Kriza za krizom ostavila je dubok trag stanovnicima na Severu. Alarmantne su brojke o odlasku Srba. Sve je manji broj učenika u školskim klupama i studenata u amfiteatrima. Istraživanja pojedinih nevladinih organizacija svedoče da je u srednjim i osnovnim školama čak 10.000 manje đaka za proteklu deceniju. Ko je krivac – Beograd ili Priština, ili obe adrese? Srbi sa Kosova kažu da su u nebranom grožđu, između čekića i nakovnja. Kako se odlazak pojedinaca odražava na one koji ostaju? Ima li nade da se negativan trend prekine? Šta je potrebno da se trend odlaska zaustavi?

O tome kako odlazak pretežno mladih ljudi sa Kosova utiče na zajednicu, koji su razlozi i kako ih rešiti, razgovarali smo sa direktorom NVO CASA iz Kosovske Mitrovice, Miodragom Marinkovićem.

Ova se organizacija u više navrata bavila istraživanjem odlaska Srba, a posebno mladih sa Kosova. Prema njihovim podacima, 40.000 hiljada Srba napustilo je Kosovo u prethodnih deset godina.

Alarmantan je i podatak iz ovog istraživanja u kojem se navodi da je iz jednog odeljenja mitrovačke Gimnazije nakon završene srednje škole od 21 đaka, 17 napustilo Kosovo, dok su samo četiri njih ostala.

Prema njegovim rečima, odlazak ljudi sa Kosova je postao jedan svojevrsni trend.

„Oseća se malo ta mučna atmosfera da je sve manje ljudi, svi dobro znamo da svako od nas ima neke prijatelje i članove porodice koji su otišli i ovo je sada postao jedan trend koji traje dosta dugi niz godina“, ukazuje Miodrag Marinković.

Poslednje krize na Severu Kosova, precizira, jedan su od najvećih razloga odlaska, usled, kako tvrdi, targetiranja pojedinaca i određenih grupa.

Konstatuje da se kulminacija odlaska dogodila nakon dolaska specijalnih jedinica Kosovske policije na Sever:

„Koji vrše jedan vid pravne diktature zajedno sa vladom u Prištini prema narodu koji protestuje iz legitimnih razloga“.

Razlozi odlaska, pored same krize su višeslojni – bezbednosni, sociološki, ekonomski, precizira.

Upoređujući situaciju od pre desetak godina sa današnjom, Marinković ocenjuje da su se Srbi sa Kosova ranije nalazili u boljoj poziciji.

„Tada je postajala jedna društveno-kolektivna svest da se na Kosovu treba ostati, bilo je tada nekog patriotskog naboja da se ovde ostane i to je bio jedan vrednosni stav“.

Taj stav je nestao dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, odnosno Srpske liste, tvrdi direktor CASA-e.

„Ljudi koji nemaju političku ideologiju, čiji je politički moral potpuno nespojiv sa onim vrednostima zbog kojih su ljudi ostajali ovde. Oni flertuju sa vladom u Prištini, oni guše slobodu izražavanja i sve institucije na Kosovu tretiraju kao politički plen“, naglašava.

Tu dolazimo do drugog problema, nadovezuje se Marinković.

„Stvorila se situacija u kojoj mladi i obrazovani ljudi ne mogu do posla i društvene afirmacije, osim ako nisu na ovaj ili onaj način povezani sa strankom“, ocenjuje.

Mladi ljudi ne mogu da dobiju relevantne šanse, zato što se zapošljavaju najpogodniji, a ne najpametniji

Roditelji ohrabruju decu da odu

Usled svih ovih faktora, ukazuje Marinković, čak i roditelju ohrabruju i motivišu svoju decu da odu odavde.

„Istraživanje koje smo mi radili pod nazivom ‘studija slučaja’, pokazuje da roditelji podstiču svoju decu da odlaze i da je odlazak prosto postao očekivani obrazac ponašanja, deca sama misle da se od njih očekuje da odlaze“, kaže Marinković.

Prisutan je i jedan veoma bitan faktor, naglašava, a to je kvalitet obrazovanja.

„Potpuno zaboravljajući taj aspekt, mi smo doživeli potpunu eroziju kvaliteta obrazovanja na Kosovu, počevši od osnovnih škola, preko srednjih do fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, tako da mladi ljudi smatraju da ovde ne mogu dobiti dovoljno dobro obrazovanje koje će im učiniti da budu konkurenti na tržištu u Srbiji ili dalje“, ocenio je Marinković.

Srbi sa Kosova između čekića i nakovnja

Direktor CASA-e smatra da su isključivi krivci za ovu situaciju – Priština i Beograd, odnosno da se politike prema srpskoj zajednici kreiraju u pravcu da oni zapravo ne ostanu na ovim prostorima.

„Politike koje dolaze iz Beograda jesu politike koje čuvaju interese jedne interesne grupe i jednog čoveka, ne mari se puno za ljude i one odražavaju da se stvara stranačka nomenklatura koja ima pristupe svim tim finansijskim fondovima i radnim mestima, odnosno da se ona nagrađuje“, tvrdi Marinković.

Modus operandi Srpske napredne stranke prema Kosovu je takav da stvara dobar život za 1% ljudi, i vrlo težak za ostalih 99%

Istovremeno, ocenjuje Marinković, Priština, odnosno kosovski premijer Aljbin Kurti ima presudan uticaj na „svakog čoveka koji ode sa Kosova“.

„Mi imamo jasnu naznaku Prištine da oni žele da zloupotrebe pravo, kako bi Srbe uplašili da odu. Meni se čini da oni žele da Sever smanje na neki određeni broj, kako bi lakše mogli da njime ovladaju“, ocenjuje Marinković.

Kurti je izašao u skupštinu i pročitao imena ljudi koje je kamera prepoznala na jednom skupu

Arbitrarno primenjivanje kosovskih zakona od strane Prištine je još jedan vid pritiska, kaže Marnković.

„Visoki Dečani su najbolji primer. Dovode u pitanje odluku Ustavnog suda za Dečane, a istovremeno kada je u pitanju Zajednica srpskih opština, oni se drže Ustava – to je licemerstvo“, ocenjuje Marinković.

„Meni se čini da je Kurti shvatio da je način na koji će pokoriti Sever jeste da se krije iza zakona, jer time dovodi međunarodnu zajednicu u neugodnu situaciju, jer mu ne mogu reći – nemoj da primenjuješ sopstvene zakone“.

Ceo podkast za Miodragom Marinkovićem pogledajte u videu na početku teksta.