

“Najvažnije pravilo kod korišćenja klima – uređaja je da razlika koju napravimo između klimatizovane prostorije i spoljašnje sredine, ne sme da bude veća od 8 stepeni. Dalje, klimatizovane prostorije se moraju provetravati  i ono što je takođe važno – filter se mora menjati bar na dve nedelje jer je on podloga za razvoj bakterija i gljivica i one su te koje mogu izazvati respiratorne infekcije, sinuzitise, isušuju kožu i sluzokožu, pa čak mogu i da razdražuju čoveka, da ga učine napetim i nervoznim” otkriva dr Tomašević.

Na pitanje da li možemo da se “ukočimo” od klime, naša sagovornica odgovara potvrdno.

“Možemo, opet ako je ne koristimo kako valja. Ako je osoba direktno izložena izduvnom ventilu, a pritom je pregrejana, ušla je od spolja gde je temperature visoka, vrlo je moguće da se javi ta ukočenost, bolovi…”.

Ista je stvar i sa promajom, koja je iako je zvanična medicina ne prepoznaje kao uzročnika bolesti,  vrlo često razlog našeg lošeg stanja. Poenta je u tome da i promaja, kao i klima – uređaj, ventilator, jako brzo i preterano rashladi telo.  Naša sagovornica veoma jednostavno objašnjava kako dolazi zapravo do ukočenosti i bolova u određenim delovima tela usled promaje.

“Taj strah je objektivan i to se može objasniti. Vazduh koji struji kroz određeni prostor i pritom je usmeren ka jednom delu tela – ruka, noga, vrat, leđa, glava – onda se taj deo tela normalno, rashladi. Međutim, rashlađivanje smanjuje cirkulaciju , a time se smanjuje i dotok kiseonika u taj periferni deo. To nije fiziološko stanje i mišić se trudi da uvećanjem,  to kompenzuje kako bi mogao da postoji i funkcioniše normalno. Čim se mišić uveća, stvara se otok koji potiskuje periverne nerve i na taj način nastaje bol”.

To bi bilo logično objašnjenje za realne strahove koje ljudi imaju od promaje. Ipak, postoje i oni nerealni.

“Ne možete se prehladiti od promaje. Respiratorne infekcije izazivaju virusi i mikroorganizmi koji su veoma česti stanovnici neprovetrenih, zagušljivih prostorija , a ne promaja. Strujanje vazduha je dobro i korisno. Opasnije je boraviti u zagušljivim prostorijama jer se bojimo promaje. Mnogi čak materijali koji se danas koriste u izgradnji ili proizvodnji nameštaja imaju organska jedinjenja u sebi koja  mogu delovati  toksično na organizam, pa je i u tom smislu provetravanje obavezno, kako leti, tako i zimi” kaže doktorka i napominje da nama obično telo samo sugeriše neprijatnošću, kada je pravi trenutak da promenimo mesto i sklonimo se sa promaje.

Pareza facijalis – jezivo izgleda ali uz dobru terapiju, prolazi bez posledica

Oni koji se boje promaje, obično se boje bolesti koju poznajemo kao Pareza facijalis. Bolest usled koje se “oduzima” jedna strana lica zapravo je oboljenje nervus facijalisa, sedmog moždanog živca i naziva se Belova paraliza.

“Vrlo je često oboljenje i prilično je dramatično, naročito kod mladih. Pacijenti se veoma često prepadnu da je reč o šlogu, jer se simptomi javljaju naglo . Ipak javlja se akutno a simptomi su spuštena usna i obrva sa obolele strane, pacijent ne može da nabere čelo, oko je otvoreno a kada proba da ga zatvori, ono ide na gore i u polje – tzv. Belov fenomen  po kome se i ova bolest naziva” objašanjava dr Tomašević ali napominje da izgleda dramatično, jeste estetski problem posebno kad se javi kod mladih, ali je prolazno i reaguje dobro na medikamentoznu terapiju.

Pored lekova, uvodi se i fizikalna terapija i nakon dve do tri nedelje, potpuno se povlače simptomi.

“Bolest je najčešća u letnjim mesecima, često kod vozača koji voze pored otvorenog prozora ali i kod osoba koje izlaze napolje sa nedovoljno osušenom kosom – ne zbog kose, već zbog nedovoljno osušenog spoljašnjeg ušnog kanala. Izazivači mogu bit ii neki virusi – Herpes zoster, herpes simpeks. Ipak koliko god da izgleda strašno, dosta lako se leči”.

Ako želite da posvetite pažnju svom nervnom sistemu, doktorka savetuje da brinete o celom telu i da se pridržavate opštih preporuka – kvalitetna ishrana, redovna fizička aktivnost, izbegavanje stresnih situacija koliko je to moguće, redovni preventivni pregledi i ukoliko je imate – redovno uzimanje terapije. Ako se osvrnemo na narodnu medicinu, tu postoji jasna preporuka – Ako hoćeš zdrav nervni sistem – ne nerviraj se.

NAJNOVIJE

Više