Kosovski Ustavni sud odbacio je pre nešto manje od mesec dana zahtev koji je u februaru ove godine podneo tim advokata – za ocenu ustavnosti Uredbe Centralne banke Kosova koja je istog meseca stupila na snagu, a kojom se, između ostalog, dinar de fakto izbacuje iz platnog prometa.
Prema odluci Ustavnog suda, uredba CBK, spada u podzakonski akt, te je kao takva, prethodno trebala da se ospori kod nižih sudova. U skladu sa tim, da poslednja pravna instanca bude Ustavni sud.
S druge strane, pravnik Dragutin Nenezić ali i jedan od podnosioca zahteva, navodi da je zahtev odbijen iz „formalnih razloga“, koje je okarakterisao kao „glupost“. Nenezić, slično kao u danu kada je Ustavni sud odbacio zahtev, smatra da iza odluke stoji politika – odnosno „politički dogovor sa Beogradom u vezi sa licenciranjem pošte“. Ujedno, doc. dr Dušan Čelić, smatra da je je ovo dokaz „odsustva vladavine prava na Kosovu“, te da su odluke institucija na Kosovu „nacionalno obojene“.
Podsetimo, reč je o zahtevu koji je 20. februara Ustavnom sudu podneo advokat iz Gnjilana, Vasilije Arsić, a koji je, osim njega i Nenezića, sastavljao i profesor na Pravnom fakultetu, Dušan Čelić.
U njihovom zahtevu bilo je naznačeno najpre to da Uredba nije u skladu sa članovima 7, 11, 22, 23, 24, 25, 46, 49, 51, 57, 58. i 59. Ustava Kosova, kao i članom 16. Zakona o Centralnoj banci Kosova.
Glavna zamerka advokata ticala se člana 35. Uredbe CBK, koji predviđa evro kao jedinu valutu za transakcije gotovinskim plaćanjem i platne sisteme na Kosovu u smislu „člana 11. Ustava Republike Kosovo i članova 16, 17. i 18. Zakona br. 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosovo“.
Primenom člana 35. uredbe, isticali su u zahtevu, krše se osnovna ljudska prava – na imovinu, rad, obavljanje profesije, zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Osim toga, primena istog člana je, naznačili su – diskriminatorna, naročito jer su potpuno izostale konsultacije sa srpskom zajednicom o tome.
Ujedno, u fokus su advokati stavili i to da ova odredba protivreči ustavnoj odredbi da to pitanje mora biti jasno regulisano zakonom, a ne aktom CBK.
Advokati su takođe naznačili i to da UNMIK regulative još uvek nisu stavljene van snage, a zatražili su da se odluka CBK suspenduje sve do konačne odluke Ustavnog suda.
Advokati su takođe naznačili i to da UNMIK regulative još uvek nisu stavljene van snage, a zatražili su da se odluka CBK suspenduje sve do konačne odluke Ustavnog suda.
Nešto više od četiri meseca kasnije, Ustavni sud je ovaj zahtev proglasio neprihvatljivim i odbacio da odluku suspenduje.
Odluka Ustavnog suda
U odluci koju je Ustavni sud, objavio krajem maja, navodi da se da je zahtev odbijen – „zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava“.
Uredba CBK, prema odluci Ustavnog suda, jeste podzakonski akt, te kao takav, prethodno je trebao da se ospori kod nižnih sudova, te u skladu sa tim, da poslednje pravno sredstvo bude Ustavni sud.
Svoju odluku da Arsićev zahtev ne prihvate, pravdali su time da on nije iscrpeo pravna sredstva. Drugim rečima – nije se obratio nižim sudskim instancama, pre nego da se obrati Ustavnom sudu.
Ujedno, sve i da je iz nekih razloga odlučio da zahtev pošalje Ustavnom sudu, kako se tumači odgovor Ustavnog suda, morao bi da ima argumente za to – da niži sudovi nisu delotvorni ili da nije imao drugo pravno sredstvo na raspolaganju. Tvrde da ih nije imao.
„U rešenju Suda o neprihvatljivosti se ističe konsolidovana sudska praksa Suda u kontekstu ustavne obaveze za iscrpljivanje pravnih sredstava, uključujući i u pogledu osporavanja podzakonskih akata. Rešenje ponavlja da, na osnovu Ustava Republike Kosovo, pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom“, navodi se, između ostalog, u odluci.
Nenezić: Zahtev odbijen iz formalnih razloga
A jedan od podnosilaca ovog zahteva Dragutin Nenezić, smatra da je zahtev odbijen iz „formalnih razloga“, te da se radi o „nebulozi“.
Razlog da se Ustavni sud „ne može opterećivati analizom podzakonskih akata“, za Nenezića je „glupost“.
„Svako može da se uveri da je analizirao podzakonske akte, to je na sajtu“.
Drugi razlog, odnosno da nisu iscrpeli sva pravna sredstva, te da se „ne može ići direktno na Ustavni sud“, Nenezić takođe odbacuje.
„Ista glupost, oni imaju praksu na koju smo se pozvali“.
Suština, prema Nenezićevim rečima, jeste „izbegavanje“ da se izjasne „jer su morali da konstatuju da je nustavnost očigledno“.
Politika umešala prste
Međutim, nakon što je odbacio zvaničnu odluku Suda kao legitman razlog za odbijanje zahteva, Nenezić iznosi dva razloga koja stoje, prema njegovim rečima, iza odluke.
Slično i u danu kada je Ustavni sud odbacio zahtev, ovaj pravnik smatra da iza odluke stoji politika – odnosno „politički dogovor sa Beogradom u vezi sa licenciranjem pošte“.
„Svakako, Beograd prihvata da je sve rešeno u kosovskom sistemu, nema više dinara i mislim da će finansiranje biti rešeno u okviru tzv. „sekvencionisanje“, te da će svakako ići kroz kosovsku kasu (što postavlja pitanje dalje integracije institucija koje još nisu integrisane).
Kao drugi razlog navodi da to da je Ustavni sud „ispolitizovan, te da je u funkciji nadgledanja „Kurtijeve antisprske politike“.
„Ali da mi to nećemo nimalo pokolebati, da ćemo svakako nastaviti sa postupkom, kako pred upravnim sudom tako i pred ombudsmanom, bez obzira što nema više dinara, jer se mi bavimo pravom i borbom za pravdu, a da oni ne mogu da donose ispolitizovane odluke koliko mi možemo da argumentujemo pravno (bukvalno), što smo mnogo puta do sada dokazali“, kazao je Nenezić.
Čelić: Odluke institucija na KiM „nacionalno obojene“
Doc. dr Dušan Čelić, profesor na Pravnom fakultutetu u K.Mitrovici, takođe jedan od podnosioca ovo zahteva, smatra da su odluke u institucijama na Kosovu – „nacionalno obojene“, te odsustvo vladavine prava na Kosovu.
„Oluka ‘Centralne banke Kosova’ i ‘Ustavnog suda Kosova’, van svake sumnje, još jedan su dokaz odsustva vladavne prava na Kosovu i Metohiji. I ne samo to, spomenute odluke, u mnoštvu drugih, dokaz su da je pravda u institucijama na Kosovu i Metohiji, ‘nacionalno obojena’, da je za Srbe misaona imenica“, kazao je u odgovoru za KoSSev.
Reč je, smatra, o „borbi sa vetrenjačama“. Ipak, smatra da ta borba – „čak i ona ima smisla“.
„Nepravdu valja ogoliti, iako je ona već na prvi pogled vidljiva, ne samo pravnicima, već i laicima. S toga sam mišljenja da pomenutu odluku ‘Centralne banke Kosova’, treba osporiti i u upravnom postupku“, kaže Čelić.
Vrlo je moguće, kaže, da će ‘Ustavni sud Kosova’, biti u „(ne)prilici da se ponovo izjašnjava o tome da li je ustavno ono što je protivustavno“.
Dinari na Kosovu već mesecima ne stižu, osim onih koje građani pojedinačno unose, pošto svoje plate zarađene u srpskim institucijama na Kosovu koje još uvek postoje, ili socijalna i druga davanja države, podignu na bankomatima i bankama u srpskim gradovima ‘iza pogranične linije’.
Sredinoim maja, zatvorene su sve preostale finansijske institucije Srbije na Severu – Uprava za trezor, kao i pet filijala Poštanske štedionice – praktično tačno tri meseca od prelaznog perioda koji je odredila Priština, uvodeći u februaru uredbu o CBK.
