Vučić i Makron u Parizu javno o Kosovu – svako na svoj način

Lideri Francuske i Srbije su potom na sastanku pričali i o zaštiti okoline, transportu, nuklearnim postrojenjima, evropskoj budućnosti Srbije, visokosofisticiranom oružju, veštačkoj inteligenciji, o regionu i o svemu „što nas tišti“, rekao je kasnije Aleksandar Vučić i dodao kako misli „da smo uspeli da objasnimo poziciju Srbije, videćete“.

Konferencija za medije bez pitanja novinara

Obraćanja dva presednika uoči sastanka nisu ispratila uobičajena novinarska pitanja.

„To je dogovor srpskog i francuskog protokola. Običaj je, prema francuskom protokolu, da se dozvoljavaju četiri pitanja na kraju jednog takvog sastanka, dva stranih i dva domaćih medija. Činjenica da nije bilo pitanja govori koliko Vučić nije bio spreman da čuje pitanje koje bi moglo da bude, kako bi rekao, bez kontrole“, rekao je Ruji.

On je dodao da u Jelisejskoj palati Vučić „ne bi mogao da se ponaša onako kako se ponaša u Srbiji kad čuje neko pitanje koje mu se ne sviđa, da optuži novinara za sve i svašta“.

„To ne bi moglo da se desi i onda bi bilo teško ako neki novinari, naročito Francuzi, postave neka neuobičajena, nezahvalna pitanja. Zato ih, po meni, nije ni bilo“, kazao je.

Ruji je mišljenja da je Vučić svesno insistirao na Kosovu u svom govoru na pres konferenciji, dok je Makron, prema njegovim rečima pomenuo sve, jako brzo, ali sve.

„Makron se, bez obzira što gaji dobre odnose sa Vučićem, verovatno nada da će prodati nuklearku ili ratne avione, ali je potpuno svestan situacije u Srbiji i želeo bi da se ta situacija rešava. Real politika ipak kaže da to neće biti tako brzo“, naveo je on za Kim radio.

Razmimoilaženja oko Kosova

Kad se pogleda konferencija za štampu dva predsednika u Parizu, Makron nije pričao previše detaljno, ali je pričao o mnogim temama. Vučić je činio suprotno – mnogo detalja, ali je govorio pretežno o Kosovu.

„Vučić je veoma svestan da Srbija ima neku vrstu ugleda, da je viđena kao dobra strana u tim pregovorima i da je svima jasno da Aljbin Kurti pravi mnogo više problema nego prethodni premijeri Kosova. U tom smislu, lako je Vučiću da priča samo o Kosovu. S druge strane, kad se pogleda govor koji je imao Makron na pres konferenciji, on je spomenuo Kosovo, ali je spomenuo Banjsku, Vučić nije pričao o Banjskoj. Makron je takođe pomenuo izborni proces u Srbiji, slobodu medija i stanje demokratije u Srbiji, sve na kratko. Ne zaboravimo da su imali razgovor koji je trajao više sati, tako da sam ubeđen da je Makron o tome razgovarao sa Vučićem“, kazao je Ruji.

Činjenica da predsednik Srbije neke teme uopšte nije pomenuo na pres konferenciji, prema njegovim rečima, pokazuje koliko on hoće da se predstavlja samo kao branitelj Kosova.

„Ali je gluv za sve ostale kritike, kao da nije čuo ništa. Mislim da za to ima jedan veoma jasan razlog – srpski mediji koji će preneti tu pres konferenciju će koristiti samo snimak kad Vučić govori, zato što govori srpski, a Makron govori francuski. To je prosto, ali je nekako logično. To znači da je on još jednom servirao priču kako brani Kosovo i kako nema nikakve mrlje u svom CV-ju. Ono što je Makron rekao, to će se mnogo manje preneti po srpskim medijima“.

Iako smatra da Emanuel Makron ima dobre odnose sa Aleksandrom Vučićem i da su oni puno drugačiji kada se priča o Aljbinu Kurtiju, Ruji je kazao da su prilikom obraćanja novinarima predsednici izneli dve potpuno različite tačke gledišta u vezi sa posetom.

„Makron je hteo da priča o, kako bih rekao, evropskom putu Srbije i on je rekao da vidi Srbiju u Evropskoj uniji, ali da ima tu i jedan uslov, ta takozvana normalizacija odnosa između Srbije i Kosova, kao sastavni deo procesa integracije u EU. To je glavna tema koju je Makron spomenuo oko Kosova ali, naravno, tu ima nekoliko detalja koje je bitno precizirati. Na primer, Makron je pomenuo da je njemu bitno da se stvori Asocijacija (Zajednica – ZSO) srpskih opština na Kosovu. On je to pomenuo bez da Vučić pita. Mislim, Vučić je to pomenuo, ali bez obzira na onaj govor (na pres konferenciji) koji je održao Makron zajedno sa Vučićem u vezi tog sastanka, on je to sam spomenuo, tako da mu je do toga očigledno stalo. On je rekao da će Francuska koristiti svoj uticaj da bi se to desilo. Što se tiče Kosova takođe, Makron je zahtevao da svi ljudi koji su učestvovali u napadu u Banjskoj 24. septembra budu uhapšeni. To su te glavne izjave direktno vezane sa Kosovom koje je Makron imao“, naveo je.

Francuski predsednik je svom srpskom kolegi spočitao i primenu Briselskog, odnosno Ohridskog sporazuma.

„Takođe, Makron je pomenuo da treba da se implementira sporazum, takozvani Brisel-Ohrid, na šta je Vučić rekao da je Srbija implementirala nekoliko tačaka, dok Priština nije. Na tome Makron insistira, što nekako podrazumeva da, uprkos tome što Aleksandar Vučić kaže, Makron očekuje od srpske strane malo više. To ne znači da ne očekuje ništa od Prištine, naprotiv, ali da je taj deo posla koji treba da obavi srpska strana, sa njegove tačke gledišta, (za sada) nedovoljan“.

Ograničeni diplomatski efekat

Ruji je dodao i da Makron nastavlja da ima dobre odnose sa Vučićem i da Francuska nekako blagonaklono gleda na odnose sa Srbijom.

„U tom smislu, mislim da je Makron iskren u želji da izvrši neku vrstu, hajde da kažemo, pritiska i da koristi svoj uticaj na Prištinu da bude više tačaka iz tog sporazuma implementirano. On je direktno spomenuo, kao što sam rekao, ZSO ali mislim da će Francuska pokušati i na neke druge tačke da utiče. Verovatno nije slučajno što je Vučić, na zajedničkoj pres konferenciji koju je imao sa Emanuelom Makronom, pomenuo ukidanje dinara na Kosovu i brzu implementaciju izbora na severu. Ako je Vučić to pomenuo pred Makronom, a Makron nije reagovao, to je veliki znak da su pričali o tome, da su se dogovorili oko toga i da, bez obzira što Makron nije želeo da to pomene javno, on nekako prećutno prihvata kad Vučić to kaže. Očigledno su bili jedan prema drugome veoma srdačni, tako da tu postoji neka vrsta, kao bih rekao, sinhronizacije, neki dogovor“, rekao je i ponovo se pozvao na protokol.

„To je svakako razumljivo, jer nije bila uloga francuskog predsednika da spominje sve te tačke, jednu po jednu, na toj pres konferenciji. To je više uloga srpskog predsednika koji je, ipak mnogo više detaljno upućen na lokalnu situaciju“, kazao je.

Ipak, pitanje je šta je to što Francuska može da učini da se situacija na terenu promeni.

„Koliko znam, možda grešim, nije predviđeno da se Makron i Kurti uskoro vide u bilo kom formatu. Možda opet grešim, ali onda ostaje da to bude na nivou ambasadora, što je uobičajeni posao. Taj stav mislim da neće imati toliko konkretan i jak efekat na terenu koliko može da ima EU. Francuska se pridružila, to je deo paketa, sad je na Kurtiju da vidi šta će da radi“, rekao je Loran Ruji i dodao da ne veruje da će Francuska vršiti neki „veoma konkretan pritisak“.

„Možda možemo da očekujemo neku vrstu izjava predsednika Makrona o onome što bi trebalo da se desi i ako se to ne desi, onda će biti posledica. To može da ima ograničeni diplomatski efekat. Ne verujem da će biti uvođene neke velike zajedničke kazne ili sankcije protiv Kosova, kao što nema velike kazne protiv Srbije za ono što Srbija ne ispunjava, na primer, hapšenje ljudi iz Banjske ili sprovođenje demokratskih izbora“.

Makron umesto Merkelove?

Na pitanje hoće li Aleksandar Vučić postati Makronov proteže, budući da je svojevremeno na određen način bio miljenik Angele Merkel, francuski novinar je odgovorio da to zavisi „od toga šta je u stanju da isporuči“ i podsetio na prošlu zimu.

„Spor oko registarskih tablica je završen u trenutku kada je bilo protesta oko izbora u Beogradu 20. decembra. Nije se mnogo pričalo o tome u tom trenutku, ali problem se odmah rešio, tako da je Srbija pristala da vozila koja imaju RKS tablice ulaze i slobodno se voze u Srbiji. To je dokaz da je Vučić uvek spreman da pristane na neke zahteve međunarodne zajednice kad postoji neki pritisak na njega“, rekao je Ruji.

Pritisak u nekoj skorijoj budućnosti mogu da budu izbori u nekoliko gradova u Srbiji, dodao je.

„Ukoliko se pokaže da ponovo ima krađe glasova, ukoliko ponovo bude uličnih protesta, možda će biti dovoljan međunarodni pritisak da Vučić na nešto pristane. Moj lični stav je da ukoliko ne bude neke situacije gde Vučić može da bude pod visokim pritiskom međunarodne zajednice, sve ostalo će jako sporo ići“.

Šta normalizacija može, ali ne mora da znači?

Ruji je podsetio da je predsednik Makron rekao da je veoma bitan uslov za put Srbije ka EU postizanje normalizacije odnosa sa Prištinom.

„Nekima normalizacija znači priznanje nezavisnosti (Kosova), ali ne mora to nužno da znači, ukoliko bi bili neki, kao, normalni odnosi između Prištine i Beograda koji su priznati sa obe strane. Uveren sam da bi Brisel i svaka zemlja članica (EU) to gledali kao jedan korak unapred, odnosno, možda i deo rešenja. Jako je teško da kad ima pregovora između međunarodne zajednice, Beograda i Prištine, da međunarodna zajednica ima stav kao da je priznanje nezavisnosti Kosova neka obaveza. Naravno da je to nemoguće. Kada se pogledaju zemlje članice EU, ima različitih stavova u vezi Kosova i Kosova i Srbije. Da ne zaboravimo da pet zemalja EU nisu priznale Kosovo, da neke koje su priznale, Slovačka ako se ne varam, da je njihov predsednik ili premijer rekao da je bila greška priznavanje te nezavisnosti Kosova. Naravno da bilo koji vid rešenja koji bude prihvaćen od svih strana, da će biti dovoljno dobar ljudima u Briselu, pa tako i za Francusku“, rekao je.

Francuska jeste priznala nezavisnost Kosova, ali ne vrši pritisak na Vučića, odnosno na Srbiju da tu nezavisnost prizna, dodao je Ruji.

„Opet, to što će biti na kraju, to će biti rezultat tih pregovora. Očigledno je da su pregovori stali već neko vreme i da su odnosi između Vučića i Kurtija veoma loši, odnosno između Beograda i Prištine. To je skoro stalo, ništa se ne dešava i to su svi prepoznali, i Francuska i EU, u smislu da su uputili veoma oštre kritike kosovskom premijeru“, kazao je on.

Nuklearka, avioni, kamioni…

Prema Rujievom mišljenju, potpisani memorandum o saradnji sa EDF-om, elektrodistribucijom i elektroprivredom Francuske, može imati ozbiljne posledice na terenu.

„Jer je Vučić izajvio da je Srbija zainteresovana za razvoj nuklearne energije, a EDF je jedan od mogućih francuskih partnera za taj razvoj. Ne zaboravimo da se 70% struje u Srbiji proizvodi od uglja, odnosno od neke vrste energije koja je jako prljava, uz ogromne količine ugljen dioksida, i da će to nekako morati da se menja. Francuska je već dosta investirala prošle godine i investiraće opet ove godine u Srbiji u sektoru energetske efikasnosti za obnovljive izvore energije. Ne verujem da Srbija može da zameni tih 70% proizvodnje električne energije koje ima sa ugljem nekim vetroparkom ili solarnom energijom. Ipak te forme proizvodnje energije nemaju efikasnost da mogu toliko velike količine struje da proizvode. Zato je taj interes Srbije za nuklearnom energijom“, kazao je on.

Prodaja velike energetske infrastrukture kao što su nuklearke i prodaja visokotehnološkog naoružanja je nešto što Francuska mnogo voli i što se francuski predsednici trude da rade.

„Imamo mnogo primera francuskih predsednika u prošlosti koji su se bukvalno pretvorili u prodavce da bi prodali naoružanje nekim drugim zamljama, ali i nuklearnu tehnologiju. Sama činjenica da Srbija pokazuje interes za te dve stvari i da se potpisuju neki memorandumi, možda za dva meseca neki ugovori o kupoprodaji aviona, jeste nešto što će Francuska i Makron gledati vrlo pozitivno. Sama činjenica da je Vučić spreman da to potpisuje, možda sutra i da kupi, jeste za njega neki adut, zato što će ga Makron još pozitivnije gledati“, naveo je Ruji.

Francuska štampa bez previše detalja o Vučićevoj poseti

Ruji je za Kim radio rekao da o Vučićevoj poseti „AFP nije izvestio ništa posebno, samo činjenice neke“.

„Bio je tekst u Figarou, ali je francuska štampa uglavnom izveštavala kada je bila ta poseta u najavi i nije je nešto mnogo komentarisala. Spomenuli su da Srbija želi da tesno sarađuje sa Francuskom, Vučić je pomenuo privredu, investicije, pominju se i neki privredni programi u vezi sa veštačkom inteligencijom“, zaključio je Ruji.

Podsetimo, početkom marta ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je saopštio da će Srbija u naredne tri godine, kao jedna od 29 članica, biti predsedavajuća i kopredsedavajuća Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI), koje je ustanovljeno pre četiri godine na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona i predsednika Vlade Kanade Džastina Tridoa.