Nova Strategija za tranzicionu pravdu koju je usvojila Vlada Kosova, uprkos njenoj proklamovanoj nameri, nije inkluzivan dokument koji je usmeren na žrtve. Naprotiv – ona fundamentalno iskrivljuje principe tranzicione pravde, pre svega zbog svoje etnocentričnosti, zanemarivanju posleratnih zločina i minimalnom naglasaku na pomirenju. Dokument se može smatrati političkim programom Samoopredeljenja, ovo je stav NVO „Nova društvena inicijativa“.

Iako su skoro četiri godine bili aktivni članovi upravo radne grupe koja je izradila strategiju, sada kada se proces završio, smatraju da su bili zloupotrebljeni i izigrani, i da je to samo jedan u moru takvih primera, ocenila je za KoSSev njena direktorica Jovana Radosavljević.

Uprkos svemu, smatra da je važno da se ostane u procesu, jer ako nisu u njemu, ne može se ni kritikovati, ili na primeru pokazati kako funkcioniše aktuelna vlada.

Ona ne isključuje mogućnost da upravo ova strategija posluži kao deo osnove za pripremu tužbe iz Prištine protiv Srbije za genocid.

„Pretpostavljam da sve što se radi, radi se u tom pravcu, ali da li će se i kako će se iskoristiti, za to nemam odgovor“, kazala je.

Bili deo izrade strategije, ali na kraju njihovi mišljenja i stavovi izignorisani

Kosovska vlada je 13. juna usvojila Strategiju za tranzicionu pravdu. Potom je početkom jula u Prištini održana i donatorska konferencija.

Učešće srpske zajednice u izradi ove stragegije obezbeđeno je preko NVO sa Severa „Nova društvena inicijativa“, koja je bila deo gotovo četvorogodišnjeg procesa izrade ove strategije.

Oni su zajedno sa NVO „Integra“ iz Prištine, bili deo radne grupe kosovskog Ministarstva pravde.

NSI je u pismu koje je njena direktorica Jovana Radosavljević pročitala na donatorskoj konferenciji, a potom je i napustila, potvrdila da je imala aktivno učešće i izradi strategije ove vlade, ali i da smatraju da je važno da u javnosti istaknu potencijalne zloupotrebe u vezi sa ovim dokumentom i samim procesom od strane i Ministarstva pravde i kosovske vlade.

Uprkos svom dugotrajnom i aktivnom učešću u kojem su i davali komentare, predloge, uz organizovanje javnih konsultacija sa građanima iz većinski srpskih opština, prepiski i drugih aktivnosti, finalni proizvod, tvrde, nije uvažio taj isti doprinos srpske zajednice.

„Nažalost, naše učešće je zloupotrebljeno da se lažno prikaže da su pripadnici nevećinske zajednice uključeni u izradu ovog dokumenta, dok su stavovi, mišljenja i sugestije kako građana iz nevećinskih zajednica, tako i NSI – ignorisani. Štaviše, NSI nikada nije dobio odgovor od radne grupe Ministarstva pravde na imejlove u kojima izražava zabrinutost“.

Smatraju da nova strategija kosovske vlade sadrži brojne nedostatke koji je čine nedostojnom naziva „Strategija za tranzicionu pravdu“.

„Tačnije, ovaj dokument se može smatrati političkim programom vladajuće stranke i predstavlja eklatantnu zloupotrebu i izrugivanje principima tranzicione pravde“, saopštila je NSI.

„Dokument koji je pripremilo Ministarstvo pravde ne odražava principe na koje se poziva, posebno pristup usredsređen na žrtve i inkluzivnost. Dokument ima nekoliko značajnih nedostataka, od kojih je najočitiji njegova etnocentrična perspektiva – fokusira se isključivo na stradanje jedne etničke zajednice, potpuno zanemarujući iskustva i patnje drugih etničkih grupa. Štaviše, druge zajednice se uopšte ne spominju u dokumentu“, navedeno je u pismu.

Da strategija odiše pristrasnošću, za NSI dokazuje potvrđen pre svega vremenski okvir kojim se bavi strategija, a koji se proteže od 1989. do 2000. godine, čime se ignorišu godine nakon rata, kada su se u koncentrisanom broju događali etnički zločina i masovna kršenja ljudskih prava, koja su prvenstveno pogađala pripadnike nevećinskih zajednica.

„Takođe, čini se da je Ministarstvo odustalo od koncepta pomirenja, pošto se termin ‘pomirenje’ spominje samo jednom, u kontekstu promovisanja društvene kohezije među mladima iz svih zajednica na Kosovu. Ovaj nedostatak naglaska na pomirenju dodatno podriva navedene ciljeve i principe na koje se poziva ovaj dokument“, navela je dalje NSI.

Zabrinjava ih jednostranost i isključivost ovog dokumenta, kako tvrde dalje, posebno u pogledu promocije i upotrebe termina „kolektivno pamćenje“.

Zločini koje je počinila OVK čije su žrtve pripadnici srpske i drugih nevećinskih zajednica, ali i pripadnici albanske zajednice – u potpunosti se ignorišu.

Štaviše, u strategiji se uvode i nove, kontroverzne kategorije žrtava, ukazala je NSI dalje u pismu.

Iznoseći iskustva o svom učešću, saopštili su i da sa druge strane, organizovanje javnih konsultacija posebno sa Srbima, „nije bilo nimalo lako za NSI“.

„Građani su bili izuzetno skeptični prema namerama Ministarstva pravde na ovu temu, a mi smo se suočili sa optužbama da naše učešće pomaže u lažnom predstavljanju uključenosti kosovskih Srba u izradi ovog dokumenta“, te da se i pokazalo da su strahovi građana bili opravdani, a učešće NSI u ovom procesu koštalo je organizaciju kredibiliteta u srpskoj zajednici“, priznaju.

No oni su u čitav proces, kako je navela NSI, ušli sa uverenjem da bi: „Učešćem u radnoj grupi mogli da obezbedimo da dokument o tako važnoj temi za sve građane Kosova odražava i potrebe nevećinskih zajednica“.

„Neuspeh strategije da uvaži i odgovori na iskustva svih etničkih zajednica, zajedno sa zloupotrebom našeg učešća, dodatno delegitimizuje tvrdnje o inkluzivnosti i pravičnosti, zaključila je NSI, poručivši i to da su oni ipak spremni da se konstruktivno angažuju u svim budućim naporima za stvaranje pravednije i inkluzivnije strategije“, poručili su u pismu.

Imali garancije od međunarodnih predstavnika da će se doneti obostrano zadovoljavajući dokument

Zašto su bili deo radne grupe i radili sa ministarstvom i vladom koju u kontinuitetu snažno u javnosti kritikuju da rade na direktnu štetu i ugrožavanje srpske zajednice, ali i demokratskih procesa? Zašto su dozvolili da budu dovedeni pred svršen čin posle gotovo četiri godine – sa dokumentom koji ne odražava ništa od stavova, interesa i predloga srpske zajednice i vrednosti koje i oni kao civilna organizacija zastupaju?

Tim pre, što je, kako su i sami primetili, sve ukazivalo na to da će se izaći sa dokumentom od kojeg su se javno ogradili.

Radosavljević je u razgovoru za KoSSev objasnila da se radi o dokumentu koji nije pravno obavezujući sa jedne strane.

„Samim tim, Kosovo je prepuno strategija. Svi donose ali niko ne sprovodi, ali opet smo smatrali, pošto to nije toliko problematičan proces na nivou izrade i usvajanja zakona, da opet postoji veća fleksibilnost predstavnika vlasti da stvarno naprave jedan dokument koji jeste inkluzivan“, kaže.

Takođe, tvrdi da su imali garancije međunarodnih predstavnika koji su bili uključeni u čitav proces – da će se doneti obostrano zadovoljavajući dokument.

„Želeli su da ovaj proces uspe, da stvarno dođe do izrade jednog dokumenta sa kojim se može sutra raditi kao osnov za pomirenje, a on to više nije i sada ćemo videti koji će međunarodni akteri podržavati aktivnosti koje proizilaze iz ove nacionalne strategije“.

Na novinarsku opasku da od kada je početkom jula Radosavljević obznanila javno pismo organizacije koju predstavlja, uključujući i na donatorskom stolu, za kojim su bili međunarodni predstavnici, u javnosti izostaje upravo međunarodna reakcija koja bi išla u prilog podrške pismu koje je NSI objavio, Radosavljević je pobrojala međunarodne aktere zainteresovane za proces izrade kosovske nacionalne strategije: OEBS, EU, UNDP, holandska, nemačka, švajcarska ambasada.

„Oni su pratili proces, imali su uvid u sve nacrte, imali su uvid u to kako se mi osećamo po određenim pitanjima, u većini smo se slagali i samim tim je to nama davalo neko uverenje da će oni nama biti podrška za to da oni elementi za koje smo mi smatrali da su problematični ih isprave u korist interesa i zajednica i inkluzivnosti“.

No to se ipak u konačnosti nije desilo.

„Mislim da su svi bili iznenađeni finalnim dokumentom, jer nisu mogli da očekuju da će se vlada oglušiti do te mere i izraditi dokument koji je mimo svih sugestija i preporuka koje su dolazile od različitih aktera i ozbiljnih eksperata koji se na globalnom nivou bave ovom temom“, kaže.

Ukazuje na dve vrste mišljenja kod međunarodnih aktera – grupa koja se složila sa tim da nije mogla da pruži podršku dokumentu koji uprkos svemu sada i zvanično nosi naziv „Nacionalna strategija Republike Kosovo za tranzicionu pravdu“, te oni koji smatraju da je sama činjenica da je kosovska vlada „usvojila“ ovaj dokument – „velika stvar“.

„I da je to dovojno, i da je taj minimum minumuma, niska lestvica koju su postavili je dovoljno da se izvuku samo elementi koji su OK i da se oni podrže“ – navodi.

Priznaje da je za njih bilo teško da u takvim procesu funkcionišu.

„Radna grupa je bila preobimna, članovi su se neprestano menjali. Vrlo je teško bilo naći način da postane funkcionalna. Obično nije bilo prevoda. Ja sam bila jedina osoba koja ne govori albanski, te mi je uvek bio neophodan prevod. No i kada nismo bili u mogućnosti da učestvujemo uživo, radili smo u pisanoj formi, tako da smo nebrojeno puta pisanim putem slali svoje komentare ministarstvu, odnosno radnoj grupi, koja je navodno te komentare razmatrala, samo što ih mi nikada nismo videli u finalnim verzijama“.

Istovremeno na drugoj su strani, unutar same srpske zajednice nailazili su na otpor i nepoverenje.

„Na pitanja – zašto jedna organizacija civilnog društva radi posao vlade, znate kakvi su (Kurtijeve vlada, prim.red.), kako se ponašaju prema nevećinskim/srpskoj zajednici. A mi smo ih uveravali baš zbog učešća međunarodne zajednice da treba da budu deo i biće inkluzivan proces, što se na kraju ispostavilo da su ljudi i bili apsolutno u pravu i da smo i mi bili izigrani“.

A upravo u tome, tvrdi, leži i objašnjenje zašto im je bilo važno da učestvuju u procesu.

„Nama je bilo važno da zbog ovih ljudi probamo da utičemo na sadržaj samog dokumenta. Mi smo smatrali da je jako važno da budemo deo procesa, da budemo tu, nego da budemo izvan procesa jer smatramo da samo učestvovanjem možemo da izvršimo određeni uticaj. Prisustvo međunarodne zajednice i njihova zainteresovanost za ovaj proces, kao i garancije da će ovo stvarno proizvesti dokument koji je inkluzivan i usmeren na žrtve, održavalo nas je u ovom procesu iako smo mi od samog starta uvideli da postoje ozbiljne tendencije da ovaj dokument ne bude ono što smo mi zamislili da bude“, u dodatnom pojašnjenu za KoSSev je svedočila Jovana Radosavljević.

Srpska strana u procesu poslužila kao dekor, ali bitno je biti deo

Da li se ipak oseća da je srpska strana u ovom procesu poslužila još jednom kao dekor?

„Mislim da smo u međuvremenu svi postali dekor, ne samo kosovski Srbi, organizacije civilnog društva koje se bave pravima nevećinskih zajednica, ne samo međunarodni akteri, bilo ko ko želi da utiče na proces će u jednom momentu biti izigran od ove vlade“, odgovara Radosavljević.

Ipak, iako iznevereni, i to kako, naglašava „nebrojeno puta“, ne samo u okviru ove radne grupe, već i drugih procesa saradnje, ostala je pri stavu da je bolje biti unutar ovakvih procesa umesto izvan.

„Ja kao aktivistkinja civilnog društva i civilno društvo uopšte, treba da učestvujemo u ovakvim procesima kakvi god da su. Jer, ako nismo deo procesa, ne možemo ga ni kritikovati. Ovako bar nekako možemo da pokušamo da utičemo, a ako baš ne uspemo da učinimo ništa, onda bar možemo da ogolimo taj proces i pokažemo kako on u suštini izgleda“, naglasila je Radosavljević.

Štaviše, ukazuje na to da je više takvih situacija bilo u prošlosti.

„Ali i taj osećaj i izigranosti i razočaranosti je nešto što je odavno prošlo kod svih nas. Mislim da smo mi itekako svesni da oni imaju za cilj da izrade etnocentrična dokumenta. Mi želimo da budemo tu, da vršimo pritisak u nadi da ćemo nešto pomeriti, barem za jedan milimetar ili bar napraviti buku o tome, da se u javnom prostoru o tome priča dovoljno da će možda neko drugi da na njih utiče ako ne možemo mi, a to je politička opozicija i ostali akteri civilnog društva“.

Atmosfera utišavanja kritičkih glasova

Uviđa da kosovska vlada u apsolutnoj moći koju ima, demonstrira etnocentrični pristup.

„Ova trenutna vlada na Kosovu je izuzetno nekonstruktivna, ne želi da sarađuje, ne želi da čuje bilo kakvu kritiku od bilo koga“, navodi Radosavljević.

„Ovakvo ponašanje jedne vlade na Kosovu je apsolutno iznenađenje za sve. Mislim da je posebno iznenađenje za međunarodne aktere koji su prethodne sazive vlada doživljavali mnogo konstruktivnijim i fleksibilnijim kada su posebno prava nevećinskih zajednica u pitanju“.

Ona ukazuje na atmosferu koja vlada na Kosovu u kojoj se utišavaju kritički glasovi prema aktuelnoj vladi unutar samog albanskog društva, zbog čega se i sami civilni aktivisti ili građani uzdržavaju od glasnih kritika.

„Atmosfera je takva da bilo ko, ko ustane danas i kritikuje vlast u Prištini naići će na veoma ozbiljnu i opasnu reakciju (vlade), a posebno u slučajevima kada govorimo o tome da neki opozicioni političari ili aktivisti ustanu na neko konkretno kršenje ljudskih prava koje konkretno targetira srpsku zajednicu“, kaže.

Glasovi koji kritikuju vladu, odnosno zastupaju pravo ili interes Srba na Kosovu, biće targetirani kao Vučićevi propagandisti, da rade za interese Srbije, ne Kosova i stvoriće se ozbiljni pritisak na njih“, dodaje.

Sa druge strane, srpska zajednica je ostavljena na cedilu.

„Ostavljeni smo bez saveznika. Kao da vrištimo i da nas niko ne čuje. Osećaj koji i sama imam kada vidim šta smo sve pokušavali kroz vreme, a da ništa nije imalo efekta“.

Za kraj, Radosavljević kaže da iz čitave priče treba zapravo izvući pouku – o tome kako vlada u Prištini radi sa različitim akterima.

„Sada kada vidimo finalni proizvod i ono što je na kraju i usvojeno kao nacionalna strategija, iz ove perspektive ne bi ni ušli u ovaj proces. Opet, smatram i važnim što jesmo bili deo toga jer smo onda mogli da pokažemo kako u stvari izgleda ono što kosovska vlada naziva inkluzivnim procesom koji konsultuje različite zajednice. To vidimo da je samo na papiru, da će oni to deklarativno uraditi, sve organizovati, imati različite predstavinke ali u suštini neće uzeti u obzir ono što govorimo“.

Svirca: Rada grupa uzela u obzir sve pristigle komentare, odluke donete na osnovu najjačih i najosnovnijih argumenata

Šta o ovome kaže onaj sa kojim je i Radosavljević i njena organizacija do sada sarađivala?

„Proces izrade Strategije za tranzicionu pravdu bio je dug, kohezivan, sveobuhvatan i transparentan proces. S tim u vezi, nikada nije postojala radna grupa za izradu bilo kog dokumenta sa više članova i većom raznovrsnošću, odgovorio je KoSSevu direktor Odeljenja za tranzicionu pravdu i žrtve rata pri Ministarstvu pravde – Baki Svirca.

„Učešće nevećinskih zajednica u radnim grupama je bilo veoma važno i mi smo kao Ministarstvo uvek podsticali sve da budu što aktivniji i da daju komentare. Grupa je uzimala u obzir sve pristigle komentare, a odluke su donete na osnovu najjačih i najosnovnijih argumenata. S tim u vezi, predmetne tvrdnje su neosnovane, neistinite i ne doprinose socijalnom dijalogu ili jačanju održivog mira“.

Naše pitanje bilo je da li je zloupotrebljeno prisustvo Nove društvene inicijative, a preko nje i same srpske zajednice.

Na pitanje o toku saradnje i zajedničkom radu sa nealbanskim zajednicama, Svirca je naveo:

„Istina je da smo pored osam sastanaka sa interesnim grupama iz nevećinskih zajednica, uglavnom sa srpskom zajednicom, održali i konsultacije sa drugim akterima koji predstavljaju nevećinske zajednice. Sa ovih sastanaka smo sačinili izveštaje (neke je sačinila i NSI) iz kojih se vidi šta su bile konkretne preporuke učesnika iz nevećinske zajednice“.

„Za vašu informaciju, 131 osoba prisustvovala je na osam spomenutih sastanaka. Sastanci su održani na mestima koje su predložili sami učesnici, kao što su Gračanica, Štrpce, Goraždevac, Severna Mitrovica i Prizren. Učesnici iz srpske zajednice, iako su se potpisali na listama prisutnih, zahtevali su da se njihova imena i fotografije sa sastanaka ne objavljuju. Ovo je pažljivo uzeto u obzir“, dodao je dalje.

Na pitanje šta Ministarstvo namerava da uradi s obzirom na javno izražene rezerve i odricanje od odgovornosti jednog od njihovih partnera u ovom procesu, Svirca ovako odgovara:

„Kao Ministarstvo pravde Republike Kosovo, veoma smo zadovoljni što smo 25 godina nakon završetka rata na Kosovu, po prvi put, izradili strateški dokument o tranzicionoj pravdi“.

„Naša vizija je takođe jasna: pravda je dostupna i jednaka za sve; vladavina prava funkcioniše transparentno i odgovorno; a žrtve ratnih zločina i njihove porodice se osećaju u potpunosti zastupljenim i podržanim od našeg društva“.

U zaključku je podcrtao da je Strategija „multisektorska, uključujući različite institucije i aktere“, da sadrži četiri cilja i 18 specifičnih ciljeva, koji ocrtavaju 112 konkretnih akcija i aktivnosti, te da su upravo:

„Posvećeni saradnji sa svim našim institucionalnim, lokalnim i međunarodnim partnerima kako bismo u potpunosti sproveli sve akcije i aktivnosti koje proizilaze iz ove veoma važne Strategije“.

Šta piše u Strategiji?

„Strategija o tranzicionoj pravdi Republike Kosovo“ za period od 2024-2034 godine sa svojim akcionim planom predviđena je na 47 strana.

Pokriva period od 1989. do 2000. godine.

Ciljevi su joj da se pozabavi „zločinima teških kršenja ljudskih prava, međunarodnim humanitarnim pravom i drugim krivičnim delima prema međunarodnom pravu, za period 1989-2000“.

„Ova Strategija ima za cilj da se pedantno pozabavi gnusnim zločinima počinjenim tokom rata i mnogostrukim potrebama grupe žrtava koje su se pojavile u 24 godine nakon prestanka rata“.

Naglašava se da prema međunarodnom pravu, Kosovo podleže „obavezi države da otkrije sve činjenice o istini za žrtve, njihovih porodica i društva o teškim kršenjima ljudskih prava“.

„Ova obaveza zahteva istragu o sistematskim kršenjima ljudskih prava, koja su poprimila formu međunarodnih krivičnih dela kao što su mučenje, genocid, prisilni nestanci, ratni
zločini i zločine protiv čovečnosti“.

Glavni principi su: pristup usmeren na žrtvu, inkluzivni pristup, rodna osetljivost, usklađenost sa međunarodnim normama i standardima, integritet i nepristrasnost, participativnost i osnaživanje, jednakost i nediskriminacija, princip „ne naškodi“.

Opisuje se politika Srbije na Kosovu do rata kao aparthejd i politika segregracije, dominantne nacije i istorijskog prava. Opisuje se sistemsko državno nasilje iz Beograda nad Albancima.

Spomenut je na primer i mart 90′ kada su „vlasti srpske i jugoslovenske tajne službe otrovale nekoliko hiljada albanskih studenata što je za rezutat imalo dugoročne štetne posledice“.

Da je u periodu od 1989. do 1997. između 120 i 150 hiljada Albanaca bilo raseljeno, a da se vrhunac etničkog čišćenja dogodio u „otvorenom ratu“ 1998. i 1999. godine kada je 862.979 Albanaca raseljeno; Stotine sela i gradova i gradskih kvartova je spaljeno, a prethodno opljačkano.

Preko imena tela i komisija spomenuti su i dela genocid na Kosovu.

Nabrojana je lista komisija, veća, grupa, memorijalnih kompleksa, instituta i odeljenja koje su kosovske institucije uspostavile zarad „utvrđivanja istine i dokumentacije ratnih zločina“.

Konstatuju takođe da prethodne vlade nisu ispunile svoje zadatke dok aktuelna to čini. Listaju se detaljne aktivnosti koje sprovode u vezi sa i procesuiranjem i sećanjem na ratne zločine.

To pored pravosudnih aktivnosti uključuje čak i radnu grupu koja radi na otvaranju muzeja ratnih zločina.

Ovom strategijom su predviđene i obaveze koje vlada treba da ispuni:

„Da se uspostave činjenice-prava na istinu, obaveze istrage gonjenja i kažnjavanja kao pravo na pravdu, obaveza da se nadoknadi šteta kao pravo na reparaciju, obaveza da se izbegne ponavljanje“.

Izneti su i uporedni slučajevi i prakse i to iz Južne Afrike, Sijere Leonea, Istočnog Timora i Kolumbije.

„Ovaj strateški dokument poslužiće kao osnova za uspostavljanje uslova za traženje istine, postizanje pravde, obezbeđivanje podrške i reparacije za žrtve i trajnu izgradnja
mira kroz održavanje vladavine prava. Na kraju, strategija ima za cilj da promoviše društvene integraciju i koheziju, u kojoj ljudi na Kosovu poštuju ljudsko dostojanstvo jedni drugih“