. Ali nije konačna još uvek.){kind=link}
Evropski parlament upravo je izglasao viznu liberalizaciju za građane Kosova koji su nosioci srpskih pasoša. Time je okončana procedura u Evropskom parlamentu (EP). Ali nije konačna još uvek.
Na poslednjoj plenarnoj sednici u aktuelnom sazivu Evropskog parlamenta u Strazburu odobrena je vizna liberalizacija za nosioce srpskih pasoša sa Kosova koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije.
Za ovu odluku glasalo je 406 poslanika od prisutnih 597 u sali, dok je protiv bilo 97 a uzdržanih 94.
Sada je potrebna saglasnost u vidu potvrđivanja odluke i od strane Saveta ministara Evropske unije i to glasanjem kvalifikovane većine.
Nosioci ovih pasoša bili su izuzeti od vizne liberalizacije još od ukidanja viza za građane Srbije u decembru 2009. godine, kada je Srbija dobila viznu liberalizaciju.
Početkom godine, na snagu je stupila vizna liberalizacija i za kosovske pasoše.
„Ovo je odluka kako bi se omogućio bolji život Srbima, jer 18.000 ljudi ima posebne pasoše i oni su poslednja grupa građana na Zapadnom Balkanu koji nemaju viznu liberalizaciju i nema opravdanja za tako nešto“, rekao je evroposlanik Matjaž Nemec danas pre početka glasanja.
Slovenački evroposlanik je prethodno početkom marta imenovan za izvestioca za ukidanje viza za pasoše koje Republika Srbija izdaje za građane na Kosovu (Koordinaciona uprava),
Odbor za unutrašnje poslove, pravdu i građanske slobode Evropskog parlamenta, 9. aprila je preporučio Evropskom parlamentu i Evropskom savetu da usvoji izveštaj izvestioca za ukidanje viza za građane Kosova sa srpskim pasošima, što se danas i dogodilo.
I ta kao i sve ranije vesti koje su išle u prilog ukidanju poslednjih Šengen viza na teritoriji Evrope u negativnom svetlu uzburkala je javnost na Kosovu, iako je i samo Kosovo konačnu viznu liberalizaciju ostvarilo nekoliko godina nakon dobijanja zelenog svetla.
Polemika oko predloga Evropske komisije da pasoši Koordinacione uprave koje za građane na Kosovu i sa Kosova izdaje MUP Republike Srbije uđu u bezvizni režim od početka godine, gotovo se potpuno prenela na dijametralno oprečna tumačenja srpskih i albanskih civilnih društava na Kosovu u novembru prošle godine.
Nakon prve negativne reakcije albanskog civilnog sektora sa Kosova na ovaj predlog, odnosno pisma poslatog na adresu EU uz zahtev da se on povuče, oštro su tada reagovale srpske NVO sa Kosova.
Dok značajan broj albanskih nevladinih organizacija i političara smatra viznu liberalizaciju za ove srpske pasoše nelegitimnom jer su „za građane na Kosovu legitimni jedino kosovski organi“, te da se na taj način „šteti“ integraciji Srba u kosovski sistem, drugi su mišljenja da su ovakvi komentari njihovih kolega – lažni i uvredljivi.
Više puta ističući da su imaoci ovih pasoša preostali kao jedini Evropljani kojima je za putovanje potrebna viza, podsećale su srpske NVO i da Srbi, kao i ostali građani na Kosovu – imaju pravo na dvostruko državljanstvo.
Negodovali su i visoki kosovski zvaničnici, čak ovo pitanje pokrenuo zamenik kosovskog premijera, Besnik Bisljimi ponovo nedavno i preko sastanka sa izaslanikom EU za dijalog, Miroslavom Lajčakom.
Negodovanje u Prištini se u delu javnosti smatra i razlogom zbog kojeg se pitanje pasoša Koordinacione uprave unutar evropskih struktura se ovoliko i odužilo.
Nemec je ranije izjavio da i Priština i Beograd žele da „tehničko pitanje politizuju“.
„Ovo nije političko, već tehničko pitanje i to nije rešenje za normalizaciju odnosa između te dve strane“, kazao je ranije Nemec.