Analiza trendova: Većina ispitanih Srba zabrinuta za bezbednost

Na predstavljanju izveštaja
Na predstavljanju izveštaja "Analiza trendova", Miodrag Milićević, Goran Avramović i Darko Dimitrijević (Foto Kim)

Politička nestabilnosti je bila glavni problem na Kosovu u 2023. godini, smatra 69.2% ispitanih u okviru istraživanja “Analiza trendova” koje je u srpskim sredinama na Kosovu sprovela NVO Aktiv. Na ovakvo raspoloženje građana srpske nacionalnosti uticao je porast političkih tenzija i osećaj nesigurnosti.

Percepcija bezbednosne situacije na Kosovu od strane građana srpske nacionalnostise značajno promenila u odnosu na prethodne tri godine. Čak 61.4% ispitanika smatra da su bili ugroženi, a procenat je značajno porastao na severu Kosova, gde je skoro 89% ispitanika navelo da je imalo iskustvo da im je lično Ili njihovim članovima porodice bila ugrožena bezbednost.

Većina Srba na Kosovu izražava zabrinutost za svoju bezbednost, čak 77.3% smatra da se bezbednosna situacija pogoršala. Najveći broj ispitanika, 45.7%, smatra političku nestabilnost kao primarni rizik. Ovo ukazuje na to da su političke tenzije i nesigurnost dominantni faktori koji utiču na osećaj bezbednosti Srba na Kosovu, podaci su iz istraživanja.

“Nikada do sada nismo imali ovako pesimistične tonove, gde 95 odsto ipsitanika ne vidi da se situacija odvija u dobrom smeru, većina srba smatra da će biti gore nego danas. Politička nestabilnost ključni je uzrok. Taj deo se vezuje na potpuno nepoverenje u lidere na Kosovu, u srpskoj zajednici, ali i prema albanskim. 80% ispitanika ne veruje nijednom političkom lideru i partiji Kosova”, kaže izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević.

U odnosu na prošlu godinu primetan je i značajan porast (13%) iskustva o odlasku nekoga iz neposredne bliznine na severu Kosova, što je direktna posledica ekscesnih situacija koje su obeležile 2023.godinu.

“U ovoj godini primećen je porast građana koji sebe ne vide na Kosovu u narednih pet godina, najveći broj je onih od 18 do 29 godina. Tek svaki četvrti ispitanik iz ove generacije planira da ostane da živi na Kosovu. Svaki drugi ispitanik od 30 do 45 godina sebe vidi na Kosovu u narednih pet godina. Kao glavni razlog za odlazak sa Kosova ispitanici su navodili nepoštovanje prava Srba na Kosovu”, podaci su iz istraživanja.

“Preko 60 % ispitanih se izjasnilo njih i njihovih porodica bila je direktno ugrožena. Na severnom delu kosova 89 % zbog narušenih političko-bezbednosnih prilika. To je označilo sve ove negativne trendove što se tiču bezbednosti, imali smo zvečan, Banjsku koja nije obuhvaćena ovim istraživanjem. Međutim, kada je pitanje bezbednosti južno od Ibra taj procenat je gotovo 66 %. Imamo jako sumornu sliku”, ističe Milićević.

“Kada su u pitanju Srbi koji žive i rade na Kosovu, sve je stalo u 24. septembr i dešavanja u Banjskoj. Da su uzeti u obzir, rezultati bi bili još tragičniji”, kaže glavni i odgovorni urednik Radija Kim Goran Avramović.

Glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević kaže da je pad primetan u skoro svim segmentima društva. “To je negativna trend. To pokazuje u kom smeru se krećemo i kuda idemo. Svi neki drugi segmenti društva i način na koji razmišlja narod idu u negativnom smeru”, kaže Dimitrijević.

Smatra da je ovaj document dobar temelj za bilo kakvo delovanje institucija kada je u pitanju srpska zjaednica.

Uprkos predstavi da postoji gotovo jednoglasna podrška Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci, oni uživaju poverenje 2.6% ispitanika, što ih stavlja na prvo mesto u odnosu na druge navedene opcije. Srpska lista ima poverenje 1.8% ispitanika. Međutim, izraženo je da Srbi na Kosovu, bar po istraživanju, ne veruju Vladi Kosova a još manje kosovskoj policiji.

Potpredsednica vlade Kosova zadužena za zajednice Emilija Redžepi kaže da su razni indikatori uticali na ovakvo raspoloženje srpske zajednice tokom ispitivanja. “Nadam se da će taj dijagram se ublažiti naredne godine i nadam se da će srpski narod živeti u miru, ne u strahu, ne u mržnji prema nekome ali i ti stereotipi među ljudima se trebaju razbiti i mi se moramo više ekonomski povezivati, moramo se približiti jedni drugima, moramo živeti zajedno, moramo raditi zajedno, jer druge alternative i drugog prosperiteta nema. Upravo onako kako smo godinama žajedno živeli, uvažavajući svoje komšije i poštujući različite nacije”, kazala je Redžepi u izjavi za Radio Kim nakon predstavljanja izveštaja.

Kada je dijalog Beograda i Prištine u pitanju, ovaj proces podržava 18,2 % ispitanika. Nastavku pregovora protivi se 42,8 % anketiranih. Međutim, samo 14,1% ispitanih smatra da će ovaj proces uticati bolje na život srpske zajednice, a 19% smatra da će biti formirana ZSO.

Ispitanici su istakli da najviše poverenja imaju u izveštavanje medija na srpskom jeziku na Kosovu, dok najmanje poverenje imaju u albanske medije. Ipak, u odnosu na prošlu godinu primetan je nagli porast uverenja ispitanika da se osećaju slobodno da javno iskažu svoje političke stavove sa 25,5% na 37% ispitanih.

“Činjenica da se po prvi put da se pojavljuje podatak da srpski mediji imaju dobru trojku, to je najveća ocean u poslednjih nekoliko godina. To je posebno velika ocena ako se uzmu u obzir mediji koji rade u teškim uslovima. Te redakcije su male, ali se i dalje trude, u svojim mogućnostima, da u svoje izveštavanje uredno uključuju predstavnike vlade, međunarodne zajednice, sve ljude koji utiču na naš život. Činjenica je da odluke vlade i odluke međunaronde zajednice utiču na život kosovskih Srba”, ističe Goran Avramović.

Na pitanja vezana za ideju razgraničenja 14% ispitanika je izrazilo pozitivno mišljenje.

“Posledica svega što se dešavalo na severuu 2023. je uticalo na obične ljude da promene mišljenje u odnosu na prethodne godine. Imali smo negativnu situaciju sa incidentima, manipulacije u javnom prostoru”, ističe Darko Dimitrijević.

Međutim, Goran Avramović veruje da je priča o razgraničenju, odnosno podeli završena odlaskom bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija u Hag. “Razgraničenje nije rešenje, to je davno isppričana priča”, dodao je on.

Kako je istakao, nijedan ozbiljan političar i na Kosovu I u Srbiji ne misli da je ovo dobro rešenje.

Istraživanje “Analiza trendova” je obavljeno na uzorku od 536 ispitanika u sredinama u kojima žive Srbi u periodu od juna do avgusta prošle godine.