U selu Velika Hoča, smeštenom u pitoresknom vinogradarskom orahovačkom kraju, danas se obeležava seoska slava. Obeležavanje Miholjdana, predstavlja poseban trenutak zajedništva, duhovnosti i kulture za lokalno stanovništvo. Svetkovina je započela tradicionalnom liturgijom, koju je služio vikarni episkop patrijarha srpskog Porfirija vladika Ilarion. Sasluživali su igumani manastira Zočište i Visoki Dečani Stefan i Sava, te paroha orahovačkog, sveštenika Milana, uz prateće pojanje hora Prizrenske bogoslovije.
U svojoj besedi narodu Velike Hoče i gostima, vladika Ilarion je istakao simboličnost vinograda u religioznom kontekstu. On je vinograd opisao kao Božiji dar svetu i podsetio prisutne da su ljudi, poput sadnica u tom vinogradu, pozvani da njime pažljivo brinu i uređuju ga.
„Na svakome od nas je to, da li će da ovaj svet pretvoriti u raj, da li će od sveta u kome živi da napravi rajski vrt u kome će imati i drvo života i drvo poznanja. Zapravo u crkvi božijoj sve to imamo i to je pre svega ova sveta služba u kojoj se poučavamo prvo rečju božjoj, hranimo se znanjem i poznanjem a kasnije uzimamo od samoga drveta života od prečistih tajni tela i krvi Hristove“, rekao je vladika Ilarion.
On je istakao da sveti Kirjak Otšelnik, čija se svetkovina slavi i drugačije naziva Miholjdan, nije slučajno izabran za dan proslave u Velikoj Hoči. Iako je ovo vreme kada se beru plodovi grožđa i priprema vino, izbor ovog svetitelja ukazuje na duboku monašku tradiciju i duh prisutan u kulturi ovog naroda.
Vladika Ilarion je naglasio značaj monaškog života, koji podseća na važnost duhovnog bogatstva iznad materijalnih potreba. Monasi svedoče o jedinstvu u Hristu, gde nema podela među ljudima, i manastiri su mesta gde se ova realnost ostvaruje.
„Rodonačelnici našega roda su Sveti Sava i Sveti Simeon koji su svetogorski monasi. Zato je taj monaški duh saživljen sa narodom ovde i pomaže mu da opstane. Zato što monasi svedoče da nije sve u jelu i piću, nije sve vezano za naše prirodne potrebe. Monštvo je svedočanstvo veka, koji dolazi. Onoga veka u kome nema podele među narodima, nema podele među rodovima. Nema obrazovanog i neobrazovanog, nema višeg i nižeg, nema muškog i ženskog pola, nego je sve jedno u Hristu. Manastiri naši svedoče tu realnost koja već postoji sada. Ona nam dolazi u susret i govori nam da nije sve ovo što čovek može sada svojim zemaljskim očima da sagleda. Zato braćo i sestre ugledajte se na monahe, pomažite i čuvajte naše manastire na svaki način“, poručio je vladika Ilarion.
Nakon liturgije, proslava sela nastavljena je izložbom domaće radinosti žena iz Velike Hoče, gde su posetioci mogli uživati u tradicionalnim proizvodima, poput vina, rakije i raznih proizvoda od grožđa.
Kulturno-umetnički program priređen je u Domu kulture, a pored crkvenih velikodostojnika, prisutnima se obratio i prof. dr. Dragan Stanić, predsednik Matice srpske.
„Zašto na Kosovu nikako ne možemo govoriti prazne reči. Pa sve nas obavezuje. Od Nemanjićkih početaka da ne idemo dublje a možemo da idemo bar što se crkvene tradicije tiče. Tu smo se nekako formirali i saznali ko smo i šta smo i onda je to potvrđeno upravo na Kosovu Polju. Znamo svi to dobro. Sveti knez Lazar je to svojom žrtvom i potvrdio, tu spremnost koju mi danas dugujemo svom narodu i svojoj veri. Oprostite što govorim stvari koje svi znamo. Ali, red je valjda da tim rečima koje odbro znamo da ohrabrujemo jedni druge, da ne posustanemo u tom znanju, da ne dopustimo da da nas lakomost života oko nas ili demonskih izazova oko nas ne odvede u neku stranu koja nebi smela da se desi. Mi danas živimo u novim pokosovskim imenima i mislim da je svima to jasno. I zato je dobro kada pogledamo šta je bilo i u onim pokosovskim vremenima. Ako se setimo kako je despot Stefan Lazarević šta je on sve činio, snalazeći se nekako, šta su činili svetorodna loza Brankovića. Mnogo toga je povezano sa ovakvom strukturom događanja i mentalnih procesa sa kojima se moramo svi suočiti“, rekao je prof. dr. Dragan Stanić, predsednik Matice srpske.
Prisurnima na kulturno-umetničkom programu su se obratili predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predsednik privremenog organa Aleksandar Micić, dok su pesmom prisutne oduševljavali Pavlina Radovanović, hor iz Štrpca i prizrenski bogoslovi.
Svečanost obeležavanja slave Velike Hoče, završava se prema programu, degustacijom vina, što je prilika za zajedničko slavlje i druženje gostiju i meštana.
Ova svečanost pokazala je da se tradicija i duhovnost mogu očuvati i proslaviti u modernom vremenu, te da je zajedništvo i podrška manastirima i crkvi od suštinskog značaja za srpski narod. Proslava Miholjdana u Velikoj Hoči bila je prilika za okupljanje, duhovno obogaćenje i slavlje koje će sigurno ostati urezano u sećanju svih prisutnih.
