Poslednja epizoda trodelnog dokumentarnog serijala „Ključ“ je posvećena lokalnoj administraciji među kosovskim Srbima i osnivanju Zajednice srpskih opština (ZSO) kao institucije koja bi eventualno imala potencijala da se izbori sa sveprisutnim problemom korupcije u gotovo svim oblastima života i rada.
„Ključ“ je svojevrsna vizuelizacija istoimene analize Kim radija iz aprila 2022, ali i nekih drugih dokumenata koje su u okviru inicijative „Open“, a uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo, (KFOS) srpske nevladine organizacije na Kosovu pripremile tokom poslednjih nekoliko godina.
Lokalna administracija: Isti ljudi i korupcija u dva čudno prepletena sistema
Opštine koje su na Kosovu do 1999. funkcionisale podređene tadašnjem pokrajinskom rukovodstvu, koje je, pak, bilo odgovorno republičkom u Beogradu, nastavile su sa radom izmeštene u manja mesta i nakon rata. Njih su predvodili izabrani kadrovi sve do isteka mandata. Pošto nakon tog perioda nije dozvoljeno održavanje lokalnih izbora po srpskom sistemu na Kosovu, Vlada Srbije od tada imenuje privremene organe opština, odnosno partijske kadrove vladajuće partije na rukovodeća mesta. Zbog nedostatka kontrole ovih institucija od strane Beograda, trošenje namenskih sredstava je često vrlo proizvoljno i netransparentno.
“Na papiru imate različite projekte koji se skoro svake godine odobravaju. Vrlo često su to isti oni projekti koji su nama na terenu ’stelt tehnologije’, pošto mi ništa od toga niti vidimo, niti znamo, niti se nešto realizuje. I pošto smo mala sredina, do nas dolaze te priče koje su tipa da mahom taj novac, kad ili ako se finansira, on ide po sistemu pet odsto onom ko je dobitnik projekta, a 95 odsto se vraća”, naveo je ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić.
Srbija, koja nema ni ustavne, ni zakonske pretpostavke da samoukine ove strukture, u međuvremenu ih je koristila kao sakupljače sigurnih glasova za vladajuće partije na izborima za srpski parlament koji su se do 2022. redovno održavali na teritoriji Kosova. Briselskim sporazumom iz 2013. godine Srbija se obavezala da okonča paralelizam i integriše policijske strukture i sudove u kosovski sistem, a isti sporazum je predvideo i osnivanje četiri opštine na severu Kosova: Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok. Ove opštine su se 2014. pridružile ostalim kosovskim opštinama sa srpskom većinom funkcionalnim od 2009. godine, a formiranim prema Ahtisarijevom planu i Ustavu Kosova. Namera je bila da se sporazumom ukine i demontira paralelizam opština, ali do toga nije došlo.
“Jedno vreme predsednik Kosovsko-mitrovačkog okruga u sistemu Republike Srbije bio je gospodin Slavko Simić koji je u isto vreme bio potpredsednik Skupštine Kosova. Imate Aleksandra Spirića koji je predsednik PO opštine Kosovska Mitrovica i ujedno je bio zamenik gradonačelnika. Imate slučaj u Gračanici gde je Ljubinko Karadžić bio predsednik PO grada Prištine i ujedno poslanik u Skupštini Kosova. Vi zbunjujete ljude, dođe običan čovek u situaciju da ga naterate da podnese ostavku, da da otkaz u kosovskom sistemu samo zato što već ima posao u srpskom, a kad pogledate, on taj posao stvarno i radi, a ovi ljudi to i ne rade”, kazao je predsednik Partije kosovskih Srba Aleksandar Jablanović.
Kosovske opštine, za razliku od srpskih, imaju mnogo šira ovlašćenja i zakonom garantovan rad, kao i budžete koji se pune sa lokalnog i centralnog nivoa. Ove institucije, između ostalog, izdaju građevinske dozvole, naplaćuju poreze na imovinu, kao i poreze firmama koje funkcionišu na teritoriji lokalne samouprave. Mogućnost korupcije ipak nije umanjena, bez obzira na mnogo veću kontrolu nego kod srpskih opština.
“Srpska lista je u periodu od 2013. do 2017. godine mogla da uloži u Leposavić 11.026.882 evra. Od toga je realizovano samo 3.600.000 evra, da je nešto utrošeno i da je nešto od toga napravljeno za doprinos i poboljšanje uslova života građana Leposavića”, kazao je direktor RTV Mir Nenad Radosavljević.
Iako opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom u kosovskom sistemu rukovode pretežno ili uglavnom Srbi, prema istraživanju „Ključ“ iz 2022. godine, ogromna većina ispitanika u zbiru nema pozitivan stav o njihovom funkcionisanju. Opštinu Gračanica su, recimo, tokom proteklih godina potresale afere u vezi sa dodelom 245 hiljada evra lokalnim nevladinim organizacijama ili sa planiranom razmenom 17 hektara opštinske za 18 ari zemlje u privatnom vlasništvu. Bivši gradonačelnik Štrpca uhapšen je zbog korupcije u vezi sa izgradnjom objekata na Brezovici.
“Ono što naši ljudi moraju da shvate jeste da dobar deo odgovornosti leži na njima. Mi moramo da nalazimo načine kako da se politički život unutar Srba ne svede na to na šta se danas sveo, a to je jedno besumučno takmičenje među ljudima, ko će se dodvoriti nekom na vrhu Srpske liste ili nekom u Beogradu kako bi tako dobio neku političku podršku da vrši neku funkciju”, rekao je predsednik Srpskog nacionalnog pokreta Branimir Stojanović.
Bez obzira na znatno kraće postojanje i rad nakon sukoba na Kosovu, kosovske opštine sa srpskom većinom su praktično doprinele životu građana neuporedivo više od privremenih organa srpskih opština. Teritorije lokalnih samouprava su urbanizovane, vodovodne i kanalizacione instalacije delimično su sređene, a službe lokalnih institucija dostupne su građanima. Uz to, opštine imaju pravo da konkurišu za domaće i međunarodne grantove na Kosovu, što im omogućava realizaciju velikog broja različitih infrastrukturnih projekata.
ZSO: Neophodna iz više razloga
Briselski sporazum Prištine i Beograda iz 2013. godine se bavi, svojim većim delom, osnivanjem Zajednice srpskih opština, odnosno Asocijacije opština sa većinski srpskim stanovništvom. Predviđeno je da će ona imati statut, predsednika, skupštinu, veće, pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja, te da će imati predstavničku ulogu prema centralnim vlastima. Finansiranje organizacije, uz kontrolu Kosova, jednim delom bi bilo podržano iz Beograda, a drugim iz Prištine i međunarodnih izvora.
“Srbi na Kosovu jednostavno nemaju drugi način da budu prepoznati u okviru ovog sistema, osim da imaju neku organizaciju koja će zajednički da stoji iza njihovih stavova. Nakon 1999. godine, albanska zajednica je pokazala da nema ni volju ni kapacitet da Srbima omogući osnovne potrebe u mestima gde žive. Zato je neophodno i to je, srećom, međunarodna zajednica prepoznala, da Srbima da neku vrstu autonomije u upravljanju u određenim oblastima koje su najbitnije za njihov život na Kosovu” rekao je direktor Kim radija i autor analize „Ključ“ Isak Vorgučić.
Briselskim okvirnim Sporazumom o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije s kraja februara 2023, te ohridskim Aneksom o implementaciji iz marta ove godine, njeno osnivanje je ponovo aktuelizovano. Međutim, deo srpske javnosti smatra, shodno procenama neimenovanih evropskih diplomata, da je za implementaciju tog plana i njegovog aneksa potrebno 8 do 10 godina.
“U suštini se rok vezuje za trenutak kada se procenjuje da bi Srbija mogla da bude pred vratima EU. Sklona sam da verujem da to jeste tako, da je ideja da sporazum koji se sada postigne stabilizuje stvari u narednoj deceniji i da onda, u trenutku kada Srbiji ima nešto konkretno da se ponudi, tj. članstvo u EU, da se onda izvrši ključni pritisak, da u tom trenutku i zvanično prizna Kosovo. Svakako je najveći problem Zajednica srpskih opština”, objasnila je Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative (NSI).
Mišljenja Srba o ZSO su podeljena, a pitanje njenog formiranja posebno teško pada Srbima sa severa Kosova, naročito jer je namenjena njihovoj dubljoj integraciji u kosovski institucionalni sistem.
“Ali je pitanje da li se ljudi na Kosovu išta pitaju. Sve odluke se donose trenutno u Beogradu, i na terenu će biti baš onako kako Beograd bude odlučio jer oni imaju mehanizme kojima sprovode te odluke, a ti mehanizmi vrlo često nisu ni demokratski”, rekao je direktor Centra za afirmaciju društvene akcije (CASA) Miodrag Marinković.
ZSO i njeno eventualno formiranje se u srpskoj javnosti često predstavljaju kao „politička pobeda Srbije“ u pregovorima Beograda i Prištine.
“Deluje potpuno nesigurno kada je u pitanju institucionalna zaštita jer one (srpske enklave u Metohiji) pripadaju opštinama koje su sa albanskom većinom. Mislim da je to nepovoljna okolnost po ljude koji ovde žive i mislim da će to pospešiti dalju prodaju imovine, dalju promenu etničke strukture po svim mestima kao što je Goraždevac, Velika Hoča, Osojane i to je ono što je nepovoljno i o čemu političari nisu razmišljali kada su pravili ovakve dogovore”, istakao je glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević.
Zajednica srpskih opština bi, ako i kada bude osnovana, prema dostupnim istraživanjima mogla da se izbori sa korupcijom među Srbima na Kosovu koja je prisutna u zdravstvu, školstvu i lokalnoj administraciji, što su oblasti za koje je predviđeno da, između osatlih, potpadnju pod njenu nadležnost.
“Čini mi se da mnogo korupcije u srpskoj zajednici proizilazi iz toga što mnogi ne vide svoju budućnost tu, gledaju da prigrabe sredstva koja mogu kako bi se skućili na teritoriji centralne Srbije. Ukoliko bi ZSO zaista obećala neku budućnost i održivost na Kosovu, mislim da bi se to malo odrazilo na taj nemar i nehaj koji postoji sa trošenjem javnih sredstava”, kazala je Milica Andrić Rakić.
Zajednica opština sa većinski srpskim stanovništvom bi mogla da predstavlja organizaciju koja bi imala najveći potencijal i interes da se bavi svim pitanjima i problemima kosovskih Srba ukoliko se pravilno shvati i ako postoji dobra volja, pa bi svako na svoj način mogao da proglasi „pobedu“ na kraju ovog procesa.
