Jelena Petković – Kako se žmuri u mraku?

Jelena Petković (Foto: Radio Goraždevac, arhiva)
Jelena Petković (Foto: Radio Goraždevac, arhiva)

Izvor: Novi magazin

Od svih dana, na Vidovdan, 28 juna, Specijalni departman Osnovnog suda u Prištini saopštiće presudu optuženima za pomaganje u ubistvu Olivera Ivanovića. Farsa od suđenja je apsolutni poraz vladavine prava. Optužnica nije podignuta ni protiv izvršioca, niti nalogodavca, već protiv lica, koja su, kako navodi, bila deo organizovane kriminalne grupe koja je učestvovala u ubistvu.

Zločin je polomio kičmu Srba na Severu Kosova. Sve sivilo i teskobu, u koje su oni poput Olivera pokušali da unesu malo beline, pretvorilo se u crnilo. Fizičkom ubistvu, prethodilo je medijsko. Nezabeleženom medijskom kampanjom uništavanja Oliverove ličnosti, čije su perjanice bile TV Most iz Zvečana i TV Pink iz Beograda, prekršeni su svi mogući etički i novinarski kodeksi, a sa nedvosmislenim ciljem – Ivanovića označiti kao izdajnika. Niko nije procesuiran zbog medijske kampanje u kojoj se pojavljuje razlivanje krvi i pogled kroz snajperski nišan. Ne zna se ko je autor video priloga gde je jasno da Ivanovića neko tajno prati i snima.

Rukopis isti kao i uoči ubistva novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu aprila 1999. godine. Obojica markirani kao „izdajnici“ i „stranici plaćenici“ koji su se udružili sa NATO strancima protiv srpskih interesa. Jasno je, u Srbiji se sve vreme borimo i sa skeletima prošlosti 90-ih. Neukroćeni demoni naše prošlosti i danas divljaju.

Dok za ubistvo Ivanovića u Beogradu nema optužnice, za ubistvo Ćuruvije, smo je već čuli. Tog 2. februara, dan je počeo vešću o upadu kosovske policije u prostorije privremenog opštinskog organa u Goraždevcu, Osojanu i Vidanju, zapleni novca namenjenim za isplatu socijalne pomoći, maltretiranju novinara Radio Goraždevca (akcije su osudili svi međunarodni predstavnici). Dobro upoznati sa tim sistemom spojenih sudova Beograda i Prištine – pitanje je bilo jasno – zašto se ovo sada dešava i šta je trebalo da se sakrije?

Odgovor je stigao brzo. Nakon devet godina parodije od suđenja, četvorica pripadnika bivše državne bezbednosti ranije proglašenim krivima Apelacioni sud u Beogradu je – oslobodio. U mrklom mraku, šta da očekujemo – upitali su se mnogi novinari u Srbiji – kada vas država ubije, istražuje i sudi?

Odgovor je bio munjevit. Dok se pripremao vebinar Evropske federacije novinara početkom marta, neizbežno je bilo da se dopuni tema jer smo svedočili neviđenoj seriji napada na novinare, uključujući pretnje smrću. Međunarodna i Evropska federacija novinara pozvale su pismom srpske vlasti da se pozabave pretnjama smrću upućenim Ana Lalić Hegediš i Dinku Gruhonjiću.

Novi odgovor je bez presedana. Dvojica od četvorice optuženih za ubistvo i na kraju oslobođenih odlukom Apelacionog suda, u zasebnim tužbama tužili Slavko Ćuruvija fondaciju. Fondaciju tuže zbog saopštenja u kome su izrazili neslaganje sa tom presudom, zbog povrede ugleda i časti – i traže odštetu od po 500.000 dinara.

Bez svake sumnje, tužbe su odmazda, kazna i pokušaj da se ućutka Fondacija koja je tražila da se sazna istina i okonča nekažnjivost, a počinioci privedu pravdi. To nastavak priče o nekažnjivosti zločina nad novinarima, pritiscima i atmosferi koja vlada u društvu.

EFJ, IPI, Article 19, OBC Transevropa i Fri pres unlimited, primetili su da su „nove tužbe koju su pokrenula dvojica oslobođenih za ubistvo novinara prete da ugroze kampanju Fondacije za pravdu“ i podsetili da je oslobađajuća presuda izazvala „veliki šok zaštitnika ljudskih prava u Srbiji i širom sveta“.

Činjenica da niko nije osuđen za ubistvo Slavka Ćuruvije je nastavak kulture nekažnjivosti za zločine nad novinarima i sunovrat vladavine prava. Zapravo, još važnije, oblik sudskog prihvatanja da građani Srbije mogu biti ubijani, nekažnjeno. Tužbe protiv Fondacije koja nosi njegovo ime mogu imati dalekosežne posledice po one koji izveštavaju o ovoj temi, ali i istraživačke novinare.

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je i dve presude na štetu KRIK-a, a čiji su novinari neprestane mete napada i targetiranja, saopštila je Nacionalna radna grupa protiv SLAPP-a. SLAPP je novi vid lepljenja flastera na usta onim medijima i novinara ima koji se ne plaše mraka u Srbiji. KRIK je tužila i sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“ u okviru koje su novinari istraživali rad pravosuđa.

Ubice novinara Milana Pantića su naručene. Reč je o ozbiljnim kriminalcima koji su i dalje aktivnim, rekao je Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara. Borba protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima i medijskim radnicima ključna i suštinski važna za zadovoljenje pravde, ali i neophodnost za dalju zaštitu medijskih profesionalaca. To je važno i za svakog građanina Srbije, koji treba da bude uveren da će zločini imati posledice. Privođenje pravdi odgovornih za te zločine ključni element u sprečavanju budućih napada.

Šta se to dešava u Srbiji, pitale su kolege na nedavno održanom generalnom kongresu IPI-ja između razgovora o temama kako naterati velike IT kompanije rade u korist medija, zakona protiv sajber kriminala i održavanja mentalnog zdravlja u redakcijama. U Srbiji je mrak. U Srbiji je sloboda pod paljbom, i to rafalnom!

Prema bazi podataka Nezavisnog udruženja novinara Srbije, prošle godine zabeleženo je 183 pritisaka i napada na novinare, od početke ove godine 36. Meta napada su profesionalni mediji i novinari, oni koji poštuju novinarski kodeks i etiku.

Poslednji monitoring medijske scene ANEMA-a, za april, podseća i da su pretnje stigle Nenadu Kulačinu i Marku Vidojkoviću, novinar Bujanovačkih Nikola Stevanović udaljen je sa sednice Štaba za vanredne situacije, protiv Marka Dragoslavića, fotoreportera FoNeta, podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, iako je on samo obavljao svoj posao.

I ko se još seća onih napada koji su se dogodili u januaru? Nasilje je toliko frekventno da se događaji smenjuju neverovatnom i iscrpljujućom brzinom, ali to i jeste naočigled cilj. I nekažnjeno nasilje seje novo nasilje. Ali, šalje i neopisivu poruku društvu – ako vladavina prava ne važi za one koji su tako vidljivi, za novinare, za medije, kakvoj pravdi mi obični građani da se nadamo? Pravo i pravda bačeni su toliko puta bačeni u blato da bi se uvek iznova pokazalo ko su prave gazde Srbije. Gazde mraka.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.